Jovana Puhalović iz Surčina: Frizerka sa najlepšim osmehom, koja boluje od ulceroznog kolitisa


Jovanu smo zatekli na radnom mestu, u frizerskom salonu. Ona je muški frizer i ima već četiri godine radnog iskustva, iako je veoma mlada. Sa svojom dvadeset i jednom godinom, Jovana živi i izdržava se sama. Ima magičan osmeh i pozitivnu energiju za baš sve mušterije, koje su danas možda nervozne ili ,,ustale na levu nogu”. Jovana je pravi primer toga da se simptomi zapaljenske bolesti creva ne vide, a baš ona boluje od ulceroznog kolitisa. 

jovana puhalovic ulcerozni kolitis
fotografija: Stefan Đaković

„Institut za majku i dete bio je prva stanica za brigu o mom zdravlju”

Imala sam zatvor koji je trajao 10-15 dana. Kada sam imala stolice, one su bile tvrde i krvave. Roditelji su mislili da tvrda stolica izaziva krvarenje, pa zato nisu mnogo brinuli. Krvarenje i zatvor su se nastavili, pa smo zakazali prvi pregled kod gastroenterologa.” – rekla je Jovana. 

Od postavljanja dijagnoze 2013. godine, Jovana se lečila na Institutu za majku i dete, gde je o njenoj bolesti brinula doktorka Ivana Kitić, za koju Jovana ima samo reči hvale.

„Pomisao na pripremu za prvu kolonoskopiju bila mi je zastrašujuća, jer sam se naslušala priča kako je ova procedura bolna i neprijatna. Posle prve kolonoskopije, kada je pronađeno devet polipa, oni su bili laserski uklonjeni. Ova procedura nije bila ni traumatična, ni strašna zahvaljujući sjajnim lekarima i medicinskim sestrama. Nedugo nakon toga, pojavio se još jedan polip veličine trešnje. Tada je ustanovljen ulcerozni kolitis. Nisam bila uplašena, jer sam imala sjajne stručnjake oko sebe. Iako sam od tog perioda do danas uradila mnogo kolonoskopija i imala više uspona i padova, kao i ležanja u bolnici, ipak nisam poklekla.”

Tranzicija sa pedijatrije na adultnog gastroentorologa

„Prvo smo počeli sa oralnom terapijom, ali u okviru onoga što je tada bilo dostupno na tržištu. Pila sam imunosupresive, antibiotike i probiotike. Kako je vreme prolazilo menjala sam terapiju, jer sam imala različite nus pojave. Od pojedinih lekova, ja sam dobila kožne probleme i ugojila se, dok su mnogi smršali. Na svu sreću nisam imala česte stolice i psihičke padove na čemu sam zahvalna lekarima.” – istakla je Jovana. 

Kada je navršila osamnaest godina, Jovana je prešla na Bežanijsku kosu kod gastroenterologa dr Mirjane Cvetković. Prvi susret sa doktorkom Cvetković bio je usled aktivne faze Jovanine bolesti, kada se čekala odluka komisije o narednim koracima u lečenju. 

„Tokom 2016. godine prepisana mi je biološka terapija. Prvo iskustvo mi je bilo zadovoljavajuće i sve je bilo u redu tokom tog uvodnog protokola. Međutim, budući da sam terapiju primala na dva meseca, dešavalo se da u prvih mesec dana budem dobro, a da već u sledećem mesecu (do nove doze terapije) imam prolivaste stolice i krvarenja. Tada je dolazilo i do aktivacije bolesti. Nakon svih korekcija, sada je već dve godine otkako primam biološku terapiju na svakih mesec dana.” – ispričala je Jovana.

Kao posledica biološke terapije, Jovana ima nus pojave, a to su opadanje kose i pospanost. Međutim, uz pomoć nutricioniste i zdravog stila života, Jovana je već godinu dana u remisiji. 

Vaginalna kandida i ginekološke komplikacije

„Godinu dana nakon što sam počela da primam terapiju dobila sam vaginalnu kandidu, koja je bila veoma uporna, jer čim bih se izlečila, ona bi se vraćala. Tokom redovne kontrole, na grliću materice je pronađena ranica, kojoj se nije davalo značaja u početku. Međutim, ona je vremenom napredovala i zahvatila 90% grlića materice. U Narodnom frontu je odmah naložena biopsija, jer je papa bio IIIa grupa. Rezultati su bili dobri, a ranica je danas pod budnim okom lekara. Nedavno je ustanovljeno da imam hroničnu upalu na grliću materice i sada ostaje da se stanje prati i kandida izleči. Smatra se da moje pomenuto stanje može imati veze sa biološkom terapijom i lošim imunitetom, koji pokušavam da poboljšam.” – rekla je Jovana.

„Imala sam uspone i padove”

Na početku terapije, Jovana je želela da čuje da će biološkoj terapiji doći kraj, međutim, kada je stigla do sedme ampule i primetila da se doze povećavaju, nije dobila odgovor medicinskog osoblja koji je očekivala. Neko vreme nije bila bolje. Nakon tog perioda, a i mnogih drugih izazova, kao što je razvod roditelja, koji se desio dve godine nakon postavljanja dijagnoze, Jovana je odlučila da radi na sebi i prevaziđe loše stvari. Prestala je da gleda na sebe kao na bolesnu osobu i nije dozvoljavala čak ni drugima da je smatraju obolelom i slabom. Ona se sa svojom bolešću pomirila, prihvatila je i tako se sjedinila sa sobom, a sve sa ciljem da se osamostali i napreduje, u čemu je i uspela.

„Nije me bilo sramota da pričam o ulceroznom kolitisu. Postajala sam pozitivnija i komunikativnija. Moj posao muškog frizera mi je pomogao, jer dosta komuniciram sa ljudima. Kada odem na terapiju uvek upoznam nove osobe, koje imaju svoja iskustva. Mi smo tu jedni za druge, međusobno se pomažemo i bodrimo. Sada sam psihički stabilna. Počela sam da živim sama i radim na sebi, tako da je sve krenulo na bolje.” – ponosno je istakla Jovana.

„Zbog bolesti sam imala više opravdanih izostanaka od prisustva na časovima”

„Bila sam osmi razred, kada sam saznala da bolujem od ulceroznog kolitisa. Imala sam riđu kosu i uvek beo ten, tako da sam i pre bolesti bila predmet zadirkivanja. Zbog čestih boravaka u bolnici mnogo sam odsustvovala iz škole, a kada sam razrednom odeljenju objasnila od čega bolujem, svi su počeli da me prihvataju takvu kakva sam. Generalno, nisam imala loše iskustvo. U srednjoj školi je već bilo drugačije, jer sam mnogo odsustvovala tokom prve školske godine – imala sam više opravdanih izostanaka od prisustva na časovima. Sa razrednom sam imala problema, jer nije verovala da nisam dobro i da nisam sposobna da idem u školu. Takođe mi nije verovala kad bih joj rekla da moram ići na redovne terapije i kontrole. Postojalo je veliko nepoverenje među nama sve dok nisu porazgovarali moji roditelji, pedagog, psiholog i direktor škole. Kada su sve objasnili i videli dokumentaciju, koja dokazuje moju bolest, više nije bilo problema. Savetujem svim roditeljima da takav razgovor sa školom obave odmah na početku bolesti.” – objasnila je Jovana.