IBD podcast EP 006: prof. dr Ana Pucar, stomatolog


Prof. dr Ana Pucar, stomatolog, gost je novog IBD podcasta. 

Milica: Dobar dan i dobrodošli u još jednu epizodu podkasta koji se bavi životom ljudi koji boluju od ulceroznog kolitisa i Kronove bolesti. Moje ime je Milica Milošević, ja sam direktor Stetoskop.info medicinskog portala i ja ću biti Vaš domaćin.

Ovaj podkast organizovan je od strane UKUKS-a, tj Udruženja za ulcerozni kolitis i Kronovu bolest Srbije i Stetoskop.info medicinskog portala, a uz podršku mnogih prijatelja.

Današnja gošća je stomatolog, doktorka Ana Pucar. Upravo sa željom da u ovom podkastu govorimo ne samo o gastroenterologiji kao osnovnoj strani medicine koja prati ove pacijente, želeli smo da pokrijemo i stomatologiju, dermatologiju, nutriciju, i sve ostale koje se toga tiču. Ana, hvala Vam što ste danas naš gost i što govorite za naš podkast.

Prof. dr Ana Pucar: Hvala Vam što ste me pozvali.

Milica: Koja je uloga stomatologa u lečenju i praćenju stanja pacijenata koji boluju od Kronove bolesti ulceroznog kolitisa?

Prof. dr Ana Pucar: Samo prvo ja da se predstavim, zato što mislim da je važno da ljudi znaju. Ja radim na Stomatološkom fakultetu. U ovom trenutku sam vanredni profesor Stomatološkog fakulteta, na Klinici za parodontologiju i oralnu medicinu. Mi smo zaista referentna ustanova gde nam dolaze pacijenti sa različitim sistemskim oboljenjima i oralnim manifestacijama. Jako tesnu saradnju imamo i sa kolegama, našim lekarima Kliničkog centra i svih drugih bolničkih centara u Beogradu, ali i u Srbiji. Hoću da kažem, pričaćemo još o tome, da je dosta važno da ljudi znaju gde ja radim i gde se mogu i obratiti na kraju krajeva sa problemima, zato što su ti problemi specifični i generalno opšti stomatolozi, naše kolege koje rade u privatnim ordinacijama, gde najveći broj ljudi, na kraju krajeva, u današnje vreme ide, obzirom da stomatologija nije pokrivena fondom za zdravstvenu zaštitu, ne znaju baš mnogo o tom problemu i tim specifičnim problemima koje takve neke specifične bolesti nose. Tako da, generalno uloga stomatologa je, pričaćemo kroz celu ovu priču našu, može da bude poprilično velika. Znači, i mogu odmah da pređem u stvari suštinski na to da su simptomi Kronove bolesti u usnoj duplji, koji mogu da se pojave sad po literaturi i devet godina, bilo je opisanih slučajeva i devet godina pre nego što se pojave crevni i digestivni simptomi, i mogu biti uvodni simptomi u nastanak Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Znači već se nešto dešava u organizmu. Usna duplja je zbog specifičnosti svoje, tog ogromnog bakterijskog ataka, dosta sklona da se u njoj javljaju prve manifestacije obzirom da se kombinuju sa ostalim bolestima koje se u usnoj duplji javljaju. Na prvom mestu parodontopatija, koja je isto jedan oblik praktično imuno deficijencije sekundarne, kao što su i inflamatorne bolesti creva. Tako da bismo mi teoretski mogli da budemo vrlo značaji suštinski u dijagnostici, u toj primarnoj dijagnostici. Nažalost, nije to samo kod nas, i na globalnom nivou, generalno ti simptomi nisu toliko specifični i nema mnogo ljudi na ovom svetu koji se baš specifično bave tom vrstom stomatologije koja se zove oralna medicina koji bi to mogli da prepoznaju. Tako da kažem bilo bi lepo kad bismo svi zajedno više radili na toj saradnji, više sa bolesnicima koji imaju ove probleme da bismo mogli da prepoznamo i uvodne simptome, na vreme da se počne sa terapijom, sa pravilnim načinom ishrane i dijetama što je dosta bitno kod pacijenata sa inflamatornim bolestima creva. Znači teoretski bismo mogli, kažu da između 5 i 50%, sad su Vam to studije koje su različite, mi nažalost u ovoj zemlji nemamo takvu vrstu, nešto smo se spremali zajedno sa mojim studentima da uradimo jednu studiju, više epidemiološku, praćenje pacijenata sa inflamatornim bolestima creva – da vidimo koliko se često zaista pojavljuje. U nekim statistikama svetskim - čak i do 50%, pogotovo dece sa Kronovom bolešću imaju oralne manifestacije što znači apsolutno nije malo.

Milica: Jasno. Je l’ ste Vi u praksi imali takve slučajeve?

Prof. dr Ana Pucar: Imamo, imamo. Dolaze. Ne veliki broj pacijenata takvih, ali imamo pacijente koji nam dolaze. Oni dolaze, njima se prvo, dolaze najviše zbog tog jednog estetskog problema koji može da se javi kod osoba sa Kronovom bolešću, ne sa ulceroznim kolitisom, a to je uvećanje usana. To je jedan granulomatozni helitis, to se svrstava u jednu grupu orofacijalnih granulomatoza. Kad dođe na početku do akutnog, prolaznog uvećanja usana, nažalost to uvećanje usana nastavlja da se pojavljuje u recidivima da bi prešlo u jedan hronicitet. Ti ljudi imaju jedan zaista ozbiljan estetski problem. Problem je i kad su muškarci, a naravno problem je i kad su ženske osobe u pitanju zato što je to vidljiv problem koji imaju. Znači dolaze nam zbog tih problema sa usnama. Dolaze nam zbog afti, koje su jako česte kod ovih pacijenata, i bolne, i vrlo neprijatne, i zajedno sa tim crevnim tegobama koje se zajedno istovremeno javljaju u tim periodima ataka bolesti, znači te bolne lezije u ustima još više otežavaju. Ja verujem brojnim ljudima predstavljaju još veći problem u smislu kvaliteta života nego što su crevne tegobe, zato što su afte stvarno, eto i studentima stalno govorim, u odnosu na tu jednu relativno malu leziju u ustima ekstremno bolne i neprijatne. Ograničavaju uzimanje hrane, ograničavaju oralnu higijenu, znači stvarno remete ozbiljno život našim pacijentima. Dolaze zbog afti. Dolaze zbog nekih specifičnih promena koje smo viđali, ja sam vam i dala pa možete i te slike pokazati. Te slike su naše, sa naše klinike, naših pacijenata. Dolazi do izmenjenog stanja oralne sluznice, jednog uvećanja. To u stranoj literaturi opisuju kao coblestone, prevod je suštinski kao kaldrma, taj patohistološki proces koji se dešava u crevima, obzirom da je usna duplja početni deo digestivnog sistema, iste će se promene javiti i u usnoj duplji, naročito na obraznoj sluznici, znači zahvaćene su nam usne tim uvećanjem, obrazna sluznica. Znači uvećanjem, praktično formiranjem granuloma u tom podsluzokožnom sloju koji su čvrsti, koji se mogu čak i pipati, kao relativno čvrste i neelastične površine ispod sluznice. I dolaze nam, ono što smo mi primetili, da ti naši pacijenti, to kažu i studije, ovaj, imaju povećan rizik od karijesa, sa jedne strane, i povećan rizik od parodontopatije. I ne mali broj takvih pacijenata nam dolazi prvenstveno i zbog parodontopatije, tj zbog gubitka potpornog aparata, inflamacije, upale desnih, u nekim krajnjim fazama i rasklaćenja i gubitka zuba. Znači praktično su povećani faktori rizika kod osoba sa inflamatornim bolestima creva za neke specifične promene koje se javljaju u ustima, a sa druge strane i te neke nespecifične koje zahvataju celu populaciju, s tim što su ljudi sa inflamatornim bolestima creva prosto rizičniji. Znači u većem stepenu se javlja i karijes i parodontopatija. Naročito te neke agresivne forme parodontalnog oboljenja. 

Milica: Koji je onda sledeći korak ako prepoznate to kod pacijenta?

Prof. dr Ana Pucar: Mi vrlo često kad smo u prilici da posumnjamo, pogotovo kad nam se obrati neko ko nema dijagnozu Kronove bolesti još uvek, ili te vrste problema, ako prepoznamo nešto u ustima, pogotovo vezano za uvećanje usana ili izmenjenu sluznicu, što je suštinski dosta specifično za Kronovu bolest, šaljemo ih obavezno na pregled kod gastroenterologa. Mi imamo i naravno anamnestičke podatke, vrlo pažljivo uzimamo anamnezu, vrlo često i dobijemo u anamnezi da pacijenti imaju tegobe sa stolicom, da imaju pojavu tragova krvi u stolici, i onda ih obavezno šaljemo i na konsultaciju sa gastroenterolozima. I naravno imamo saradnju dobru sa našim kolegama sa gastroeneterologije tako da zajednički u stvari rešavamo, pratimo te pacijente.

Milica: A recite mi šta kaže nauka, zašto dolazi do tih pojava, ako postoji neki stav?

Prof. dr Ana Pucar: Joj, kad bismo to znali... Nažalost, još uvek sa tim autoimunim oboljenjima ne umemo, nemamo prave odgovore zašto nastaju te tegobe. Ja mislim, to naravno sa karcinomima, to će biti velika revolucija na nivou medicine kada budemo saznali tačno mehanizme zašto takva oboljenja nastaju. To su genetski faktori, puno se ispituje, vi verovatno isto znate, puno radova na tu temu. Ali nije još uvek detektovan specifičan gen koji je sad univerzalan za sve osobe koje imaju problema sa inflamatornim bolestima creva, tj i sa oralnim manifestacijama. Sa druge strane, ono što mi znamo, usna duplja jeste početni deo digestivnog sistema, deo usne duplje sa sluzokožom creva deli taj postsluzokožni limfni sistem, tj raštrkane limfne ćelije. Tako da definitivno na nivou imunskog sistema dolazi do poremećaja. I samim tim je i usna duplja zahvaćena. A šta tačno dovodi do toga... Mi ćemo u svakom slučaju našim pacijentima ograničiti neke stvari za koje znamo da mogu pogoršati situaciju, prvenstveno u načinu ishrane. Tako da će svako ko dođe u našu kliniku sa ovim problemima: uvećanje usana, zatim ta izmena na sluznici, postoji još jedna lezija na desnima koja se javlja kod mlađih osoba kod kojih je dijagnostikovan Kron ili sumnjamo na Krona, to je jedno vrlo specifično uvećanje desnih koje je drugačije od običnog ingivitisa koji mi viđamo. Zato što opet dolazi do formiranja tih granuloma i na površini desnih, iako podseća površina desnih, ja to kad studentima opisujem, na površinu maline. Ima tu jednu sitnu, zrnastu strukturu, znači vrlo je to specifična upala desnih koja je imunološka, nije indukovana bakterijama. I kada to vidimo, onda ćemo u svakom slučaju, pored toga što ćemo poslati kod gastroeneterologa na pregled te pacijente, zabraniti im... U stvari, ne možete vi nikome da zabranite, možemo samo savetovati da se neke stvari u ishrani izbegavaju.

Milica: Šta to znači?

Prof. dr Ana Pucar: Moje intimno uverenje je da aditivi u hrani imaju mnogo veze sa ovakvom vrstom poremećaja. Mi jako loše jedemo poslednjih desetina godina. Nešto na šta smo bili navikli, neka domaća ishrana – to više ne postoji. Jedemo gomilu hrane iz kesica, sa tonama aditiva koji nisu svi naravno štetni, ali puno ih i ne znamo, više ni mehanizme. To ćete više sa nutricionistima, sa ljudima koji se bave ishranom, razgovarati. Ali u svakom slučaju ono što se zna da će derivati benzoeve kiseline, znači to su oni dodaci ishrane od E210 do E219, pa ja savetujem pacijentima da uvek pogledaju, jeste da su to uvek takozvani small printovi da ne možete ni da pročitate, ali da makar sa lupom pogledaju da nemaju te aditive u ishrani. To su obično derivati benzoeve kiseline - sprečavaju gljivice da rastu u kiseloj hrani, tako da će to biti džemovi, sokovi, takve stvari. To treba izbegavati. Cimet, pogotovo taj veštački ukus cimeta, to je manje prisutno kod nas, više u Zapadnoj Evropi i Americi. Oni stavljaju cimet svuda, od žvakaćih guma do floseva, zubnih konaca. Znači, strašno je prisutan cimet, kao ukus, to se kod nas ne koristi toliko, mi nismo toliko navučeni na ukus cimeta. Cimet, pepermint, kikiriki, i čak se negde u literaturi pominje i kakao. To može da indikuje tako neki inflamatorni imunološki odgovor. Tako da to ograničavamo u ishrani, tj savetujemo da se takva hrana izbegava. Savetujemo još, ja takođe moram da vam kažem, pogotovo pacijenti kada gube zube, više volim da takvi pacijenti nemaju metalne konstrukcije velike u ustima. To je isto jedna stvar u stomatologiji koja opet više je ovo iskustveno nego što možemo da pročitamo u literaturi, pogotovo različiti metali sa godinama prisustva u ustima kreće jedna korozija potpuno prirodnog metala. Bez obzira što se hemijska industrija trudi da zaštiti metale od korozije, ali usna duplja je specifična, to je jedna kisela sredina znači. I ovaj, oslobađanje jona metala može biti, znamo za neke metale koji zaista mogu biti štetni i indukovati neki imunološki odgovor kao što je nikl. Nikl se dosta koristi u stomatologiji zato što sa druge strane da je fantastične osobine metalu, leguri, koje su jako zgodne za livenje, za stabilnost prilikom nanošenja keramike, pečenja keramike. A neki ljudi imaju i na kobalt, i na hrom alergije. Tako da je generalno moj savet uvek pacijentima, i uvek ih pošaljem kod kolega ako je potrebno da se radi neka protetska nadoknada, da se radi protetska nadoknada koja u sebi nema metale. Sreća da sada nam industrija nudi naše opcije. Do skoro uopšte nismo imali opcije, a sada i za parcijalne proteze postoje opcije, postoje neke termoplastične mase koje se koriste. I mogu vam reći, naravno uz ekstremno dobru oralnu higijenu, da nažalost i terapije koje su kao i kod crevnih tegoba i kod nas svode na imunosupresivne terapije koje dajemo, možemo da budemo u mogućnosti da stavimo pod kontrolu te vrste tegoba. A kod afti savetujemo, i to je dobar savet generalno za sve ljude koji imaju problema sa bilo kojim imunološkim bolestima, i koji su skloni aftama nezavisno od ulceroznog kolitisa, je da se izbace paste za zube koje u sebi imaju hemijski deterdžent. Znači hemijski deterdžent je taj neki natrijum lauret sulfat, na negleskom sodijum, pa je skraćenica SLS. Sada imamo jako veliki broj pasta, što mene opet raduje, malo i kod nas ulazi u modu da koristimo sve više neku organsku kozmetiku, organsku kućnu kozmetiku, nešto što nema mogo aditiva. Pa i na tržištu danas, čak su naši studenti pre neku godinu radili neki studentski rad na dečijoj klinici - ispostavilo se bogami da oko 80-ak pasti imamo koje u sebi nemaju hemijske deterdžente. I kada ljudi izbace te hemijske deterdžente i učestalost tih ataka afti ume da se smanji kod pacijenata sa ulceroznim kolitisom. Tako kažem postoje neki saveti koji mogu pomoći pacijentima. Nažalost, kao što znate bolest ne možemo izlečiti, ali poboljšati kvalitet života i pomoći pacijentima svakako možemo.

Milica: A recite mi, dotakli ste se sad higijene sa pričom o pastama za zube, kako se razlikuje higijena ovih pacijenata od onih zdravih?

Prof. dr Ana Pucar: Pa teoretski nikako. Mislim, bilo bi divno da svi održavaju fantastičnu oralnu higijenu. Mislim kako bih rekla, da li bih mogla da kažem da ljudi koji imaju bilo kakvo imunološko oboljenje, znate, mi ne viđamo sad samo promene u ustima koje nastaju kao posledica same bolesti. Mi viđamo i promene koje nastaju i kao posledica malnutricije koja se nažalost javlja kod pacijenata zbog slabije absorpcije iz creva. A sa treće strane viđamo posledice i medikamentozne terapije, kao što znamo nažalost lekovi koje mi korstimo u ovoj našoj medicini imaju i željene efekte, a imaju puno i neželjenih efekata. Tako da to sve zajedno uvodi pacijente, pogotovo što se koriste imunosupresivni agensi, a usna duplja je vrlo specifična po tome da praktično vi imate jedan jedinstven sistem u ustima gde postoji zub, koji je jedna čvrsta površina koja je uronjena u jednu finu toplu, vlažnu sredinu. Znači na čvrstoj površini se formira biofilm jako lako. To znate i da će se formirati u bazenu ako se ne stavlja hlor i na ivici lavaboa ako se napuni vodom. Znači svaka čvrsta površina predstavlja mesto adherencije bakterija. E sad, ne postoje verovatno nigde tako fantastični uslovi kao u ustima. Em je toplo, em je puno hranljivih materija. I imamo jako raznovrsnu floru. Oko sedamsto različitih, kad sam ja bila student bilo je oko 250 različitih vrsta mikroorganizama, pa je taj broj porastao na 500, sad je 700, govori se čak i o preko 1000 različitih vrsta mikroorganizama. Znači jako bogata mikroflora. Znači imamo jako, kako bih rekla, snažan jedan bakterijski napad. A usna duplja je opet mesto gde gljivica u biofilmu takođe obitavam što znači i bakterijski i gljivični napad suštinski je izuzetno jak, Ali ono što jeste specifično za zub je da ta naslaga može biti mehanički uklonjena. Ona će se stalno formirati, mi je isto tako stalno mehanički uklanjamo. I sa tim mehaničkim uklanjanjem i smanjivanjem tog opterećenja bakterijskog koji imamo, polimikronog u ustima suštinski smanjićemo potencijalni inflamatorni odgovor kod ovih pacijenata gde je sam mehanizam inflamatornog odgovora izmenjen, praktično smanjujemo mogućnost da se do bolesti dođe.

Milica: Ukoliko pacijent nema komplikacije u ustima, a ustanovljeno je da ima neku od zapaljenjskih bolesti creva kako bi trebalo da izgleda taj preventivni pregled?

Prof. dr Ana Pucar: Trebalo bi da dolazi na svakih šest meseci. Mi zaista savetujemo pacijentima da na svakih šest meseci, to su i neke svetske statistike pokazale, ja to i ljudima uvek govorim, to je verovatno i najbolja preventivna stvar koju mi možemo da uradimo za sebe, i najjeftinija opcija u stomatologiji – znači redovne preventivne kontrole sa profesionalnim čisćenjem. Uloga stomatologa i kod ovih pacijenata naravno, a i kod običnog pacijenta, zdravog pacijenta ili bolesnog od bilo koje druge bolesti, je da objasni na koji način se održava oralna higijena i to mi stvarno na našoj klinici vrlo entuzijastično i rigorozno radimo. Nama ne izađu pacijenti da im nisu pokazane tehnike oralne higijene. One nisu univerzalne. Naravno, možemo oprati svaku površinu tog zuba, ne samo dve, što ljudi obično rade. Znači važno je uvesti sredstva za međuzubnu higijenu. Ta sredstva generalno nisu baš univerzalna. Tako da bi bilo dobro da stomatolog odredi dimenzije četkice. Ima jako veliki izbor međuzubnih četkica na tržištu, fantastične neke međuzubne čačkalice, znači različita sredstva, različite vrste četkice za zube, oralnih hirigatora. Praktično hijigena bi trebala da bude personalizovana kako odgovara tom pacijentu u zavisnosti od nekog stanja u ustima, manualne spretnosti, želja, sa druge strane i sistemskog stanja i sistemskih oboljenja. Kad bi svaki naš pacijent poštovao to, dolazio jednom u šest meseci, te šestomesečne kontrole ne znače samo da mi samo to treba da pregledamo i očistimo nego prosto i da podsetimo. Svi smo mi skloni da zabušavamo, to radimo i mi, a kamoli naši pacijenti kad nam je sve dobro. Pa ćemo početi malo da preskačemo, pa će te četkice koje smo na početku entuzijastično kupili početi polako da skupljaju prašinu u kupatili. Pa ih mi prosto podsetimo. To se zove remotivacija i to je najbolji način praktično da se održi stanje oralnog zdravlja. Znači pogotovo kod ovakvih rizičnih pacijenata.

Milica: Pre Vašeg gostovanja pričale smo o tome koliko se govori, odnosno ne govori o ovoj temi u stomatologiji. Kakav je Vaš stav i koliko kaskamo ili ne kaskamo za svetom?

Prof. dr Ana Pucar: Pa ne govori se to nigde. Ove oblasti stomatologije nisu oblasti koje su komercijalne. Ovo nije ni estetika, ni implantologija. Svuda u svetu, svet je tako ustrojen nažalost, evo sada smo kroz sve ovo videli da je prosto komercijalni aspekt u ovom trenutku jako bitan. Tako da su ovo vrlo specifične stvari. Tako da, i kod nas, a i u svetu se samo ljudi koji su specijalisti, mi govorimo o tome, pričamo o tome, držimo neke kontinuirane edukacije, pogotovo moja klinika. Mi dosta često, jednom godišnje, organizujemo kontinuirane edukacije koje su sada obavezne, kao što znate u medicini i stomatologiji, na temu generalno sistemskih oboljenja i uticaja sistemskih obljenja na usnu duplju i obratno. Tako da se stvarno trudimo i da promovišemo. Ja imam utisak da smo mi nešto i uspeli. Sama činjenica koliko nama kolega šalje pacijenata sa nečim sumnjivim u ustima, koliko je kolega počelo da obraća pažnju i na oralnu sluznicu, ne samo na taj bolesni zub zbog koga je pacijent došao. Mislim da, kako bih rekla, uspevamo da podignemo nivo. Mislim, kako bih rekla, bilo bi bolje da je i ta preventiva mnogo bolje razvijena, da domovi zdravlja rade, da ljudi koji na kraju krajeva nisu iz Beograda, ne mogu svi da dođu kod nas na kliniku, da je uopšte sistem u stomatologiji stabilniji i bolje orgaizovan. Ali kažem, ko god se malo raspita i zainteresuje naći će nas. Mi jesmo stvarno referentna ustanova i stvarno primamo takve pacijente.

Milica: Verujem da će ovo Vaše gostovanje doprineti tome da što više ljudi sazna.

Prof. dr Ana Pucar: Pa i ja se nadam zaista. To jeste jedna ideja sa kojom ste me zvali. Prosto da ljudi znaju kome treba da se obrate.

Milica: Za sam kraj, hajde da pošaljemo poruku pacijentima koji boljuju od zapaljenskih bolesti creva u kontestu stomatologije. Šta je bitno da znaju, i šta je ovako neka Vaša poruka njima?

Prof. dr Ana Pucar: Na prvom mestu je bitno zaista da ta oralna higijena bude dobra. Znači da navike u ishrani budu takve da sprečimo i taj učestali karijes koji je sa druge strane problematičan. On zavisi dosta i od ishrane, ne samo od stepena oralne higijene. A sa druge strane da te probleme koji pacijenti imaju, pogotovo te vrste problema koje su izuzetno neprijatne - zaista možemo bar donekle da rešavamo i da pomognemo. Znači to uvećanje usana, koje može da bude zaista jako problematično, znači psihološki problematično, možemo da pomognemo suštinski ljudima koji imaju probleme, da smanjimo intenzitet tih subjektivnih tegoba i da podignemo jedan kvalitet života sve ukupno kod naših pacijenata. Zdrava usta zaista su bitan segment zdravog organizma. Nije naša glava, to ja stalno pričam i studentima, nismo mi zubari, mi smo lekari. Nije naša glava odsečena od tela, pa da naši zubi nemaju nikakve veze sa ostatkom organizma. Znači preduslov i za sistemsko zdravlje su zdrava usna duplja, koja je opet sa druge strane toliko specifična. Znači najveći mikrobiološki napad naš organizam doživljava iz usne duplje. Tako da savetujem pacijentima da vode računa o usnoj duplji, da vode računa o higijeni, da posećuju svog stomatologa. A za probleme koje imaju da se obrate našoj klinici i našim specijalistima, znači lekarima koji su bili kod nas, proveli tri godine i koji su upućeni u ovakvu vrstu problema.

Milica: Mnogo vam hvala što ste bili moj gost i hvala Vam što na ovaj način govorite o IBD-ju.

Prof. dr Ana Pucar: Nema problema, uvek ću doći kad me pozovete

Milica: Hvala vam puno što ste pratili ovu epizodu podkasta. Naš gost bila je doktorka Ana Pucar, ona je stomatolog. Ukoliko budete imali bilo kakvih komentara ili pitanja, molim vas da ih ostavite u komentarima na ovaj video.

Hvala najlepše i prijatan dan.


Pogledajte ovaj video sa engleskim subtitom.


Podeli tekst:

Prof. dr Ana Pucar je stomatolog, specijalista paradontologije i oralne medicine. Radi u Beogradu na Klinici za parodontologiju i oralnu medicinu, gde je i profesor.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde