Mladen Todić: Registar donora može povećati broj transplantacija u Srbiji

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa, čime je, posle više od pet godina od odluke Ustavnog suda, unapređen pravni okvir za transplantacioni program u Srbiji. Najvažnija novina jeste uspostavljanje registra donora i registra nedonora, koji građanima omogućavaju da za života jasno iskažu svoju volju o donorstvu organa. Na taj način dodatno se poštuje pravo svakog pojedinca da samostalno donese odluku o donorstvu, dok transplantacioni sistem dobija jasnije procedure i veću pravnu sigurnost.

Šta ove izmene znače za osobe koje čekaju transplantaciju, ali i koje korake je neophodno preduzeti kako bi se povećao broj donora u Srbiji, razgovarali smo sa Mladenom Todićem iz Udruženja transplantiranih pacijenata „Zajedno za novi život“. Kao transplantirani pacijent kojem je presađivanje organa spasilo život, gospodin Todić o donorstvu govori iz ličnog iskustva, ali i iz ugla dugogodišnjeg zagovornika unapređenja transplantacionog programa u Srbiji.

Nakon više od pet godina od odluke Ustavnog suda, Srbija je konačno dobila izmene Zakona o presađivanju ljudskih organa. Koje izmene smatrate najznačajnijim? Šta će se u praksi promeniti već od primene ovog zakona?

„Udruženje se ovim zakonom bavilo sve vreme od donošenja odluke Ustavnog suda. Jedan od članova našeg udruženja, koji je istovremeno pacijent i pravnik, bio je član radne grupe koja je učestvovala u izradi izmena Zakona”.

„Najznačajnija novina jeste uspostavljanje registra donora i registra nedonora. Građani koji žele da za života iskažu svoju volju i postanu donori moći će da se upišu u registar donora, dok će oni koji ne žele da budu donori imati mogućnost upisa u registar nedonora. Koliko nam je poznato, to će se obavljati kod izabranog lekara ili u Upravi za biomedicinu Ministarstva zdravlja”.

„Najveća promena u praksi jeste to što će donorske kartice konačno imati pravnu snagu. Ukoliko osoba kod koje nastupi moždana smrt bude upisana u registar donora, pristupiće se postupku transplantacije, a porodica će o tome biti obaveštena. Sa druge strane, ukoliko se osoba nalazi u registru nedonora, transplantacija se neće obaviti”.

„Ako osoba nije upisana ni u jedan registar, saglasnost će, u skladu sa zakonom, davati članovi porodice prema jasno utvrđenom redosledu – supružnik, deca, roditelji i drugi najbliži srodnici”.

„Verujem da će ove izmene doprineti većem broju donora i transplantacija. Građani sada imaju mogućnost da za života jasno izraze svoju volju, a činjenica da će donorske kartice imati pravni značaj predstavlja važan korak ka jačanju poverenja u transplantacioni sistem”.

Novi zakon omogućava građanima da za života jasno iskažu svoju volju o donorstvu. Da li će to, po vašem mišljenju, doprineti većem poverenju u transplantacioni sistem i povećanju broja donora?

„Smatram da će to doprineti većem poverenju građana u transplantacioni program, a samim tim i povećanju broja donora”.

„Međutim, zakon sam po sebi nije dovoljan. Neophodno je da se o donorstvu i transplantaciji mnogo više govori u javnosti, kako iz ugla pacijenata, tako i iz ugla zdravstvene struke. Građani treba da razumeju da se potreba za transplantacijom može dogoditi bilo kome i da je za mnoge pacijente novi organ jedini lek i jedina šansa za život”.

Iako su izmene usvojene, da li smatrate da su one dovoljne da Srbija konačno poveća broj transplantacija ili su potrebni i drugi koraci – organizacioni, kadrovski i edukativni? Šta je danas najveći izazov?

„Zakon jeste važan, ali nije dovoljan. On predstavlja samo jednu kariku u celokupnom transplantacionom programu i sam po sebi neće nikoga učiniti humanijim niti promeniti svest građana o značaju donorstva”.

„Koliko je nama poznato, Srbija ima stručne kadrove i medicinske kapacitete za obavljanje transplantacija. Najveći izazov danas nije nedostatak znanja ili stručnosti, već nedovoljan broj donora. Zato je neophodno da se podigne svest građana i da im se tema donorstva približi na način koji će ih podstaći da o njoj razmišljaju pozitivno”.

„Smatram da bi naredni korak nakon usvajanja Zakona trebalo da bude sveobuhvatna nacionalna kampanja koja će trajati kontinuirano, a ne samo povremeno. U toj kampanji građanima treba jasno objasniti koliko donorstvo znači za pacijente kojima je transplantacija jedina šansa za život”.

Vi ste osoba kojem je transplantacija spasila život. Šta ove izmene znače za ljude koji su trenutno na listama čekanja? Da li im daju više nade nego ranije?

„Siguran sam da ljudima koji čekaju transplantaciju ove izmene donose novu nadu. Čekati organ u Srbiji izuzetno je teško kada znate da nema dovoljno donora i da se na listama čekanja nalazi više od 1.200 ljudi koji očekuju svoju šansu za novi život”.

„Verujem da će novi zakon mnogim pacijentima dati dodatni podstrek da istraju u toj borbi i veruju da će dočekati transplantaciju”.

„Ipak, ono što osobe sa lista čekanja najviše zanima nisu same zakonske izmene. Njih svakodnevno interesuje da li je bilo donora i da li postoji mogućnost da transplantacija bude obavljena. To je pitanje koje im najviše znači”.

„Ono što je među pacijentima izazvalo posebno zadovoljstvo jeste činjenica da će donorske kartice sada imati pravnu snagu. To znači da će građani koji za života iskažu želju da budu donori biti upisani u registar donora, što predstavlja važan korak ka povećanju broja transplantacija”.

Šta država, zdravstveni sistem i društvo moraju da urade kako bi donorstvo postalo deo naše kulture solidarnosti, a ne tema o kojoj govorimo samo povremeno?

„Pre svega, država i zdravstveni sistem trebalo bi da pokrenu sveobuhvatnu nacionalnu kampanju u kojoj bi učestvovali svi relevantni akteri: Ministarstvo zdravlja, zdravstveni radnici, udruženja pacijenata, javne ličnosti i mediji. Samo zajedničkim delovanjem možemo promeniti odnos društva prema donorstvu”.

„Veoma je važno da javne ličnosti svojim primerom podrže ovu ideju i potpišu donorske kartice, ali jednako važnu ulogu imaju i mediji. O donorstvu treba govoriti kontinuirano, odgovorno i iz ugla pacijenata i zdravstvene struke, a ne samo kada se dogodi pojedinačan slučaj ili kroz senzacionalističke naslove koji narušavaju poverenje građana”.

„Doniranje organa ne bi trebalo da bude tema samo povodom Nacionalnog ili Evropskog dana donora. O tome moramo govoriti tokom cele godine, jer više od 1.200 ljudi u Srbiji svakodnevno čeka transplantaciju kao jedinu šansu za život. Donorstvo treba da postane deo naše kulture solidarnosti, humanosti i međusobne brige”.

„Želeo bih da istaknem i značaj podrške Srpske pravoslavne crkve ovom programu. Crkva je već dala podršku donorstvu organa, ali verujem da bi snažnu poruku građanima poslali i crkveni velikodostojnici, pa i sam patrijarh, ukoliko bi potpisali donorsku karticu. Time bi pokazali da je donorstvo čin humanosti i ljubavi prema drugom čoveku, što bi moglo dodatno da ohrabri građane da razmišljaju o ovoj temi”.

Poruka za čitaoce

„Želeo bih da se obratim svim građanima zbog više od 1.200 ljudi koji se danas nalaze na listama čekanja za transplantaciju. To su ljudi kojima je novi organ jedina šansa za život”.

„Statistika pokazuje da je čak dvadeset puta veća verovatnoća da će nam jednog dana biti potreban organ nego da ćemo postati donori. Zato je važno da zastanemo i razmislimo o tome šta donorstvo zaista znači”.

„Pozvao bih svakoga da pokuša da se stavi u položaj ljudi koji čekaju transplantaciju. Da na trenutak pogleda život njihovim očima i očima njihovih porodica. Tek tada će razumeti koliko je teško živeti u neizvesnosti, čekajući poziv koji može značiti novi život”.

„Zato je važno da svako od nas na vreme razgovara sa svojom porodicom o donorstvu i jasno kaže kakvu odluku želi da donese. Takvi razgovori nisu laki, ali mogu jednog dana olakšati najteže trenutke najbližima i, što je najvažnije, nekome pružiti novu priliku za život”.

„Transplantacija nije samo medicinski postupak. Za ljude koji čekaju novi organ ona predstavlja nadu, mogućnost da nastave da žive, rade, osnivaju porodice i ostvaruju svoje planove. Upravo zato verujem da donorstvo organa treba da postane izraz solidarnosti, humanosti i odgovornosti prema drugima”.