Disleksija


Reč disleksija nastala je iz grčke riječi "dys" (što znači slab, loš, neprimeren) i reči "lexsis" (jezik, reči). Disleksija je, prema definiciji Orton Dyslexia Society, jedna od nekoliko teškoća u učenju. To je jezično utemeljen poremećaj konstitucijskog porekla koji obeležavaju teškoće u kodiranju pojedinih reči, a koje obično odražavaju nedostatne sposobnosti fonološke obrade. Disleksija se karakteriše različitim teškoćama u različitim oblicima jezika, često uključujući uz probleme čitanja i ozbiljne probleme u sticanju veštine pisanja.

Uzrok nastanka

Većina stručnjaka slaže se da je glavni uzrok disleksije zamena funkcija leve i desne moždane polovine. Za jezičke funkcije mozga, dakle, i za čitanje i pisanje, zadužena je leva moždana polovina koja se još naziva analitička. Kod disleksičara zbog kašnjenja razvoja leve polovine jezičke funkcije preuzima desna. Kako desna polovina primarno vrši funkcije sinteze vizuelnog i auditivnog tipa, pojavljuju se teškoće pri analizi reči, a to objašnjava zbog čega disleksičari misle na neverbalan ili vzuealan način.
 
I geni su važni, ali ne i presudni za nastajanje disleksije. Naime, dete može da poseduje gen za razvoj disleksije, ali to ne mora da znači da će imati taj poremećaj. Na razvoj disleksije utiču i govorno područje i načini podučavanja čitanja i pisanja. Razlikuje se analitičko-sintetički metod podučavanja i globalni, koji je pogodniji za disleksičnu decu. U našem jeziku važi načelo da kako čujemo, tako i pišemo - zbog toga je važno analizirati glasove, što češće dovodi do pojave disleksije.

Klinička slika

Disleksija se javlja u najranijem detinjstvu i obično se otkriva u ranom školskom dobu, kada dete počinje da savladava veštine čitanja i pisanja. Disleksična deca su prosečne ili natprosečne inteligencije, izrazito kreativna, s razvijenim posebnim, vizuelnim, stilom mišljenja. Odstupanja u ranom razvoju deteta mogu najaviti pojavu poteškoća u učenju čitanja. Deca s disleksijom pri čitanju menjaju redosled slova ili slogova u reči, zamenjuju ili izostavljaju neka slova, menjaju, dodaju ili izostavljaju pojedine reči. Disleksična deca opisuju da im se pri čitanju reči okreću u različitim smerovima, da slova „igraju”, da ne mogu da uhvate red, ili da se rečenice stapaju.
 
Rukopis im je često neuredan i nerazumljiv, takođe dolazi do izostavljanja i zamene pojedinih slova i slogova i teškoća pri izražavanju misli u pisanom obliku. Disleksično dete je često dezorijentisano u vremenu i prostoru i ne može tačno da odredi vremenski sled događanja. Zavisno od oblika i nivoa disleksije, dete može da ima sve ili samo neki od navedenih simptoma.

Deo njih može se javiti i kod određenog broja dece koja nemaju disleksiju, što često zbunjuje roditelje i nastavnike. Međutim, simptomi kod dece s disleksijom su brojniji, jače izraženi i dugo traju. Zato je važno razlikovati decu koja imaju prolazne teškoće u čitanju i pisanju, decu koja imaju trajne teškoće (disleksija) i decu koja imaju teškoće u okviru opšte smanjenih sposobnosti. Svakoj od navedenih grupa treba pristupiti na prilagođen način.

Dijagnoza

Posumnjate li da neko dete ima disleksiju, potražite stručno mišljenje logopeda ili defektologa. Danas postoje vrlo jednostavni testovi pomoću kojih se može sa sigurnošću utvrditi disleksija.


Lečenje

Budući da ne postoje dva deteta sa disleksijom i istim simptomima, i deca predškolskog uzrasta pokazuje različito izražena odstupanja u veštinama i sposobnostima koje su važne za usvajanje čitanja i pisanja. Iz toga sledi da ne postoje univerzalni programi pomoći, nego je program i pristup za svako dete individualan. Specifični programi se temelje na rezultatima logopedskih procena, sistemski su, postupni i razvojno primereni. Jezičko - govorni tretman je temeljan i u njega se ugrađuju vežbe za podsticanje nerazvijenih veština i sposobnosti (vidnih, slušnih, grafomotoričkih, pažnje, pamćenja...).

Dete sa disleksijom ili ono kod koga postoje naznake da bi moglo postati disleksično, najteže uči auditivnim putem. Znamo da se kod nas školsko učenje (još uvek) zasniva upravo na auditivnim metodama. Zato je važno osigurati učenje putem svih čula i pronaći način koji najbolje odgovara svakom detetu. Kako je auditivni put učenja najslabiji, treba ga ojačati odgovarajućim vežbama kojima će jačanje auditivnih sposobnosti biti prezentovano i kroz druge kanale (slikama, bojama, različitim materijalima). Važno je takvom detetu dati jasne naloge (ne složene nego deo po deo) i više nego drugoj deci približiti pojmove vremena i prostora. Izuzetno je važno imati veru u dobar ishod, pokazati strpljivost u radu, havliti dete za svaki uspeh i podizati mu samopouzdanje.

Želite da zakažete pregled ko logopeda?

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 10

  1. Nadja 29.10.2011

    Moje dete od 10godina ima disleksiju koju smo tek sad u petom razredu otkrili odlican je u svemu sto vidi i cuje ali je vrlo agresivan i nije u stanju da postigne rezultate iz predmeta koji moraju da se citaju, a u sahu je prvi u skoli i stalno ga salju kod skolskog psihologa koji ne reaguje da bi preskocili mucenje i objasnjavanje ttim nepismenim psiholozima jednostavno odvedite dete kod dr danijele helc njen mobilni je 0641645599 i ima privatnu kliniku u beogradu a terapija za dete tj dodaci neki kao sto su folna kiselina, vitamini, neka ajkulina ulja i sl ce vam ona prepisati u zavisnosti od jacine bolesti a pregled kosta samo 1500din i zakazuje se uradite to za svoje dete i kupite te preparate koji mu nedostaju u toj levoj polovini mozga a sve je prirodno al ne bas jeftino oko 6000din i ima ih samo apoteka lama u makedonskoj br 3 zelim srecu svima u uspesnom lecenju i nekaznjavajte i ne grdite dete jer ono nije bezobrazno vec isfrustrirano jer mi roditelji na vreme nismo otkrili problem srecno


  2. Milan Milanovic 28.09.2010

    Ja sam dobio disleksiju od koriscenja antidepresiva. Jednostavno postao sam retardiran i vec 4 meseca cekam da se vratim u normalu i nadam se da cu se vratiti ubrzo. . . .


  3. Ljiljana 10.03.2010

    Imam devojcicu od 12 god. I uocila sam problem jos u vrticu. Molila sam vaspitace, a sada u skoli psihologa, pedagoga, uciteljicu, odeljenskog staresinu da obrate malo paznju na moje dete, ali ni od koga nisam dobila ni zrno razumevanja za problem mog deteta. Smatram da sam za sve ove godine upornog licnog rada sa svojom devojcicom postigla neki uspeh, jer ona voli da ide u skolu bez obzira na los uspeh koji ostvaruje, ima odredjeni broj drugara sa kojima se druzi, ide u muzicku skolu, svira klavir i mislim da joj je muzika dosta pomogla da se bar malo oseti samopotvrdjenom. Zivim u malom gradu gde ne postoji, a iz finansijskih razloga i ne mogu da potrazim neku strucniju pomoc, a imam jos dve mladje devojcice koje nemaju ovakav problem. Moj savet roditeljima dece koja imaju ovakav problem je da posmatraju i sto vise vremena posvete svom detetu, da mu budu oslonac i da se naoruzaju velikom dozom strpljenja, jer teskoce su tu, ali ako ste ih vi i vase dete svesni, problem je sveden na daleko realniji pogled. Ja verujem u uspeh svog deteta u savladavanju svih prepreka koji joj predstoje, jer ja cu uvek biti tu da joj pomognem kada vec neka sira zajednica ne priznaje ovaj problem.


  4. borac 05.02.2010

    Moj sin ima 12 godina i tek sada u 6. Razredu sam uspela da zainteresujem skolskog psihologa, zenu, koju je moj sin cesto po kazni posecivao kao i direktora jer ne pise za vreme casa sve sto nastavnici izgovore. Uzaludno sam trazila pomoc lekara, uciteljice da me samo pravilno upute jer sam jos u 1. Razredu uocila problem ali sve jedno nikada nije kasno ako covek nesto zeli. Sada sin ide kod skolskog logopeda, zajedno radimo i kuci i sve ce to dati dobre rezultate sto se skole tice ali je probem sto se cesto nedje u ne bas dobrom drustvu pa je kontrola takve dece mnogo veca nego kod drugih. Ja znam da ce sve biti u redu samo da jos prevaspitamo prosvetare i da roditelji odbace predrasude pa ce buduca deca sa ovim problemom na vreme biti lisena ovog degradiranja koje nasa deca dozivljavaju a i mi sa njima.


  5. sportista 08.11.2009

    Ja treniram odbojku! I odavno imam problema sa ledjima! Radio sam magnet pre godinu ipo dana i rekli su mi da mi se taj promer samo malo smanjio i da nisam ugrozen! Medjutim skoro na treningu mi je pri laksem doskoku na 1 minut potpuno utrnuo kuk a kasnije me prilikom ustajanja bolela spoljna strana stopala to je trajalo jedan dva dana i povuklo se! Jel moze neki savet koje vrste vezbi da radim kako bih ojacao odredjene grupe misica da bih moga nesmetano da nastavim da treniram! Hvala?


  6. Branka 03.10.2009

    Kao roditelj disleksičnog deteta osim logopeda postigla sam određene rezultate sa preparatom dha-250. Probajte, ima ga u prodavnici lama /bulevar kralja aleksandra 147/.


  7. ana 02.10.2009

    Imam disleksicno dete od 11 godina sto sam tek nedavno uspela i da dokazem medicinski pre toga je proglasen za dete sa granicnom inteligencijom sto se ispostavilo kao netacno nisu nam preporucene nikakve vezbe molim nekog sa slicnim problemom i iskustvom za pomoc


  8. Tanja 18.09.2009

    Pomozite mi! Imam dve devojcice (bliznakinje) imaju disleksiju ali pravog logopeda sem u beogradu nisam nasla! Mi zivimo u vrbasu i zaista treba puno sredstava da bi dolazili u beograd na tretman. Deca su 8 razred i da ja nisam bila uporna ne bi se ni dijagnostikovalo nego bi ih proglasili za decu sa manjim kojeficijentom inteligencije jer su se povukle totalno u sebe, na casu jedva da nesto i kazu! Da li postoji neki nacin da im ja u kucnim uslovima pomognem?


  9. petra 07.08.2009

    Ima li kakav lek, čaj šta li već, sem Bilobil za koncenrtacija za pamćenje? Imam i ja ovakav problem. Veliki pozdrav.


  10. ana 10.05.2009

    Plasim se. . . Moj najbolji drug ima disleksiju! Da li je to opasno po zivot!? Kako mogu da mu pomognem, ali da ne pominjem bolest. . . Ima jako slabo pamcenje, pamti imena samo najboljih drugara, od devojcica zna samo moje ime. . . Kada sam procitala uzasno sam se uznemirila. . Pomozite!!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde