Entamoeba hystolitica


Entamoeba hystolitica je parazit debelog creva čoveka i uzročnik je amebne dizenterije. Parazit se javlja u vidu vegetativne (minuta i magna) i cistične forme. Forma magna je vegetativni oblik, dužine 30-60 µm i građena je od spoljašnje ektoplazme i granulirane endoplazme u kojoj su smeštene vakuole, organele i jedra. Ova forma je patogena za čoveka. Forma minuta je nepatogena, precistična forma, građena slično kao i forma magna. Forma cista ima debelu zaštitnu opnu, 4 jedra i vakuole. Veoma je otpona i može dugo da preživi u slobodnoj prirodi. U povoljnim uslovima se pretvara u vegetativni oblik.

Put prenošenja

Izvor zaraze je oboleo čovek ili amebonoša. Parazit se izbacuje preko stolice u formi cista E. hystolitica. Mehanizam zaraze je feko-oralni kojom prilikom bolesnik unese cistu amebe preko prljavih ruku, kontaminirane vode, kontaminiranog voća i povrća. Osetljivost prema amebama je opšta, a bolest ne ostavlja imunitet.

Patološki (medicinski) značaj

Amebijaza predstavlja protozoalnu infekciju koja protiče akutno ili hronično pod slikom kolitisa (zapaljenje sluznice debelog creva) ili vancrevnih manifestacija.

Crevna amebijaza se odlikuje inkubacijom koja se kreće od nekoliko dana do 3 i više meseci, prosečno 2-4 nedelje. Bolest počinje akutno ili sa prodromom (umereno povišena temperatura, glavobolja, adinamija, bol u trbuhu i dr). Stolice su kašaste sa primesama sluzi i krvi, njihov broj se kreće od 4-5 ili više za 24 časa. Stolice su količinski male pri čemu intimno izmešane sa primesma sluzi i krvi kao "žele od malina", a ne u vidu kapi ili žila kao kod bacilarne dizenterije. Objektivnim pregledom bolesnika zapaža se meteoristični trbuh (nadut), bolno osetljiv, bol prati položaj debelog creva. Amebna dizenterija može da se komplikuje sa masivnim crevnim krvarenjem ili perforacijom debelog creva. Nekomplikovana forma se završava ozdravljenjem tokom 1-2 meseca. Međutim, često dolazi do hronifikacije koja se odlikuje periodima akutizacije i remisije. Kod male dece bolest protiče sa povišenom temperaturom, povraćanjem, prolivima i znacima gubitka tečnosti i minerala.
Amebna dizenterija može da ima akutni, hronični, lak, težak i fulminantni blik. Fulminantni oblik bolesti se sreće kod 5-10% hospitalizovanih prvenstveno kod trudnica i žena u postporođajnom periodu. Kod ove forme sluzokoža debelog creva je u 50% pokrivena ulceracijama te dolazi do perforacije sa peritonitisom i paralitičkim ileusom. Stanje bolesti se progresivno pogoršava te za nekoliko dana dolazi do smrtnog ishoda.

Vancrevne manifestacije amebijaze nastaju kao posledica hematogene diseminacije parazita najčešće u jetri, plućima, mozgu i na koži. Dospeli parazit u jetri može da izazove akutni amebni hepatitis ili amebni apsces. Kod amebnog hepatitisa zapaža se povišena telesna temperatura i bolna osetljivost jetre. Pleuropulmonalna amebijaza se javlja kao zapaljenje pluća, apsces ili gnojni pleuritis. Amebijaza mozga se retko javlja i ponaša kao i svaki ekspanzivni proces na mozgu.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu epidemioloških podataka (postojanje sličnog oboljenja iz okoline bolesnika, boravak u subtropskim i tropskim predelima), kliničke slike i laboratorijskih i drugih ispitivanja. Laboratorijska dijagnoza je prvenstveno usmerena na direktnu etiološku potvrdu parazita iz sveže stolice ili aspirata amebnog apscesa, pravljenjem nativnog preparata. Serološka dijagnoza ima manji značaj (pasivna hemaglutinacija, imunoflorescencija, ELISA).

Lečenje

Lečenje amebijaze se sprovodi u zavisnosti od stadijuma i organolokalizacije amebijaze:
kolitični oblici se leče metronidazolom tokom deset dana. Artrocin se daje 14 dana, tiberal 5 dana a potom se nastavlja sa jodoquinolom 20 dana. Pored ovog kao lek drugog reda se mogu davati tetraciklini u kombinaciji sa dehidroemetinumom.
Kod vancrevne amebijaze prvenstveno se daje metronidazol 10 dana, a potom se nastavlja sa jodoquinolom tokom 20 dana.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde