Ishrana bebe u prvim mesecima


Pr­va go­di­na je pe­ri­od iz­u­zet­nog ra­sta i pro­me­na, ka­da o dojčad obično utro­struči svo­ju po­rođaj­nu te­le­snu ma­su i po­veća te­le­snu vi­si­nu za trećinu. Be­be nauče da drže gla­vu, ko­ri­ste ru­ke, se­de, sto­je i pu­ze. Ne­ki ma­lišani  čak počin­ju da ho­da­ju pre na­vršenih go­di­nu da­na. 

No­vo­rođene be­be možda iz­gle­da­ju bes­po­moćno, ali i ma­ju raz­vi­je­ne važne spo­sob­no­sti ko­je im omo­gućava­ju da je­du i ra­stu. One mo­gu da nađu bra­da­vi­cu i da si­sa­ju. Ta­kođe, mo­gu da iskažu svo­ju po­tre­bu za hra­nom. Mo­gu da uskla­de si­san­je, gu­tan­je i di­san­je na način ko­ji im omo­gućava da se efi­ka­sno hra­ne. Mo­gu da va­re i ap­sor­bu­ju hran­lji­ve sa­stoj­ke ko­ji su po­treb­ni za nji­hov rast i raz­voj. Sve ove spo­sob­no­sti su ključne za preživ­lja­van­je.

Ipak, u tim ra­nim me­se­ci­ma živo­ta, be­bi­ne fi­zičke mo­gućno­sti su vr­lo ograničene. Kon­tro­la vra­ta i tru­pa je sla­ba. U pr­va dva me­se­ca be­ba još ne može sa­ma da drži gla­vu. Ne­ma kon­tro­lu ru­ku pre na­vršenih šest do osam ne­del­ja, kad počin­je da uda­ra stva­ri, a pred­me­te počin­je da hva­ta tek ka­sni­je.

Is­hra­na se, ta­kođe, dra­ma­tično men­ja ka­ko be­be pro­la­ze kroz ra­zne raz­voj­ne fa­ze. U pr­vim me­se­ci­ma do­jen­je ili adap­ti­ra­na mlečna form­u­la, ili nji­ho­va kom­bi­na­ci­ja mo­gu bi­ti be­bi­na je­di­na hra­na. Dru­ga hra­na ni­je neo­p­hod­na, a ne­ka može bi­ti teška za gu­tan­je i va­ren­je, jer ne­u­ro­mu­sku­lar­ni raz­voj i ga­stro­in­te­sti­nal­ne funk­ci­je ni­su do­vol­jno sa­zre­le da bi sa­vla­da­le ra­zno­vr­snu hra­nu.



Majčino mle­ko ili mlečna form­u­la obez­beđuju ade­kvat­ne ko­ličine i pro­por­ci­ju pro­te­i­na, ma­sti, uglje­nih hi­dra­ta i dru­gih nu­tri­je­na­ta za pr­ve me­se­ce živo­ta.

Pri­rod­na is­hra­na

Do­jen­je je naj­požel­jni­ji način is­hra­ne be­ba, osim u slučaje­vi­ma ka­da kod ma­me ili be­be po­sto­je me­di­cin­ske kon­tra­in­di­ka­ci­je za do­jen­je (po­sto­je raz­lo­zi zbog čega to ni­je mo­guće). Ako be­ba ne si­sa, je­di­ni pri­hva­tljiv način is­hra­ne je adap­ti­ra­na mlečna form­u­la.

Krav­lje mle­ko ne tre­ba da­va­ti odojčadi do na­vršenih dva­na­est me­se­ci. Ide­al­no je da be­ba isključivo si­sa četi­ri do šest me­se­ci, a da se po­tom počne sa uvođen­jem dru­ge hra­ne. Do­jen­je može da se na­sta­vi do kra­ja pr­ve go­di­ne, ali i duže, ako to od­go­va­ra ma­mi i be­bi. Majčino mle­ko ide­al­no za­do­vol­ja­va be­bi­ne nu­tri­tiv­ne po­tre­be.

Do­je­ne be­be ređe ima­ju in­fek­ci­je (re­spi­ra­tor­ne i ga­stro­in­te­sti­nal­ne). Hu­ma­no mle­ko i ko­lo­strum sa­drže dva pro­te­i­na (lak­to­fe­rin i li­zo­zim) ko­ji do­pri­no­se pre­ven­ci­ji bo­le­sti. Lak­to­fe­rin  sprečava raz­množavan­je ne­kih štet­nih bak­te­ri­ja, a li­zo­zim ih na­pa­da i uništa­va. Lak­to­fe­rin ta­kođe služi i kao fak­tor ko­ji po­maže raz­voj i sa­zre­van­je si­ste­ma za va­ren­je. Po­sto­ji evi­den­ci­ja da be­be ko­je si­sa­ju lakše pri­hva­ta­ju dru­gu hra­nu, jer uku­si ne­ke hra­ne ko­ju je­de maj­ka do­jil­ja pro­la­ze kroz mle­ko i ta­ko po­sta­ju pre­po­zna­tlji­vi be­bi.

Do­jen­je je ide­a­lan način is­hra­ne jer obez­beđuje op­ti­ma­lan rast i raz­voj, kao i imu­no­lošku i psi­ho­lošku ko­rist.

Majčino mle­ko je la­ko svar­lji­vo, a ko­ličina i kva­li­tet pro­te­i­na u nje­mu su od­go­va­ra­jući zbog pro­te­i­na su­rut­ke, ko­ji su lakše svar­lji­vi od ka­ze­i­na  u krav­ljem mle­ku. Majčino mle­ko sa­drži od­go­va­ra­juće hran­lji­ve sa­stoj­ke u ko­ličina­ma ko­je su po­treb­ne be­bi. Men­ja se ka­ko be­ba ra­ste, i šti­ti je od bo­le­sti i in­fek­ci­ja.

Osim to­ga, pre­ve­ni­ra aler­gi­ju i ju­ve­nil­ni di­ja­be­tes, a vi­sok sa­držaj lak­to­ze i vi­ta­mi­na C pot­po­maže re­sorp­ci­ju gvožđa.

Majčino mle­ko sa­drži man­je ko­ličine kal­ci­ju­ma, fos­fo­ra, na­tri­ju­ma, ka­li­ju­ma i pro­te­i­na ne­go krav­lje, pa je lakše za be­bi­ne bu­bre­ge. Na taj način se sman­ju­je i mo­gućnost de­hi­dra­ci­je.

Esen­ci­jal­ne ma­sne ki­se­li­ne pri­sut­ne u majčinom mle­ku pot­po­mažu raz­voj mo­zga i do­pri­no­se bol­jem vi­du.

Bol­ja je re­sorp­ci­ja ma­sti u po­ređen­ju sa krav­ljim mle­kom.

En­zim lak­ta­za u majčinom mle­ku po­većava re­sorp­ci­ju mlečnog šećera - lak­to­ze, a ve­li­ke ko­ličine lak­to­ze do­pri­no­se raz­vo­ju crev­ne flo­re.

Ne po­sto­ji ri­zik da se be­ba pre­je­de, jer se majčino mle­ko men­ja u to­ku po­do­ja, lučeći pri kra­ju više ma­sti ko­je ima­ju za­sićujuću ulo­gu.

Pot­po­maže do­bar raz­voj vi­li­ca i zu­ba.

Jef­ti­ni­je je od form­u­le.

Uvek je sprem­no za be­bu i od­go­va­ra­juće je tem­pe­ra­tu­re.

Do­jen­je je ko­ri­sno i za be­bu i za maj­ku. Na taj način se us­po­stav­lja po­ve­za­nost između maj­ke i de­te­ta. Za be­bu je majčino mle­ko ide­al­na hra­na, kva­li­ta­tiv­no i kvan­ti­ta­tiv­no. Za maj­ku, do­jen­je ne­po­sred­no na­kon po­rođaja sman­ju­je ri­zik od post­po­rođaj­nog kr­vav­ljen­ja. Ta­kođe, po­maže bržem vraćan­ju na te­le­snu težinu pre trud­noće, a re­pro­duk­tiv­ni or­ga­ni se brže vraćaju u norm­al­no stan­je.

Kon­cen­tra­ci­ja sa­sto­ja­ka u mle­ku va­ri­ra ka­ko kod raz­ličitih žena, ta­ko i kod jed­ne iste žene. Ma­lo je po­zna­to da je sa­stav mle­ka dru­gačiji po­sle pro­duženog do­jen­ja od šest me­se­ci, ne­go u ra­noj lak­ta­ci­ji. Mast je naj­pro­men­lji­vi­ji sa­sto­jak. Pro­me­na ko­ličine une­te ma­sti u  majčinoj is­hra­ni ne­ma uti­ca­ja na ko­ličinu ma­sti u majčinom mle­ku, međutim, vr­sta une­te ma­sti  utiče na ma­sne ki­se­li­ne u mle­ku.

Mno­ge žene su u stan­ju da do­je svo­je be­be. Ali, do­jen­je zah­te­va vre­me i str­pljen­je. Što češće be­ba si­sa, stva­ra se više mle­ka. To­kom pr­vih dva do se­dam da­na maj­ka luči ko­lo­strum, pr­vo mle­ko, ko­je obez­beđuje sve što je be­bi po­treb­no. Sle­deće dve ne­del­je luči se pre­la­zno mle­ko, da bi u trećoj ne­del­ji mle­ko sa­zre­lo. Po­sle šest ne­del­ja, zdra­vo no­vo­rođenče rođeno na vre­me u stan­ju je da sa­mo re­gu­liše svoj unos mle­ka, norm­al­nim us­po­stav­ljan­jem i pre­ki­dan­jem po­do­ja.

Majčino mle­ko može da se osta­vi u ste­ri­li­sa­nim bočica­ma u frižide­ru do 24 sa­ta, ili da se du­bo­ko za­mr­zne - do šest me­se­ci. Da bi se za­gre­ja­lo, tre­ba ga sta­vi­ti u sud sa to­plom vo­dom. Mi­kro­ta­la­sno za­gre­van­je se ne pre­po­ručuje, jer može da do­ve­de do ope­ko­ti­na u be­bi­nim usti­ma, zbog ne­u­jed­načenog za­gre­van­ja. Ta­kođe, mi­kro­ta­la­si raz­građuju važne nu­tri­jen­te u mle­ku.

Od­bi­jan­je od do­jen­ja

Ne po­sto­ji ide­al­no vre­me za to. Uo­sta­lom, ni­je po­treb­no žuri­ti ako uživa­ju i be­ba i ma­ma, pa se do­jen­je može pro­dužiti i do kra­ja dru­ge go­di­ne. Od­bi­jan­je od do­jen­ja tre­ba spro­ve­sti po­ste­pe­no, u tra­jan­ju od ne­ko­li­ko ne­del­ja ili duže, jer je ta­ko lakše i ma­mi i be­bi.

Počni­te ta­ko što ćete de­te­tu po­nu­di­ti bočicu ili šol­ju u vre­me po­do­ja. Be­ba će, inače,  ra­di­je pri­hva­ti­ti bočicu od ne­kog dru­gog, ne­go od maj­ke. Kad be­ba pri­hva­ti pro­me­nu, za­me­ni­te po je­dan po­doj sva­kih ne­ko­li­ko da­na. Ako je od­bi­je­te pre na­vršenih de­vet, od­no­sno dva­na­est me­se­ci, za­me­na bi tre­ba­lo da bu­de adap­ti­ra­na mlečna form­u­la.

Adap­ti­ra­na mlečna form­u­la

Adap­ti­ra­na mlečna form­u­la je sle­deći naj­bol­ji iz­bor po­sle majčinog mle­ka.

Kod iz­o­stan­ka do­jen­ja, mlečna form­u­la obo­gaćena gvožđem je po­de­sna za­me­na za no­vo­rođenče rođeno na vre­me.

Ia­ko mlečne form­u­le po sa­sta­vu ni­su iden­tične sa majčinim mle­kom, ta­ko su kon­ci­pi­ra­ne da mo­gu da za­do­vol­je nu­tri­tiv­ne po­tre­be u ovom uz­ra­stu. Inače, ko­ri­ste se ili kao za­me­na, ili kao do­pu­na za majčino mle­ko (od­no­sno kad maj­ke ne do­je, ili ne­ma­ju do­vol­jno mle­ka).

In­di­ka­ci­je za ko­rišćen­je form­u­le:
  • za­me­na za majčino mle­ko kad odojče ni­je u stan­ju da si­sa
  • do­pu­na do­jen­ju be­ba­ma ko­je ne na­pre­du­ju ade­kvat­no u te­le­snoj težini
Me­di­cin­ske kon­tra­in­di­ka­ci­je za do­jen­je:
  • in­fek­ci­je maj­ke uz­ro­ko­va­ne mi­kror­ga­ni­zmi­ma ko­ji pre­la­ze u mle­ko
  • urođeni me­ta­bo­lički po­re­mećaji kod be­be, ili dru­gi raz­lo­zi ko­ji pro­u­zro­ku­ju ose­tlji­vost na kom­po­nen­te majčinog mle­ka
  • majčina iz­loženost le­ko­vi­ma ko­ji se iz­lučuju mle­kom, a ko­ji su štet­ni za odojče
Po­sto­ji ne­ko­li­ko ti­po­va form­u­la. Sva­ka ima dru­gačiju na­me­nu, ali sve obez­beđuju zdra­vu hra­nu za be­bu. Form­u­le su spe­ci­jal­no na­prav­lje­ne da udo­vol­je be­bi­nim nu­tri­tiv­nim po­tre­ba­ma, i to od mo­di­fi­ko­va­nih pro­te­i­na iz krav­ljeg mle­ka, sa do­dat­kom mlečnog šećera (lak­to­ze), ma­sti, vi­ta­mi­na i mi­ne­ra­la. Ovi sa­stoj­ci ve­o­ma liče na kom­po­nen­te majčinog mle­ka.

Naj­bol­je je po­nu­di­ti form­u­lu obo­gaćenu gvožđem, da bi se na­dok­na­di­la ona ko­ličina gvožđa ko­ju obez­beđuje majčino mle­ko, i da bi se form­u­la pri­bližila po­treb­nom mo­de­lu ob­ro­ka.

Form­u­lu na ba­zi so­je, za­tim na ba­zi krav­ljeg mle­ka bez lak­to­ze, kao i spe­ci­jal­ne form­u­le - pre­po­ručuje isključivo le­kar, jer su na­men­je­ne za is­hra­nu ka­da po­sto­je od­ređeni pro­ble­mi. Uko­li­ko se pre­po­ruči ta­kva form­u­la, sa­mo njom tre­ba hra­ni­ti be­bu.

Po­sto­je dva osnov­na ti­pa form­u­le:
  • na ba­zi krav­ljeg mle­ka
  • na ba­zi so­je
Kod form­u­le pro­iz­ve­de­ne od krav­ljeg mle­ka su mo­di­fi­ko­va­ne ma­sti, uglje­ni hi­dra­ti i ni­vo pro­te­i­na. Do­da­ti su vi­ta­mi­ni i mi­ne­ra­li ka­ko bi bi­la hran­lji­vi­ja i svar­lji­vi­ja.

Form­u­la na ba­zi so­je ko­ri­sti so­ji­ne pro­te­i­ne ume­sto onih iz krav­ljeg mle­ka i pre­po­ručuje se be­ba­ma kod ko­jih po­sto­ji in­to­le­ran­ci­ja lak­to­ze (ne­pod­nošen­je mlečnog šećera) ili aler­gi­ja na hra­nu.

Ras­po­red dnev­nih obro­ka odojčadi na adap­ti­ra­nom mle­ku:
  • na rođen­ju: 8-10 obro­ka po 60-120 ml
  • II i III me­sec: 5-6 obro­ka po 120-180 ml
  • IV-VI me­sec: 5-6 obro­ka po 150-180 ml
  • VII-IX me­sec: 4-5 obro­ka po 180-200 ml
  • X-XII me­sec: 3-4 obro­ka po 200-240 ml
Ne­ke stu­di­je po­ka­zu­ju da odojčad na veštačkoj is­hra­ni do­bi­ja u težini brže od do­je­ne odojčadi, što je ten­den­ci­ja ko­ja može da po­služi kao po­stu­lat da će veštački hran­je­ne be­be ka­sni­je u živo­tu bi­ti go­ja­zne. To je mo­guće ako onaj ko hra­ni be­bu od­lučuje kad će bi­ti kraj obro­ka. Mno­go pu­ta se in­si­sti­ra da se po­pi­je svo mle­ko iz bočice. Na­su­prot to­me, maj­ka ko­ja do­ji do­zvol­ja­va da be­ba sa­ma od­re­di kraj po­do­ja, jer ni­je u stan­ju da iz­me­ri ko­ličinu po­si­sa­nog mle­ka.

Zašto NE krav­lje mle­ko?

Većina form­u­la je na­prav­lje­na na ba­zi krav­ljeg mle­ka. To, međutim, ne znači da je ne­a­dap­ti­ra­no krav­lje mle­ko do­bra hra­na za be­be. Ono je ne­po­de­sna hra­na u pr­vih šest do dva­na­est me­se­ci, jer ne obez­beđuje sve neo­p­hod­ne hran­lji­ve ma­te­ri­je, si­ro­mašno je gvožđem, a bi­o­i­sko­risti­vost gvožđa u nje­mu je su­više ni­ska da bi se za­do­vol­ji­le be­bi­ne po­tre­be. 

Osim to­ga, krav­lje mle­ko može kod ne­ke de­ce da iza­zo­ve gu­bi­tak ma­le, ali značaj­ne ko­ličine kr­vi pre­ko di­ge­stiv­nog trak­ta. To može iza­zva­ti ane­mi­ju, zbog ne­do­stat­ka gvožđa – ozbil­jan pro­blem ko­ji može da ima du­go­traj­ne štet­ne efek­te na be­bi­no zdrav­lje i raz­voj. 
Vi­sok sa­držaj pro­te­i­na, na­tri­ju­ma, ka­li­ju­ma i hlo­ri­da op­te­rećuje bu­bre­ge odojčeta. Ko­ličina esen­ci­jal­nih ma­snih ki­se­li­na, kao i vi­ta­mi­na E, cin­ka i dru­gih mi­kro­e­le­me­na­ta ni­je do­vol­jna za be­bi­ne po­tre­be, ta­ko da se može ja­vi­ti nji­hov ne­do­sta­tak. Raz­blaženo krav­lje mle­ko može da uzro­ku­je pre­te­ra­no kon­zu­mi­ran­je pro­te­i­na, jer se uzi­ma­ju ve­li­ke ko­ličine da bi se za­do­vol­ji­le ka­lo­rij­ske po­tre­be.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 7

  1. MILENA 12.01.2013

    Moja beba je prestala da sisa od skoro navrsenih tri mjeseca. Pocela sam da mu dajem kozije mlijeko i kravlje zasad nema nekih značajnih promjena kod njega. Postojili mogućnost da se javi kasnije neka promjena i smijem li miješati ta dva mlijeka


  2. milica 08.06.2011

    Ja nisam htela nijednu formulu kad sam se rodila. Ni mleko drugih doilja vec samo kravicu i to od prvog dana. Nazalost ni ja nemam mleka i moje dete je u 4 mesecu pocelo da odbija formule i presli smo na kravicu. Srecan je i zadovoljan. Kod mene postoji strah ali sve sam pokusala pio je samo vodu par dana. Ne vredi samo hoce kravlje i to sa malo plazme (znam da ima meda ali sta cu) .


  3. MARIJA 15.09.2010

    Ne razumem kako to od jednom kravlje mleko nije zdravo za bebe? Moj brat ga je pio od 23. Dana svog rodjenja, 83. God. Sta su nase bake davale nasim ocevima, majkama. . . Tada nisu postojala adaptirana mleka. Svi su zdravi i pravi. . . Ne razumeeem!!!


  4. jelena 10.02.2010

    Ja sam u prve dve nedelje dohranjivala bebu adaptiranim mlekom, impamil, jer mi se tek kasnije uspostavila laktacija, i zadovoljna sam njim, beba je dobro reagovala na impamil i lepo napredovala


  5. mimi 17.01.2010

    Zdravo moje ime je Mimi ja sam iz Makedonije imam mali problem sa ishranu bebe, imam problema sa majcinom mleka i probala sam da ja dohranim sa adaptiramo mleko za bebu, mala mi e u 5 th meseca i sam naisla na problemu da imam alergija na to adaptirano mleko sam probala i ono hiip i nannestle i od oboje mleka se pojavila velika alergija so otokom ako bi mozeli da mi pomognete recite meni koje mleko da joj dam i kako da joj nastavim ishranu. Hvala vam puno.


  6. tanja milosavljevic 12.11.2009

    Ja sam moju bebu dojila samo 1 mesec, vise nisam imala mleka, i posle toga je na adaptiranoj mlecnoj formuli impamil. Cula sam da je aptamil super ali ni impamil nije los. Bebelac nikako.


  7. Daliborka 23.10.2009

    Ne slazem se u vezi adaptiranog mleka i kravice. Moja beba nije htela da sisa pa sam joj davala adaptirano mleko, promenila sam tri vrste tog mleka posto nije odgovaralo mojoj bebi, stalno je povracala i imala je retku stolicu i zelenu. Tada sam resila da joj uzmem kravicu i sad je super vesela je i sita.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde