Poremećaji varenja bebe

Akutne i hronične bolesti digestivnog sistema ispoljavaju se različitim znacima i simptomima, kao što su dijareja, povraćanje, opstipacija (zatvor), bol u trbuhu i krvarenje u želucu i crevima. Ovi znaci i simptomi ređe se javljaju pojedinačno, a češće su udruženi u raznim kombinacijama i mogu biti praćeni gubitkom apetita, bledilom i povišenom temepraturom. One su, uglavnom, nespecifične i mogu se javiti i u toku bolesti.

Proliv (Dijareja)

Akutna dijareja je jedna od najčešćih uzroka smrti kod odojčadi i male dece u celom svetu. Proliv podrazumeva povećan broj stolica, njihovu smanjenu konzistenciju ili povećanu količinu stolice. Najčešće se javlja kod dece u prve dve godine života. Češća je kod odojčadi koja se hrane kravljim mlekom, nego kod one koja sisaju.

Hroničnom dijarejom se naziva proliv koji traje duže od dve nedelje. Može biti znak benignog poremećaja funkcije creva, a u drugom slučaju znak teške bolesti koja ugrožava život bolesnika.

Uzroci dijareje su brojni

Najčešće je izazivaju bakterije i virusi, retko protozoe i gljivice. Ređe nastaju kao posledica deficita pojedinih enzima digestivnog trakta, zapaljenske bolesti creva, urođenog ili stečenog imunološkog deficita, alergije i nepodnošljivosti pojednih vrsta hrane. Iz stolice ovih bolesnika često se izoluju šigele, salmonele, pojedini tipovi patogene ešerihije koli.
Predisponirajući faktori za pojavu proliva su: veštačka ishrana deteta, loša higijena i neadekvatno rukovanje priborom za hranjenje deteta i upotreba kontaminirane vode za piće.

Infekcija se prenosi preko vode i hrane kontaminirane ljudskim izmetom u kome se nalaze patogene bakterije. Može se preneti i direktnim kontaktom prljavim rukama.

Proliv, posebno kod malog odojčeta, praćen je mnogobrojnim komplikacijama: akutnom dehidracijom, elektrolitnim poremećajima, metaboličkom acidozom, nepodnošljivošću proteina hrane i dr. Odojče može da izgubi za 24 sata i preko 200 ml tečnosti  na 1 kg telesne težine.

Dijagnoza

Postavlja se bakteriološkim i virusološkim pregledom stolice i identifikacijom uzročnika.

Program lečenja

Obuhvata rehidraciju, ishranu (dijetu) i antimikrobne lekove.
Gubitkom vode i elektrolita dete brzo dehidrira. U slučajevima blage dehidracije (opšte stanje deteta je dobro, ne povraća, fontanela nije upala, nije žedno, usne i jezik su vlažni, elastičnost kože očuvana) može se primeniti oralna rehidratacija. U najlakšoj dehidraciji odojče gubi 3-5% telesne mase koju je imalo pre početka bolesti. U umerenoj dehidraciji odojče gubi 5-10% telesne mase koju je imalo pre početka bolesti. U teškoj dehidarciji odojče gubi preko 10% telesne mase. U ovim slučajevima neoophodna je intravenska rehidracija.

Kod lake i umerene dehidracije moguća je njena korekcija u kućnim uslovima uz pravilan izbor rastvora za oralnu rehidraciju. Povraćanje koje često prati ova oboljenja nije prepreka za ovakvo lečenje, ali ako povraćanje ne prestaje, mora se rehidracija nastaviti intravenskim putem.
Najbolji rastvor za rehidraciju je mešavina glukoze i elektrolita u određenom odnosu. Na našem tržištu postoje Orosal i Orosal 65. Sastav Orosala je prilagođen odojčetu posebno u prvih 6 meseci. Orosal 65 se preporučuje deci od godinu dana i starijima, ali se može davati i posle 3 meseca ako je dehidracija težeg stepena.

Srednje teška dehidracija se koriguje sa 100ml/kg telesne težine Orosala tokom 4 sata i 50ml/kg telesne težine majčinog mleka ili vode tokom 2 sata, dok se u lakoj dehidraciji daje po 50ml/kg telesne težine Orosala i majčinog mleka ili vode tokom 6 sati. U toku prvih 6 sati se stanje deteta obično poboljšava, ali ako gubitak tečnosti nije kompletno normalizovan, rehidracjia se ponavlja, dok kod odojčadi ispod 3 meseca održavanje normalne hidracije se obavlja vodom ili čajem i mlekom.

Ako majka nema Orosal, može napraviti sličan rastvor i sama: u jedan litar čiste prokuvane i ohlađane vode stavi se ½ kafene kašičice soli i 6 kafenih kašičica šećera. Dobro deluje i ruski čaj i kisela voda pomešani u jednakim količinama. Dete se može pojiti lako zaslađenim čajevima od nane ili prokuvanom i ohlađenom vodom.

Ishrana ima prvorazredni značaj. Cilj terapije dijetom je da detetu obezbedi adekvatan energetski i poteinski unos i spreči pojavu malnutricije. Ishrana može biti dojenje, adaptirano i kravlje mleko. Ishrana odojčeta koje ne sisa počinje odmah čim se koriguje deficit vode i elektrolita, kad dete prestane da povraća i kada hoće da jede. Najpre se daju male količine pirinčane čorbe, čorbe od šargarepe i pire od jabuka. Posle rehidracije počinje da se daje i adaptirano mleko, posebno ili u kombinaciji sa drugom hranom. Davati najpre male količine i postepeno ih povećavati.

Primena odgovarajućih lekova zavisi od prouzrokovača. Antibiotici se primenjuju samo u slučajevima ako je izolovan uzročnik ili kada dete ima visoku temepraturu ili krv u stolici. U svakom slučaju oko medikamentozne terapije neophodna je konsultacija sa lekarom.


Podeli tekst:

Dr Sonja Ilić je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Beogradu. Stručnjak u primeni mezoterapije u cilju terapije bola.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde