Istorija insulina duga jedan vek

2021. godine obeležavamo jedan vek od otkrića insulina, leka koji je promenio poglede u lečenju šećerne bolesti. Još od davne 1921. godine, primena insulina se zaista može nazvati otkrićem koje život znači, jer je dijabetes od smrtonosne, postao bolest sa kojom se živi. Ovo otkriće se smatra jednim od najznačajnijih trenutaka u istoriji medicine. Insulin predstavnja važnu terapijsku opciju u lečenju dijabetesa, koji osim efekta na metabolizam šećera ima uticaja i na brojne metaboličke procese i sveopšte funkcionisanje našeg organizma. Čak je i profesionalno bavljenje sportom i postizanje izuzetnih rezultata moguće.

Insulin postoji 100 godina
Primena insulina u prethodnih sto godina dovela je do toga da šećerna bolest od smrtonosne postane bolest sa kojom se normalno živi.

Šta je sve obeležilo proteklih 100 godina u pogledu inovacije insulinske terapije?

Prvi insulini su bili životinjskog porekla i u velikoj meri su bili slični ljudskom. Zbog ove male razlike u aminokiselinskom sastavu insulina dolazilo je do brojnih imunih reakcija u organizmu čoveka koje su mogle biti izuzetno opasne. Pored toga, imali su izrazito kratko dejstvo, zbog čega je bilo potrebno primenjivati potkožne injekcije više od 5 puta dnevno. Sve ovo je stvorilo potrebu za sintezom insulina koji su hemijski identični ljudskom i čije će dejstvo biti prilagođeno željenom profilu (dugo i ravno ili izuteno brzo i kratko). Tako je 1982. godine semi-sintetskim putem iz svinjskog insulina proizveden tzv. humani insulin. Posle mnogo godina i različitih ideja, prava revolucija je nastupila pojavom insulinskih analoga. Ovi moderni insulini, pored efikasnog snižavanja nivoa šećera u krvi, imaju profil dejstva najsličniji prirodnom insulinu, ređe dovode do hipoglikemija i omogućavaju značajnu fleksibilnost pri primeni.

Pored samog molekula, koje su ostale stvari koje su se unapredile tokom vremena?

Kao neizostavan deo insulinske terapije, vremenom je došlo do unapređenja šprica i igle. Prvo su postojali stakleni, zatim jednokratni plastični, a danas imamo moderne pen brizgalice među kojima i one koje koriste iglice od samo 4 milimetra. Prva brizgalica u obliku penkala (pen) osmišljena je osamdesetih godina prošlog veka. Danas su one standard u primeni insulina, nakon mnogo različitih unapređenja. I zato je važno naglasiti da pacijenti na insulinskoj terapiji, zahvaljujući savremenim insulinskim penovima koje praktično nose sa sobom, mogu na jednostavan način sami sebi dati insulin kada je potrebno.

Da li je insulin danas prevaziđena terapija u lečenju dijabetesa?

Insulin predstavlja najefikasniju terapijsku opciju u lečenju dijabetesa. Nezamenljiv je lek u tipu 1 dijabetesa, ali i kada govorimo o tipu 2 dijabetesa insulin je važna terapijska opcija koja se uvodi ukoliko se sa oralnim antidijabeticima ne postignu odgovarajući terapijski ciljevi. Čak i trenutnoj situaciji tokom pandemije, insulin je kao proverena terapijska opcija naveden u zvaničnim preporukama za lečenje osoba sa dijabetesom tokom COVID infekcije, gde se kod pacijenata na insulinskoj terapiji navodi da se insulinska terapija nikada ne obustavlja.

Da li osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik za ravoj komplikacija usled COVID infekcije?

Infekcija COVID-19 može izazvati teže simptome i komplikacije kod nekih osoba obolelih od dijabetesa. Takođe, osobe koje pored dijabetesa imaju neku drugu pridruženu bolest, kao što je na primer kardiovaskularno oboljenje, imaju dodatni rizik za razvoj komplikovane infekcije korona virusom. Međutim, osobe koje nemaju komplikacije i čiji je nivo šećera u krvi dobro regulisan nemaju veći rizik od razvoja teških oblika COVID-19 infekcije od opšte populacije. Zbog svega ovoga je od velike važnosti da se vratimo na osnovne ciljeve lečenja dijabetesa, odnosno da se skrene pažnja na bolju kontrolu bolesti i da uz primenu odgovarajuće terapije pomognemo pacijentima da se osećaju bolje i na taj način preveniraju nastanak komplikacija.

Šta je cilj dobre glikemijske kontrole?

Krajnji cilj dobre glikemijske kontrole je prevencija komplikacija koje nastaju kao posledica loše glikoregulacije, kao i povećanje kvaliteta života pacijenta. Komplikacije koje se javljaju su razne, počevši od mikrovaskularnih (retinopatija, neuropatija i nefropatija) pa sve do makrovaskularnih komplikacija kao što je infarkt miokarda. Poznato je da se sa svakim smanjenjem HbA1c (glikozilirani hemoglobin) smanjuje i rizik od pojave komplikacija. Zato je veoma važno sprovoditi redovne kontrole šećera u krvi i HbA1c koji je pokazatelj prosečnog nivoa šećera u krvi tokom perioda od 3 meseca pre merenja. Isto tako ne treba zaboraviti značaj higijensko-dijetetskog režima kojeg čine zdrava, izbalansirana ishrana i redovna fizička aktivnost. Pacijentima se savetuje redovna primena propisanih lekova prema uputstvu lekara, a kod pacijenata koji imaju pridružene kardiovaskularne bolesti je važno i održavanje krvnog pritiska i lipidnog statusa.

Autor: dr Sperance Guculj, specijalista interne medicine, endokrinolog Opšta bolnica Vršac
Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde