Bulimija - bolest zavisnosti


Osobe koje pate od bulimije neprestano razmišljaju o hrani. Šta ću jesti? Kada ću jesti? Koliko sam kalorija danas uneo u organizam? Od ovog trenutka prestajem da jedem. Od sutra ću smanjiti količinu hrane koju unosim. Zamenimo reč "jesti" rečju "piti" i eto alkoholičara! Osobe koje pate od bulimije umnogome nalikuju bilo kojim drugim zavisnicima. Čitavi timovi stručnjaka već dugo pokušavaju da, primenjujući različite metode, "ukrote" ili stave pod kontrolu opsesiju hranom.

Bulimija, narušavanje vitalnog nagona


Uzimanje hrane je nagonska radnja i spada u vitalne nagone, odnosno predstavlja nagon za samoodržanjem. Kvantitativni poremećaj ovog nagona može dovesti do njegovog smanjivanja ili potpunog gašenja, s jedne, i povećavanja, odnosno, bolesne proždrljivosti sa druge strane. Smanjen nagon za ishranom očitava se gladovanjem. Ono kad-kada može biti namerno, s ciljem da se smrša, u vidu protesta ( štrajk glađu), ili usled postojanja sumanutih ideja da je hrana otrovana, ili, kod shizofreničara usled postojanja imperativnih halucinacija koje sprečavaju uzimanje hrane.

Poseban sindrom u kliničkoj praksi, predstavlja mentalna anoreksija, oboljenje koje se najčešće javlja u devojčica, posle puberteta, ili u vrlo mladih devojaka, i karakterišu ga drastično smanjenje ili potpuni prestanak uzimanja hrane, mršavljenje, gubitak menstruacije (amenoreja) i naročito mentalno stanje. Ovo oboljenje dovodi do progresivnog mršavljenja, sve do potpune iscrpljenosti organizma (kaheksije), a u čak 10% slučajeva završava se smrću.

Fenomen "konjska glad"

Povećanje nagona za ishranom, u smislu bolesne proždrljivosti viđa se kod nekih oboljenja, kao što su progresivna paraliza, encefalitis, neki tumori mozga, kao i kod idiotije. Ovaj poremećaj može se javiti i kod nekih epileptičara, kao predznak same bolesti (aura), gde je neposredno pred napad bolesnik, gonjen neodoljivom potrebom za hranom, u stanju da pojede enormne količine hrane - i do 10 kg u jednom obroku. Ovaj fenomen poznat je pod imenom "konjska glad".


Bolesna proždrljivost

Povećana potreba za hranom, u smislu bolesne proždrljivosti - bulimija - može biti i opsesivno-kompulzivni poremećaj. U ovom slučaju, hrana ublažava ili otklanja stres, napetost ili strah. Po bihejvioralnom učenju, ovaj poremećaj - bolesna proždrljivost - može se javiti kad je stres niskog, do umerenog intenziteta. U slučajevima kad su stres ili strah izrazito jaki nismo u stanju da jedemo.


Bulimiju karakterišu povremeni napadi proždrljivosti, kao i izražena briga za sopstveni izgled i težinu. Od ovog poremećaja pretežno pate žene. Mnoge poznate ličnosti iz sveta mode, filma, muzike priznaju da su imale ili imaju ovaj problem, čak je i engleska princeza Dajana svojevremeno javno priznala da je u dužem vremenskom periodu patila od bulimije.

Između dva napada, osoba se obično strogo pridržava asketskog zbira pravila i odoleva čak i najprimamijivijoj hrani, ukoliko njeno konzumiranje znači unošenje mnogo kalorija. Međutim, povremeno ove osobe u potpunosti gube kontrolu nad sopstvenim apetitom i "bacaju" se na velike količine "zabranjene", kalorične hrane. To se zove napad proždrijivosti.

Da bi sprečile dobijanje na težini, ove osobe se služe brojnim trikovima: namerno povraćaju, uzimaju laksativ ( sredstva za čišcenje), do iznemoglosti se bave sportom ili fizičkim vežbama, ili u potpunosti prestaju s unošenjem hrane - kažnjavaju sebe tako, što neko vreme gladuju.


Bulimija, savremena bolest zavisnosti


Bulimija ima mnogo sličnosti s ostalim bolestima zavisnosti. U oba slučaja pacijenti su preokupirani supstancom od koje su zavisni, osećaju neodoljivu potrebu za njom i u potpunosti gube kontrolu kad konzumiraju ono od čega su zavisni, a značajan procenat posle lečenja pravi recidiv, odnosno vraća se svojoj zavisnosti.


Pavlovljeva klasična teorija o učenju, osnova je terapije u kojoj se subjekt izlaže draži. Odavno znamo da je strah fenomen kontrolisan dražima. Izlaganje subjekta dražima koje izazivaju strah pokazalo se efikasnim načinom za gašenje ( lečenje) strahova. Ovaj pristup primenjuje se i u lečenju pacijenata s bulimijom. Kao i kod straha, smatra se da izlaganje dražima koje stvaraju ili povećavaju apetit može suzbiti napade proždrljivosti.

Napad proždrljivosti označava neizdržljivu potrebu da se konzumira određena supstanca. Kao i strah, to je naučena reakcija i bulimijamogu je provocirati različite draži. Generalno, zavisnici su navikli da ono od čega su zavisni, šta god to bilo, konzumiraju kad na njih deluju određene draži, kao, na primer, lokalna kafana, ljudi s kojima obično piju ili uzimaju drogu, flaša, igla, itd. Ako tegla džema na kuhinjskom stolu uvek prouzrokuje želju za jelom, vremenom će samo pogled na teglu postati preduslov za napad gladi. Usled odvijanja izvesnih reakcija u organizmu, pogled na teglu džema bice dovoljan da se javi neodoljiva želja za hranom.


Brojnim eksperimentima dokazano je da draži uzrokuju određene psihološke reakcije zavisnika. Čim je zavisnik izložen nekoj draži, čak i pre nego što je bilo šta konzumirao, u njegovom organizmu dolazi do izvesnih promena. Kod alkoholičara, žudnju izaziva i sam prolazak pored kafane. Nakon konzumacije alkohola, telesna temperatura opada. Draži koje prethode konzumaciji alkohola, proizvode "pripremajuće" povišenje telesne temperature alkoholičara, čak i ako u okruženju nema alkohola. Ove anticipirajuće kompenzatorne reakcije alkoholičari doživljavaju kao žudnju -neodoljivu potrebu.


Kod bulimije postoji slična povezanost (kombinacija) specifičnih stimulusa i napada proždrljivosti. Na primer, hrana koja goji ili emocionalna konfuzija, loše raspoloženje, dosada ili usamljenost, ili čak određeno doba dana. Ove draži takođe uslovljavaju pripremajuće reakcije u organizmu osobe koja pati od bulimije, kao što su povišavanje vrednosti insulina, a pad šećera u krvi. Javlja se uzbuđenje, a ponekad i drhtavica. Sve ovo bulimičar prepoznaje kao neodoIjivu potrebu za hranom, tj. dobija napad proždrljivosti.


Terapija je progresivna

Zadatak terapije je da tzv. pripremajuće reakcije izgube svoje značenje i vrednost. Noviji oblik terapije, zasnovan na bihejvioralnim postavkama, jeste izlaganje subjekta draži, s istovremenim sprečavanjem odgovora, tj. reakcije na draž. U terapiji bulimije, to znači progresivno sve češće i duže izlaganje pacijenata dražima koje provociraju napade proždrljivosti, s tim što im pri tom nije dozvoljeno da jedu. Ovo je upravo suprotno važnoj komponenti tradicionalne (klasične) terapije bulimije, koja podrazumeva da se "opasna" hrana skriva od pacijenta, i čak ne unosi u kuću.

Tokom izlaganja draži, pod supervizijom terapeuta, pacijent proigrava čitav ritual nastanka napada proždrljivosti, kakav proživljava kod kuće. Na sto ispred pacijenta iznosi se različita primamljiva hrana, koju on intenzivno miriše u toku sat vremena.

U kraćim vremenskim intervalima pacijentu se dozvoljava da lizne ili okusi sasvim malo hrane sa stola.

Terapeut stimuliše pacijenta da proba hranu i nudi ga njome. Međutim, kako vreme odmiče, ova potreba se redukuje. S obzirom na to da pacijent realno ne konzumira hranu, potreba bledi. Nakon sat vremena, potreba za hranom značajno se smanjuje, a nakon desetak seansi nestaje. Draži gube svoju prediktivnu vrednost.

 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 3

  1. izgubljena u svemiru 19.08.2013

    Izgleda da ja imam mešavinu bulimije i anoreksije (trenutno) . Ipak bih ponovo vratila samo anoreksiju! Ne volim to što ovoliko jedem, imam osećaj da hrana jede mene a ne ja nju. . .


  2. Nena 15.02.2010

    Vrlo jednostavno objasnjeno ono od cega mnoge od nas boluju, gde se meni koja danima i godinama bezuspesno pokusavam da nadjem nacin da taj poremecaj drzim pod kontrolom budi nadu. Jedino sto nisam uspela da saznam gde mogu da dodjem do doktorke ane.


  3. ANA 27.05.2009

    Bulimicar sam od svoje 26 godine. Nikada nisam ni pokusavala da se lecim od toga jer to je bio jedini nacin da, smrsam, ,ali sto je jos bitnije, , da se trenutno oslobodim problema, , sada imam 48 godina i jos uvek svakodnevno to radim. Uz to naravno koristim laksative i tablete za mrsavljenje. Napominjemi pored kompleksa o kilogramima ja ustvari izgledam odlicno za svoje godine. Vrlo sam niska 155 a imam 58 kg. Mada sam imala i 65. Oslabila sam ustvari uz tablete regulus i naravno povracanjem. Atraktivno izgledam ali i dalje, , patim od nedostatka samopouzdanja, , imam problema sa hipoteriosom, osteopenijom kao i reumatskim artritisom. To se naravno nista ne vidi na prvi pogled. Sve ostalo je u redu. Jos uvek nisam u menopauzi i nemam jos nikakvih simptoma za tom a vec imam pocetak osteoporoze. Kalcijum ne unosim nicim jer nisam ljubitelj mleka i mlecnih proizvoda. Pijem ideos, ponekad nodol kapsule i biser ali to je jako retkobez obzira na sve nikada nikome ovo ne bih preporucila jer vizuelno dobro izgledam ali treba mi pogledati dobro sake i stopala koja su pocela da se krive. Nikada mi od lekara, a idem redovno i kod reumatologa i kod ortopeda i kod endokrinologa nije posebno naglasio stetnost bulimije pa me samim tim i nije pokolebao u tome. Nisam zaplasena ali opet napominjem nikada ne pokusavajte da mrsavite povracanjem. Pozdrav ana


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde