Doprinos ZMP u deobi ćelije


Biološka nauka nije objasnila podelu bakterija i majke ćelije na dve kćeri ćelije, a to je fundamentalno važno za nastanak malignog oboljenja čije ćelije se neograničeno dele-bujaju. Komponente Zemlje i biosveru karakteriše postojanje zemljinih magnetnih sila, a magnetne-elektromagnetne sile vladaju u i oko molekula, sve se u biosvetu ponaša po zakonima magnetizma i elektromagnetizma.

Treba upamtiti; sve što se nalazi u Zemljinom magnetnom polju (ZMP) a izgradjeno je od feromagnetika i paramagnetika, magnetiše se (sl. A). Treba znati da su magnetne osobine jako promenljive zbog temperature (odnosno toplote) tj. veća temperatura manje medjumolekulske magnetne sile i obrnuto.

Doprinos ZMP u deobi ćelije

Interfaza

Presintetički period: je rast ćelije, omogućen ćelijskim mikromagnetnim separatorskim privlačenjem izvan ćelijskog prostora hranljivih supstanci u citoplazmu (akumulacija). Odredjena temperatura i sastav supstanci čije je poreklo iz hrane koja se koristi (to su proteini, DNK, RNK nukleotidi i dr.) su omogućile optimalne magnetne osobine molekula koji ulaze u citoplazmu gde se metabolišu. Sinteza proteina je intenzivna, a svaki hromosom je jedna hromatida tj. DNK.

Sintetički period: u jedru se vrši udvajanje DNK. Svaki hromosom dobija još jednu DNK pa ih ima 2 hromosoma tj. 2 hromatide. Replikacija se odvija zahvaljujući kodiranim mikro - namagnetisanjem nukleotida. To mikro - namagnetisanje ga vezuje za odgovarajuće mesto na DNK molekulu (lestvici). Ovo udvajanje molekula na DNK je moguće samo ako su nukleotidi minijaturni magnetni dipoli koji se vezuju po kodiranom magnetnom šablonu izgrade DNK. Centrioli koji su namagnetisani istom vrstom namagnetisanja, dupliraju se i u deobi  kreću na suprotne strane.

Postsintetički period: je sa duplo većim brojem DNK i ćelija ulazi u deobu
magnetni-fluks-u-i-oko-celije
Sl. A: Izgled magnetnog fluksa, oko ćelije i u ćeliji upućuje da je veoma značajna uloga ZMP u biosvetu.

Mitoza

U profazi ZMP sve hromosome i dva para centriola dodatno magnetiše istom vrstom namagnetisanja. Centrioli se kreću prema suprotnim polovima ćelije. Izmedju centriola  pojavljuju se filamenti zvezdaste morfologije što je tipično za namagnetisanja oko magnetnih polova (Sl. B) (5). M-osobine centriola su očigledne i  iniciraju magnetne polove u ćeliji, takodje  omogućavaju nestanak ovojnice jedra, a uzrok je promena centra namagnetisanja, naime centrioli svojim  magnetnim silama razgradjuju ovojnicu koja se fragmentira i  meša  sa citoplazmom, nestaje i jedarce.

U metafazi  hromosomi grade ekvatorijalnu ploču i sve jače se magnetišu istom vrstom namagnetisanja.

U anafazi dele se centromere i odvajaju se hromosomi pa kreću prema suprotnim polovima ćelije, upravo zbog  namagnetisanja istog tipa.  Razgradnjom ATP nastaje povećana  temperatura (toplote) rastura se ekvatorijalna ploča, jer su medjumolekulske sile oslabile, pa hromatide nastavljaju kretanje ka suprotnim polovima.

U telofazi hromatide stižu na suprotne polove ćelija i grade sopstveno magnetno polje a na granici stvara se ovojnica jedra. Slično se dogadja i ostalim organelama. Sada nastaje jedinstveno magnetno polje od jedra i organela dve ćeri ćelije zatim se formira deobna brazda na zajedničkom delu membrane. U ekvatorijalnom delu ćelije u deobi, počinje se citoplazma skupljati i razdvajati, što je odgovor na postojanje dva odvojena magnetna polja. Zato se prvo stvara deobna brazda upravo na granici dva magnetna polja, a zatim karakteristična dvoslojna lipidna membrana.
ZMP je promotor deobe ćelija što su dokazali i Ruski  naučnici pri eksperimentima na gametu.
morfologija-tipicna-za-magnetne-polove
Sl. B: Zvezdasta morfologija podele ćelije slična polovima magneta

Crosing over (Co)

Crosing over je razmena genetičkog materijala  u pravcu sever–jug i istok–zapad. ZMP namagnetiše delove hromatida severno ili južno i tada se kidaju i rekombinuju. Kretanje u pravcu istok – zapad je posledica magnetnih sila.

Geni moraju biti:
  1. Na dovoljnom rastojanju
  2. Dovoljno dugo vreme tako postavljeni
Ako su geni vrlo blizu, namagnetisanje je jedinstveno na DNK lestvicama i nema Co. Za svako namagnetisanje neophodno je vreme. Ovo su jasni dokazi da ZMP omogućava Co. 

Kada se zna uloga Co u mejozi (redukciona deoba) tada postaje još očiglednija uloga ZMP u rekombinaciji gena i evoluciji uopšte.

Ukoliko ste propustili prvo poglavlje ovog teksta kliknite na link:
Naredna poglavlja pogledajte na linku:
Autor: Nikola Trifunović dipl. Ing. geofizike

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde