Snježana Tadić iz Gradiške: Život sa trajnom ileostomom


Nije redak slučaj da se pacijenti iz okolnih zemalja leče u Srbiji ili da bar dolaze po mišljenje naših stručnjaka iz svih oblasti, a pogotovo iz one, koja se tiče zapaljenskih bolesti creva. Snježana Tadić živi u Gradiški, omanjem gradu u Bosni, i već 26 godina boluje od Kronove bolesti. Specifičnost njene bolesti je ta da ona živi sa trajnom ileostomom poslednjih šest godina.

Fotografija: Stefan Đaković

Problemi počinju sa 14 godina

Prisećajući se svojih odlazaka u školu, Snježana kaže da je često pozivala oca da dođe po nju, zbog jakih stomačnih bolova, koje je tada imala. Pored bolova, osećala je mučnine i malaksalost, dok su prolivaste stolice u početku bile jednom u 15 dana, a kasnije sve učestalije. 

„Čajna dijeta, zasnovana na keksićima to je bila moja terapija. Tada sam dobila instrukcije da se ponovo javim lekaru, ukoliko primetim krv ili sluz u stolici, ali međutim, moje tegobe su postale znatno intenzivnije. Uz pomoć očevog prijatelja dolazim na VMA, gde mi prijemni lekar radi kolonoskopiju. Brigu o meni preuzima dr Jasna Jović, koja me ubrzo upućuje profesoru Dinu Tarabaru, uz napomenu, da je baš on lekar za mene. Na tome sam joj zahvalna do dana današnjeg, jer lekara, u međuvremenu, nisam promenila.” istakla je Snježana.

„Samo jednom nisam ispoštovala kontrolu…”

U 21. godini Snježana ulazi u remisiju, sa dvadeset i dve se udaje, a potom usleđuju i dve trudnoće. Prisećajući se ovog perioda, Snježana navodi: „Trudnoće su mi prošle odlično. Sa drugim detetom sam imala malo tegoba, ali ipak sam bila dobro, tako da je sve prošlo u najboljem redu. Uz konsultaciju gastroenterologa, porodila sam se prirodnim putem u svom gradu. Međutim, nakon porođaja sam izašla iz remisije.”

U tom periodu života, Snježana se osećala dobro i gotovo dve godine je provela u remisiji. O tom periodu Snježana kaže: „Bila sam dobro i mislila sam da ću biti u remisiji narednih dvadeset godina. To je bio razlog zbog kog sam prvi put u životu preskočila kontrole. Očekivala sam da je moje stanje stabilno i da ću biti dobro. Međutim, tada sam bila nemarna, a to nisam smela sebi da dopustim. Lekaru sam otišla posle godinu i po dana, što je bilo sasvim dovoljno vremena da se bolest aktivira. Tokom 2008. godine, osećala sam se loše i bila sam u teškom stanju. Provela sam 49 dana u bolnici, a nalazi su bili katastrofalni. Suprug je bio ljut na mene, jer sam dopustila sebi da ne vodim računa o bolesti. To je bio moj nemarluk, a sada to nikad ne bih ponovila.”

Prema Snježaninim rečima, sve terapije, koje je u to veme dobijala, imale su efekta do godinu i po dana, nakon čega je dolazilo do promena. Kako ističe, gotovo da nema leka, koji nije koristila. Međutim, kada je došlo vreme da se operiše, tom prilikom joj je odstranjeno čitavo debelo crevo i postavljena trajna ileostoma.