Konferencija povodom meseca borbe protiv raka jetre

Svake godine više od 87 000 građana Evrope oboli od raka jetre, dok oko 78 000 premine od te bolesti. Bolesti jetre su svuda veliki problem, a očekuje se da će se te brojke povećavati. Za karcinom jetre se izdvaja oko 4 milijarde evra svake godine u Evropi, od čega se 1,2 milijarde odnosi na direktne troškove. Postoje velike razlike između zemalja EU u pogledu sprovođenja najboljih praksi, što se ogleda u stopi preživljavanja uslovljenih njihovom primenom.

Mnogi faktori rizika koji su povezani sa karcinomom jetre se mogu sprečiti ili otklonitii. Usmereni smo na rano otkrivanje bolesti tako što prepoznajemo ko je i kada je u riziku. Upravo je ovo bila tema današnje konferencije koja je okupila ljude koji žele da rade na širenju svesti o važnosti testiranja na hepatitise, ali i ranom otkrivanju HCC-a.

Prema aktuelnim evropskim i svetskim vodičima, inovativna kombinacija biološke/imuno terapije je standard u lečenju uznapredovalog hepatocelularnog karcinoma.

Postoji potreba da kombinovana terapija bude dostupna pacijentima i u Srbiji na teret RFZO-a, prema jasno određenim kriterijumima, s obzirom da trenutno dostupna sistemska terapija ima skroman učinak u lečenju pacijenata sa uznapredovalim HCC-om. Pored već postojećih metoda, nove skrining metode mogu biti korisne u ranoj detekciji HCC-a.

Presađivanje ljudskih organa je danas prihvaćena i ponekad jedina terapijska opcija za pacijenta. Mnoge transplantirane osobe se vraćaju normalnim životnim i radnim aktivnostima.

Nedavno je na Vojnomedicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu potpisan ugovor o saradnji te institucije i Ministarstva zdravlja u oblasti transplantacije organa. U Srbiji je ove godine obavljeno 28 transplantacija, što je veliki napredak u odnosu na prethodne dve godine, ali smo i dalje daleko iza evropskih zemalja.

Prof. dr Ivana Milošević, sa Infektivne klinike Univerzitetskog centra Srbije, govorila je o tome da je HBV jedan od glavnih faktora rizika za razvoj HCC: „Osobe zaražene HBV-om su izložene riziku od razvijanja hroničnog hepatitisa, koji se s vremenom može pretvoriti u cirozu jetre. Ciroza jetre je ozbiljno stanje koje povećava rizik od HCC. HBV takođe može direktno uticati na genetske promene u jetri koje dovode do razvoja raka. Nažalost, HCC se kod HBV infekcije se može razviti i pre pojave ciroze jetre."

Prof. dr Tamara Milovanović, sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju, naglasila je da je ovo je najčešći maligni tumor jetre. Najčešće nastaje na terenu hronične bolesti jetre prouzrokovane hroničnim B i C virusnim hepatitisom. „Međutim, važno je i da ljudi postanu svesni faktora rizika na koje mogu da utiču, kao što su gojaznost i masna jetra. Posledična masna jetra takođe može biti uzrok HCC-a. Čak 25% populacije boluje od masne jetre - svih polova i godina" govorila je profesorka Milovanović.

Prim. dr Violeta Rakić, sa Instituta za javno zdravlje Srbije dr Milan Jovanovic Batut, naglasila je da je prema podacima Registra za rak Republike Srbije u periodu od 2016. do 2021. godine od malignih tumora jetre i žučnih puteva u proseku obolelo 855 soba i preminulo 717 ljudi. Registovane su i stope incidence mortaliteta koje su bile kod muškaraca nešto više nego kod žena. Prema podacima iz nadzora nad zaraznim bolestima Instituta za javno zdravlje Srbije, u 2022. godini prijavljeno je ukupno 306 slučajeva hepatitisa, što je skoro trostruko više registrovanih slučajeva nego u prethodnoj godini. Takođe, dr Rakić je govorila „Trudimo se da radimo edukacije na temu prenosa hepatitisa - prepoznali smo kozmetičke salone kao mesta gde ljudi imaju direktan kontakt sa krvi, a u ovu grupu spadaju i saloni za tetovaže, trajnu šminku i slično."

Dr Marija Ristić je govorila o tome da uz savremene terapije pacijenti imaju duži period preživljavanja. Takođe, naglasila je da ovo nije jedini razlog zbog kog treba uvrstiti savremene terapije u upotrebu - jedina, trenutno dostupna terapija ne odgovara svima, te bi veći terapijski izbor proširio krug uspešnosti lečenja pacijenata. „Postoje novi lekovi iz oblasti biološke terapije i imunoterapije koje se daju kao prva linija sistemskog lečenja" rekla je dr Ristić.

Konferencija je zaključena zajedničkim stavom da lekare opšte prakse treba uključiti u edukacije o hepatitisima i HCC-u, kako se pacijenti ne bi javljali na ispitivanja tek kada bolest bude u poodmakloj fazi. Dakle, u lečenje treba uključiti lekare primarne, sekundarne i tercijalne zdravstvene zaštitie.

HCC je nepravedno zapostavljen, a jedan od ključeva rešenja je razgovor i edukacija o preventivi u najranijem uzrastu. Upravo zato, važno je testirati se na hepatitis C i uvek biti brižan prema svojoj jetri jer je ona jedan od vitalnih organa.