Saveti logopeda za uspešan početak školske avanture

Podržite dete u komunikaciji sa drugim ljudima | Govor i škola | Disleksija i disgrafija

Pre prvog razreda dete usvoji i nauči dosta stvari. Svakako, razvoj govora treba da se završi do pete godine. Dakle, dete u školu polazi sa veštinom pravilnog izgovora svih glasova srpskog jezika. U jezičkom razvoju, do polaska u školu dete ovladava različitim kategorijama reči, služi se složenim rečenicama, može da opiše događaj iz daleke prošlosti, može da priča o daljoj budućnosti, predviđa, mašta… Važno je zapamtiti da je uredan razvoj govora i jezika osnova za čitanje i pisanje.

Problem sa izgovorom glasova jeste najčešća poteškoća u komunikaciji dece. Poreklo problema može biti raznoliko (ortodontske anomalije, fonološki poremećaji, apraksije, dizartrije), što se odražava na vreme potrebno za korekciju, kao i to da li će se nepravilan izgovor odraziti i na druge aspekte komunikacije, tj. na pisanje.

Podržite dete u komunikaciji sa drugim ljudima

Jezik se najbolje uči kroz interakciju i važno je da svi roditelji imaju ovo na umu. Ne postoji tehnološko sredstvo koje može zameniti roditelja i vršnjake. Više interakcija za dete znači bolje veštine komunikacije. Iako roditelji imaju najvažniju ulogu u razvoju govornih veština, važno je da dete bude u vršnjačkoj grupi jer od njih čuje poseban način govora. Važne su interakcije sa bakama i dekama jer od njih čuje drugačiju vrstu govora. Važne su interakcije i sa odraslim osobama koje nisu deo porodice jer od njih čuje drugačiju vrstu razgovora, a i uči kako da komunicira sa osobama koje nam nisu bliske i koje ne poznajemo dovoljno.

Nije moguće isključiti telefone, televizore, tablet ni kompjuter, ali je moguće svesti ih na što manju meru. Tehnologija je dobar sluga, ali zao gospodar. Ne dozvolite da zavlada u vašoj kući! Ukoliko uočite da ne vladate situacijom i ne uspevate da kontrolišete vreme izloženosti ekranu deteta, potražite pomoć.

Mnogo aktivnosti podstiče razvoj veštine govora, te na tu temu gospođa Majević govori: „Bilo koja zajednička aktivnost u kojoj uživate sa detetom jeste odličan način za podsticanje govora. Te aktivnosti ne treba da budu skupe, a ni sporadične. Verujte mi, dete želi vas i vašu nepodeljenu pažnju, a ne skupe igračke i najpopularnije igraonice. Iskoristite zajedničku prijatnu aktivnost da sa detetom razgovarate, a ne da pričate monolog! Zapravo, sa detetom treba da razgovarate o tome što zajednički radite i tako će dete najlakše učiti nove reči i pojmove zato što će biti opušteno, uključeno u aktivnost koja mu je prijatna.“

Svakako, uvek i što više čitajte knjige! Probajte da čitate knjige koje dete izabere, ali se obavezno trudite da jezik knjige prilagodite detetu, tj. detetovim jezičkim sposobnostima i njegovom nivou razumevanja sveta.

Polazak u školu i veština govora

U predškolskom periodu dete treba da usvoji predčitačke i predpisačke veštine. To ne znači da mora da čita i da piše. Neka deca će čitati i pisati, ali ne sva.

Samo školovanje se nije mnogo promenilo u Srbiji. Program je preobiman i brzo se prelaze nastavne jedinice. Sve to kasnije vodi ka niskoj funkcionalnoj pismenosti, što pokazuju i istraživanja. Za decu koja polaze u školu važno je da roditelji čim primete da dete sa teškoćom ili sporije savladava nastavne jedinice potraže pomoć logopeda.

U odeljenju od najviše 28 učenika učiteljica program prezentuje na jedan način koji sigurno ne može odgovarati svima. Pošto je gradivo obimno, nema mnogo vremena za ponavljanje, dodatno objašnjavanje, utvrđivanje. Voz zvani škola kreće 1. septembra i ne staje. Ne dozvolite da vaše dete ispadne iz tog voza jer je ponovno ukrcavanje teško.

Pored urednog razvoja govora i jezika, usvojenih predčitačkih i predpisačkih veština, izuzetno su važne egzekutivne funkcije (pažnja, pamćenje, inhibicija, fleksibilnost, logičko zaključivanje, samokorekcija, samokontrola, planiranje…). Egzekutivne funkcije se razvijaju tokom celog detinjstva i adolescencije. Ono što je glavni znak deficita egzekutivnih funkcija jeste nedoslednost - jedan dan dete je prisutno i sarađuje, a drugi dan je odsutno uz ponašanje koje nije odgovarajuće. Nažalost, u našem obrazovnom sistemu ova deca najčešće dobijaju kaznu umesto podrške. Savet roditeljima jeste da dete nije lenjo ni bezobrazno, već ne može. Potražite pomoć!

Disleksiju i disgrafiju možemo prepoznati pre polaska u školu

U osnovi disleksije i disgrafije jeste jezički poremećaj. Zbog toga je jedino logoped stručnjak koji može da se bavi dijagnostikom i tretmanom ovih teškoća. Disleksiju i disgrafiju srećemo često kod dece koja su kasno progovorila, kod dece koja su imala značajna odstupanja u govoru a nisu uspela u potpunosti da ih prevaziđu uz logopedski tretman na ranom uzrastu, kod dece koja su „prošla ispod radara“ jer okolina nije uočavala odstupanja u jeziku.

Znake disleksije i disgrafije možemo uočiti već u predškolskom periodu. Važno je naglasiti da disleksiju ne možemo prevenirati, već ublažiti. Možemo da preveniramo teškoće u savladavanju čitanja i pisanja tako što ćemo detetu pružiti dobru osnovu u govorno-jezičkim, predčitačkim i predpisačkim veštinama.

Sama dijagnoza disleksije i disgrafije daje se najranije u trećem razredu osnovne škole. Cilj kasnijeg davanja dijagnoze jeste da se detetu pruži dovoljno vremena da savlada čitanje i pisanje. Opet, važno je istaći da ne čekamo da dobijemo dijagnozu da bismo radili na problemu koji imamo. Čim uočimo da dete ima teškoću u savladavanju školskog gradiva, krećemo sa pružanjem dodatne podrške.

Blagovremeno javljanje i započinjanje rada sa logopedom olakšaće detetu učenje i smanjiti stres i osećaj neuspeha.