Limfomi – ima li nade?


Limfomi su maligne bolesti koje počinju u limfatičnom sistemu koji je nosilac imuniteta našeg organizma. Bolest može pogađati i decu i odrasle. Postoje dve velike grupe limfoma. Hodgkinov limfom (zove se i Hodginova bolest) i Non Hodgkinski limfomi. Oko 11% bolesnika oboljeva od Hodkinove bolesti dok preostali veći broj pacijenata boluje od Non Hodgkinskih limfoma. Broj obolelih od limfoma postepeno ali konstantno raste.


Šta je limfni sistem


Limfni sistem je deo odbrambenog imunološkog sistema. Osnovni zadatak mu je da nam pomaže u borbi protiv bolesti i infekcija. Limfni sistem se satoji od mreže tankih cevčica-limfnih sudova - koje se granaju po celom telu nalik na mrežu krvnih sudova. Kroz limfne sudove protiče limfa, koja sadrži mnoštvo imunih ćelija među kojima su najznačajniji limfociti. U sastavu ove mreže su i mali čvorići veličine zrna pasulja ili manji koje nazivamo limfnim žlezdama.(slika 2 ili hiperlink do nje) Grupice limfnih žlezdi se mogu napipati na vratu, pazuhu u preponskim jamama ali ih ima i na ulasku u ždrelo (krajnici), u sredogruđu i trbušnoj duplji. U druge organe limfnog sistema spadaju i slezina, timus, kostna srž. Limfnih ćelija-limfocita u manjem ili većem broju ima i u drugim delomia tela uključujući i želudac, creva i koža.


 
Slika 1 Gradja limfnog sistema.
 
Slika 2 Građa limfnog čvora

Uzroci limfoma


Iako je medicina dosta napredovala u pogledu razjašnjavanja uzroka limfoma, još uvek je teško dokazati direktnu povezanost nekih faktora sa pojavom limfoma. Neki virusi kao što je Afrički Epstein Barr virus (ali ne i varijanta od koja se najčešće boluje u Srbiji), virus HIV-a, virusi karakteristični za jugoistočnu Aziju i okeaniju kao što je HTLV tip I su nesumnjivo najpoznatiji krivci za pojavu limfoma. Ne treba isključiti ni uticaje radioaktivnog zračenja, organskih rastvarača i drugih profesionalnih noksi.


Svi navedeni ali i drugi koje nije moguće pobrojati, izazivaju genetsko oštećenje limfocita koje ga pretvara od ćelije odbrane u štetnu i nama neprijateljski raspoloženu malignu limfnu ćeliju. Nije isključeno da postoje i osobe koje već rođenjem nose delimične genetske poremećaje koji samo čekaju dejstvo zračenja ili nekog drugog faktora da povećaju to oštećenje i kompletiraju sve uslove za prelazak u limfom.


Simptomi i znaci limfoma


Najtipičniji znak limfoma predstavlja uvećanje limfnih žlezdi koje se naziva i limfadenopatija. Uvećane limfne žlezde u limfomima obično ne bole, neprekidno rastu odnosno ne smanjuju se na terapiju koju obično rutinski uključuje lekar opšte prakse (antibiotici).


Treba imati na umu da nije baš svaka limfadenoptaija znak limfoma. Limfne žlezde mogu narasti i u stanjima infekcije odnosno bilo kakvog zapaljenja. U tim stanjima je limfadenopatija znak ubrzane proizvodnje imunih ćelija-limfocita. Međutim ukoliko se limadenopatija ne može objasniti skorašnjim ili još uvek aktivnim virusnim, bakteriskim oboljenjem, obližnjim gnojnim procesom treba razmotriti i prisustvo drugih simptoma kao što su:


  • Zamor (koji se nemože objasniti premorom u kući na poslu ili psihičkim razlozima)
  • Povišenje telesne temperatrue
  • Noćno znojenje
  • Svrab po koži,
  • Gubitak apetita
  • Gubitak težine (koji se ne moče objasniti dijetom ili povećanim telesnim aktivnostima). 

Dijagnoza limfoma


Dijagnoza limfoma nije moguća bez prethodnog hiruškog vađenja dela ili cele limfne žlezde nakon čega je obavezno da biopsirani materijal pregleda patolog.


Većina drugih pretraga krvi, rentgenski, ultrazvučni pregledi, kompjuterizovana tomografija (CT) nisu u stanju da postave dijagnozu ali su značajni za određivanje stepena odmaklosti bolesti odnosno STADIJUMA bolesti.


Patohistološku dijagnozu limfoma ponekad nije lako postaviti bez imunohistohemije odnosno imunofenotipizacije. Ona podrazumeva specifičnu metodu detekcije pojedinih molekula u malignoj ćeliji na osnovu kojih se dobijaju informacije o njenom poreklu, vrsti, stepenu genetskog oštećenja a koje su neophodne za postavljanje dijagnoze limfoma.


Na osnovu patohistoloških, imunfenotipskih, genetskih i drugih parametara danas poznajemo najmanje 5 podtipova Hodgkinove bolesti i oko 30 ak podvrsta Non Hodgkinovih limfoma.


Svaka od ovih bolesti ima svoje kliničke karakteristike, specifičnu prognozu i zahteva terapiju koja je u najvećem broju slučajeva usko specifična za svaki tip limfoma.


Hodgkinsova bolest


Hodgkinov limfom je POTPUNO IZLEČIV u 75% obolelih, u mlađih bolesnika stepen izlečenja dostiže i do 90%.


Postoje dve grupe Hodgkinsove bolesti


Prvu čini jedan dobro definisani podtip nazvan 


  • Nodularna limfocitna predominacija
 Druga grupa čine tzv Klasični Hodgkinovi limfomi koji obuhvataju 4 podvrste:
  •  Limfocitna predominacija
  • Mešovita celularnost
  • Nodularna skleroza
  • Limfocitna deplecija

Pokazalo se da su Nodularna limfocitna predominacija kao i limfocitna predominacija varijante sa najboljom prognozom dok je limfocitna deplecija prema nekim stavovima nastala transformacijom iz ostalih varijanti i da joj je prognoza slabija.


Određivanje stadijuma bolesti i faktora prognoze


Po postavljanju dijagnoze, određuje se stadijum odnosno rasprostranjenost bolesti na osnovu koje se dizajnira i adekvatna terapija. Određivanje stadijuma podrazumeva Rentgen srca i pluća, ultrazvuk i CT abdomena i po potrebi regiona sa velikom tumorskom masom, Moguća je u Magnetna rezonanca (MRI) krvnu sliku, laboratorijske analize medju kojima su poželjne i Sedimentacija, Fibrinogen, C-reaktivni protein, Beta 2 mikroglobulin, nivo seruske Laktat Dehidrogenaze, testovi jetrine i burežne funkcije.


U nekim ustanovama pravilo je i da se uzima uzrak kostne srži metodom biopsije ili bar aspiracione punkcije u cilju detekcije limfomskih ćelija i u ovom organu limfnog sistema.


Van Srbije postoje ustanove u kojima se radi PET scan. (Pozitrona Emisiona Tomografija).


Stadijumi bolesti prema Ann Arbor Kriterijumima

I stadijum – bolest lokalizovana na mestu izbora samo sa jednom uvećanom limfnom žlezdom

II stadijum – bolest zahvatila veći broj limfnih žlezdi ali sa iste strane dijafragme (prečaga). Na primer samo u abdomenu a ne i u plućima, vratu ili pod pazuhom.

III stadijum – bolest prisutna u svim regionima sa obe strane dijafragme Npr... Abdomen, Grudni koš i vrat

IV stadijum – blest prisutna i u tkivima koja nisu karakteristčna za oaj maligni proces (plučno tkivo, kostna srž itd....

Prema nekim skalama za procenu rasprostranjeosti Hodgkinove bolesti se deli na:
  • Ograničeno oboljenje
  • Intermedijerno oboljenje
  • Odmaklo oboljenje

Postoje i drugi parametri i bodovni sistemi koji određuju težinu bolesti i stepen rasprostanjenosti procesa.


Tako bodovni sistem IPS (Internacionalni Prognostički Skor) koji polazi od Performans statusa – odnosno dnevnih mogućnosti i stepena zamora bolesnika, broja leukocita, nivoa hemoglobina, vrednosti serumskih albumina, nivoa Serumske LDH, stadijuma limfoma, muškog pola i starosti.


Terapija


Kada svi relevantni podaci butu prikupljeni, Hematolog ili Onko-Hematolog propisuju određenu terapiju.


U manje rizičnih bolesnika sa manjom rasprostranjenosšću bolesti terapija se sastoji od kombinacije citostatske Hemoterapije i Radioterapije.


Odmakli odnosno rašireni stadijumi bolesti se najčešće ne zrače već se sprovodi citostatska hemoterapija ali sa znatno veći brojem ciklusa.


Principi hemoterapije


Hemoterapija limfoma se uvek sastoji od kombinacije citostatika, koji se daju u ponavljanim vremenskim intervalima –ciklusima. Pokazalo se da se samo kombinacijom lekova koji se daju u odgovarajućim vreminskim intervalima, može uspešno suzbiti malignaćelija i izbeći mogućnost da nastane otprnost bolesti na citoterapiju –Ovaj neželjeni fenomen se naziva hemorezistenicija.

Broj lekova koji se kombinuju i njihov način davanja (režim, brzina davanja, tip rastvarača u koji se lek otapa) su naučnim i kliničkim iskustvom objedinjeni u takozvane protokole.. Jedan od najpoznatijih protokola za Hodgkinov limfom je ABVD, ali su korisni i BeaCOPP, Mini BEAM, Dexa-BEAM, DHAP, ESHAP....... Oni dobijaju imena od početnih slova lekova koji se kombinuju pa su svojevrsni akronimi.

Najpoznatiji lekovi za Hodgkinovu bolest su na primer:

Bleomycin (Blemycin®)
Cyclophosphamide (Cytoxan®)
Dacarbazine (DTIC®)
Doxorubicin (Adriamycin®)
Lomustine (CeeNU®)
Prednisone
Procarbazine (Natulane®)
Vinblastine (Velban®)
Vincristine (Oncovin®)

Napominjemo pacijentima da je uvek poželjno maksimalno ispoštovati pravila terapija. Treba uvek davati citostatsku terapiju na vreme (bez predugih odlaganja) i treba davati pune doze propisanog leka. Samo tako se mogu dobiti i najbolji efekti terapije.


Terapija se sprovodi samo u osposobljenim ustanovama tercijernog tipa. (npr Klinički centar Niš......)


Šta posle terapije?


Kada sa propisana terapija završi pacijenti se podvrgavaju identičnim analizama i snimanjima kao i pre terapije. Dobijeni snimci i rezultati se upoređuju sa početnim u svrhu procene efekata sprovedenog lečenja. Na toj proceni se konstatuje REMISIJA stanje bez bolesti ili PARCIJALNI ODGOVOR kada se bolest znatno ali ne i poptuno povukla. Postoje i MINIMALNI ODGOVORI, STABILNA BOLEST  kao i HEMOREZISTENCIJA  što su znaci da sprovedena terapija nija dala željene efekte.


U slučaju remisije bolesniku se zakazuje periodične kontrole na kojima se ponavlja minimalni set testova i snimanja u svrhu praćenja stanja bolesti. U Hodgkinovojblesti kontrole su u početku češće (na tri meseca) a kasnije se proređuju na šestomesečne intervale i jednogodišnje intervale.


Parcijalni odgovor odnosno minimalni odgovor, stabilna bolest i hemorezistencija zahtevaju ekspertizu i procenu lekara o potrebi daljeg lečenja.


Ukoliko je lečenje neophodno obično se biraju hemoterapijski protokoli u kojima su ukomponovani neki drugi lekovi –citostatici koje pacijent nije primao sa nadom da će oni dopuniti efekte koje je postigla.


Šta je to relaps?


Ukoliko se na redovnim kontrolama uoče nenormalni laboratorijski rezultati ili ponovna pojava limfnih žlezdi pacijent se podvrgava dodatnim tetsovima kako bi se sa sigurnošću potrvdila pojava ponovnog vraćanja bolesti – realapsa.


U zavisnosti od toga koliko je prošlo vreme bez bolesti (remisija), odnosno koliko je meseci proteklo od davanja poslednjeg ciklusa heioterapije i procene nakon toga, lekari utvrđuju da li je reč o RANOM ILI KASNOM RELAPSU.


Ovaj podatak je značajan za donošenje odluke o daljem lečenju.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 10

  1. Darko 12.01.2014

    Limfne žlijezde imaju ulogu da hrane, štite i očiste naš organizam iznutra. Hrana koju unesemo u naš organizam razgrađuje se u ustima, želucu i crijevima. Sve je lijepo rečeno međutim potrebni su neki preduvjeti, a to je neoštećena sluznica koja će iz hrane preuzeti minerale, vitamine i ostale hranjive sastojke potrebne za sposobnost organizma da se odupre i odbrani od infekcija (imunitet) . Kod pojave nekog upalnog procesa naš organizam se pokušava obraniti pojačanim lučenjem sluzi i sline. Sluz i slina imaju zadatak pokupiti viruse i bakterije te ih što je moguće prije izbaciti iz našeg organizma. Sve je to moguće pod uvjetom da je naš organizam u određenoj formi. Što bi neki rekli da ima jak imunitet. Mnogi nam pokušavaju savjetovati kako pojačati imunitet, međutim kad dođe do oštećenja sluznice u želucu i crijevima to postaje nemoguća misija. Oštećena sluznica ne može iz hrane prihvatiti sve ono što nam je potrebno, čak štoviše nije bitna kvaliteta hrane jer dolazimo u situaciju da prenosimo vodu u rešetu. Kod oštećene sluznice ne možemo ništa uzeti ni iz umjetnih dodataka tako za isti efekt moramo unesti veću količinu hrane ili umjetnih dodataka čime smo svom organizmu napravili još veću štetu. Kad dođe do upalnog procesa limfne žlijezde pojačano luče sluz koja bi trebala pokupiti uzročnike upale, međutim što je naš organizam u slabijoj formi imuniteta, lučenje sluzi se pojačava i pravi probleme slijevanja sluzi iz područja korijena nosa. Pojačano lučenje sluzi može zatvoriti sinuse, nosne šupljine izazvati slijevanje sluzi u pluća i želudac. Kod pojačanog upalnog procesa može se javiti i povišena temperatura uz povišenje bijelih krvnih zrnaca koja bi trebala uništiti prijetnju u obliku virusa i bakterija. Sve se to odvija brzo i uspješno pod uvjetom dobre forme imuniteta. Međutim kod oslabljenog imuniteta prvenstveno zbog oštećene sluznice lučenje sluzi se pojačava, tjelesna temperatura povećava dok naš organizam dolazi u sve teže stanje nažalost ponekad s lošim ishodom. Kod pojačanog upalnog procesa u uvjetima slabije forme imuniteta može doći i do povećanja limfnih čvorova što ne mora značiti da je situacija bezizlazna, međutim svakako treba poduzeti sve da se organizmu ojača imunitet. Zbog upale limfnih žlijezda može doći do otekline limfnih čvorova (cista, polip, tumor) , većina tih tvorevina u početku je dobroćudna (benigna) . Kod pojave upalnog procesa organizam pojačano luči sluz putem limfnih žlijezda, sluz dolazi do limfnih čvorova koji postaju usko grlo protoka sluzi s mogućnosti stvaranja nakupina. Kod upalnog procesa sluz je puna virusa i bakterija koji se na žalost mogu nekontrolirano razmnožavat što može dovesti do povećanja limfnih čvorova. Idealno bi bilo kad bi se nakupljena sluz mogla drenirati na prirodni način. Limfa ima sposobnost čišćenja umrlih bakterija i virusa što je povezano s našim imunitetom i mogućnosti uzimanja iz hrane svega što je potrebno za naš organizam. Da bi se taj proces mogao obaviti sluznica u našem organizmu mora biti u dobroj formi bez prevelikih oštećenja. Na kraju dok god naš organizam može hraniti bakterije i viruse nakupljene u limfnim čvorovima (ciste, polipi i tumori) isti su dobroćudni, međutim kad se pojave upalni procesi i dođe do uvećanja limfnih čvorova situaciju treba shvatiti krajnje ozbiljno da se ne dogodi ono najgore, a to je da dobroćudni postanu zloćudni. Imunitet možemo ojačati oporavkom oštećene sluznice. Kod oštećenja sluznice želuca i crijeva neke vrste hrane nam postaju teret i teško je možemo probaviti, problem probave može otići tako daleko da na naš organizam ne prihvaća gotovo ništa od hrane. Problemi počinju s mahunarkama koje reguliraju šećer, zatim voće koje je bogato vitaminima i na kraju povrće bogato mineralima. Organizam koji ne može uzeti gotovo ništa na prirodan način iz hrene može biti suočen sa velikim problemom mogućnosti preživljavanja (imunitet) . Ovaj tekst sam napisao potaknut činjenicom da se većina toga može riješiti na prirodan način bez upotrebe sredstava s mogućim nuspojavama i štetnim djelovanjem. Darko vodopija iz kutine


  2. Voja Jovanov 04.06.2012

    Ja sam Jovanov Vojislav 1967. godište. Hockina, namerno ga ne pisem pravilno, dobio sam 1997. godine. U remisiju sam došao uz pomoć šest terapija po mop. protokolu, što znači: kariolizin, glavni citostatički lek. Natulan, prateći citostatički lek. Pronizon hormonski lek - ubrzava metabolizam. Onkovin koji smanjuje osećaj mučnine. Imao sam vb. li. Te 1997. godine sam bio u Rifata Burdgevića, Beograd kod prof. Vidakovića.

    Ako imate potrebu da saznate kako da se izborite sa ovom bolešću, koja je po meni blaga u odnosu šta sve može da nas snađe u životu: Sada je 2012. godina. Ja sam i dalje živ i nisam pod staklenim zvonom, živim sasvim normalno, pušim što mi je mana. Veoma sam vedrog duha i ne može mi niko nista. Ja sam posle Hockina imao i regiostrovan svinjski grip, mnogobrojne mljaste senke koje mogu odgovarati sekundarnim depozitima na plucima, što bi po lekarima bila metastaza od Hockina. Meni su rekli 1997. da ne bi trebalo da pravim decu u narednih 5 godina zbog terapija. Ali to je bilo davno, ljubav i podrska okoline rešava sve. Napomena je da je ovo bolest mladih, od nas sedmoro u Rifata ja sam bio najstariji. Žena je bila već trudna, pa sam iz neznanja, straha ili ko zna čega ostao na tom jednom detetu. Volite se, ljubav je najmoćnija stvar na svetu.

    Ako vas nešto interesuje, pitajte Voju i Miru, ne mogu vise da pisem, jer mi je sporo. Elemir kod Zrenjanina. Elektronska pošta: vojajovanov@gmail.com


  3. DUSAN 03.11.2010

    Sutra pocinje borba. Sumnja se na limfom, ispod prsne kosti vise kom 10-11mm najveci pod oba pazuha 15 mm u plucima ne. Bogami po ovome tip 3. Danas radio ct pluca zbog knedle u vrhu pluca/pre tri meseca rendgen i izvinjavanja lekara danas posto je pulmolog trazio opet rendgen a ja zahtevao ct koji sam i platio/vise ne trebam da idem kod pulmologa vec kod. . . . Prosle godine dobio secerni pik otisao na dijetu i presao 1700 km za godinu dana peeske secer ispod granice bez tableta. Bol sa pankreasne strane osim ultrazvuka nikad ct pankreasa. Kolonoskopija i gastroskopija cisto osim malog polipa gledao spaljivanje. Ponekad retko bol oko pankreasa kad se prejedem. 45 godina. Nema sanse da vam otkriju limfom bez vase paranoje i insistiranja a i tada se kasni nadam se da za mene nije prekasno posto bi hteo da vidim mog osmogodisnjaka punoletnog. Molim za savet za dobrog lekara u beogradu. . . Ovih dana krecu dvostruke provere biopsije i zezancije osecam se dobro i nemam fizickih smetnji. . . Saveti dobro dosli. . .


  4. veronika 15.04.2010

    Ovo je ustvari pitanje: koliko velika kvržica u predjeluželuca ali više desno treba biti "zabrinjavajuća" inaće ne boli


  5. kristina 31.05.2009

    Ovo je stvarno dobro, samo nastavite tako. Sve pohvale. Hvala vam i sto odgovarate na pitanja koja postavljamo. Hvala


  6. nerminajukovic 29.11.2008

    sve pohvale za pruzene informacije,Treba verovati,biti optimista,a najvaznije istrajati.Pozdrav


  7. Tanja 06.09.2008

    Jako dobro i opsirno obradjena tema.Nemam reci hvale...Dr.Marjanovicu samo nastavite dalje.Zelim Vam puno uspeha i napretka u radu i zivotu uopste! Pozdrav.


  8. dr. Glavica 04.06.2008

    trebali biste svakako spomenti Sy Sjoegren


  9. Timbe 09.05.2008

    Može li neko malo detaljnije da objasni šta se podrazumeva pod ranim relapsom, koji je njegov značaj i da li on zahteva agresivniju terapiju. Hvala unapred. Članak je odličan


  10. Gagsi 08.05.2008

    Fascinirana sam sajtom kao i ovim clankom. Zelim da vam pozelim sve najbolje u radu.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde