Dr Ivana Jovičić, "Noviteti u ishrani obolelih od Kronove bolesti" | IBD podcast EP068, Stetoskop

U šezdeset osmoj epizodi IBD podkasta gost nam je dr Ivana Jovičić, specijalista interne medicine i subspecijalista gastroenterologije sa Univerzitetskog kliničkog centra Srbije. S doktorkom smo pričali o ishrani u kontekstu lečenja zapaljenskih bolesti creva.

Milica: Dragi gledaoci, dobar dan i dobro došli u još jedan IBD podcast, podkast koji se bavi životom ljudi koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Moje ime je Milica Milošević, ja sam direktor Stetoskop.info medicinskog portala, a danas ću biti vaš domaćin. Danas u gostima ponovo, na moje veliko zadovoljstvo, imamo doktorku Ivanu Jovičić, ona je specijalista interne medicine, subspecijalista gastroenterologije i sa doktorkom danas pričamo zapravo o ishrani i ishrani u kontekstu lečenja zapaljenskih bolesti creva. Dobro došli i hvala Vam što ponovo govorite za IBD podcast. 

Dr Ivana Jovičić: Hvala Vam puno na pozivu i jako mi je drago da se ponovo vidimo u ovoj Vašoj emisiji.

Milica: Takođe. Hajde da za početak uvedemo ovu temu sa time kako ovaj zapadnjački, novi režim ishrane i način ishrane koji zapravo većina nas vodi, utiče na pojavu i tok Kronove bolesti.

Dr Ivana Jovičić: Ne samo vezano za Kronovu bolest, već se dosta toga piše, čita i istražuje, da je zapadnjački tip života nešto što je proizvelo veliki broj oboljenja - ili pogoršalo, ili proizvelo. U celom svetu je porast pacijenata s Kronovom bolešću, u stvari uopšte s IBD-jem, ali baš Kronovom bolešću se primećuje znatan rast i to u razvijenim zemljama, prevashodno. Zašto bi to u stvari bilo? S obzirom na to da znamo da IBD je autoimunska bolest i da ima više faktora zbog kojih nastaje. Međutim, jedan od jako važnih faktora na kome se danas radi jeste ishrana. Zapadnjački način ishrane je nešto što bi podrazumevalo veće količine prerađevina koja se koristi u brzoj hrani, konzumacija crvenog mesa, konzumacija mlečnih proizvoda pripremljenih na raznorazne načine, margarini, puteri, mleko, mlečni proizvodi u većim količinama, zatim rafinisanih ulja, životinjskih masti i td, što sve zajedno dovodi do toga da se poveća broj oboljenja tipa ovoga što smo rekli, zatim dijabeta tipa 2, zatim gojaznosti, kardiovaskularnih oboljenja, što će reći, zapadni način ishrane je nešto što se pokazuje da je za naš organizam loše.

Milica: A to isto znači i za one pacijente kojima je dijagnostikovana Kronova bolest, za njihov proces lečenja, pretpostavljam da je ishrana utiče kao takva?

Dr Ivana Jovičić: Kako da ne. Za pacijente koji imaju Kronovu bolest ili uopšte IBD, ishrana je jedan od modaliteta lečenja, ne samo da pacijent uzme namirnicu da bi nešto jeo, već je cilj cele naše priče da nekako modulišemo i nađemo način na koji će hranom, uz ostalo, pacijent moći da se popravlja, tojest, leči.

Milica: Kada pričamo o obolelima od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, često spominjemo malnutriciju. Koliko taj neadekvatan unos mikro i makronutrijenata kod ovakvih pacijenata utiče na tok bolesti i lečenja?

Dr Ivana Jovičić: Mi koji radimo s takvim pacijentima dobro znamo da oni dolaze kod nas i kada se pojave dolaze već u fazi ozbiljne malnutricije. To su pacijenti koji dolaze s jednim ozbiljnim gubitkom u telesnoj težini, gubitkom mase, što mišićne, što masnog tkiva, osim toga, teškog anemijskog sindroma, a gubitka i ostalih bitnih vitamina, elektrolita i svega ostalog, te iz tog razloga, malnutricija je nešto što predstavlja izuzetno veliki problem kod pacijenata koji imaju Kronovu bolest. Uopšte mogućnost ispravke toga i dovođenje u normalnu vrednost je naš zadatak koji nije nimalo lak s obzirom na vrstu oboljenja koje pacijent ima. 

Milica: Da li postoje neki naučni dokazi, neka istraživanja, da određeni režimi ishrane mogu pozitivno, povoljno da utiču na lečenje Kronove bolesti?

Dr Ivana Jovičić: Da. U poslednje vreme, zadnjih 5-6-7 godina unazad puno radova je već objavljeno i stalno se sve više na tom polju radi, gde se rade ozbiljne studije, opservacione, koje prate uticaj ishrane na pacijente koji imaju Kronovu bolest. Tu, naravno, prednjači, da kažem pedijatrijska struka, koja već ima veliko iskustvo vezano za primenu specifične ishrane kod pacijenata koji imaju Kronovu bolest i oni imaju jako dobre rezultate koji su već ranije objavljeni, te tako su oni u tom smislu iskusniji, a od neke 2019. godine, počeli su da izlaze radovi u ozbiljnim časopisima, tipa Lancet, Gastroenterohepatology, naučni časopisi i radovi s jednom ozbiljnom težinom, koji prikazuju isto jedan bitan uticaj na razvoj bolesti, na mogućnost indukcije remisije i na održavanje te remisione faze bolesti upravo promenom načina ishrane i uvođenja nekog specifičnog načina ishrane kod takvih pacijenata. 

Milica: Vi radite u UKC Srbije, imate puno pacijenata u ambulti svakog dana. Koliko stignete zapravo s pacijentom koji boluje od Kronove bolest ili ulceroznog kolitisa, da razgovarate o ishrani?

Dr Ivana Jovičić: To je stalna tema, stalna pitanja i zajedničke boljke, njih prvenstveno, a i nas, jer treba da nađemo pravi odgovor za pitanja koja nimalo nisu jednostavna ni za nas, a njima je to životni problem. Treba naći način i uvesti nešto što će ti odgovarati da se osećaš kao čovek da bi jeo, a s druge strane, sve ti je nešto zabranjeno. Da li imamo vremena? Pa o tome se i radi, malo smo skraćeni s vremenom, trebalo bi da imamo više prostora da se s pacijentima o tome više razgovara. Naravno, da tu postoji dodatno i tim gde će biti nutricionista, gde će pacijentima biti ponuđeno, ne samo “Nemoj to i to da jedeš”, već “Trebalo bi tako, uvesti ovo”, recepti, pomoći im da organizuju svoju ishranu na pravi način da bismo do boljih rezultata zajedno došli.

Milica: Da li postoji neka vrsta nutritivnog preparata za obolele od Kronove bolesti, koji mogu da im pomognu u lečenju ili održavanju remisije?

Dr Ivana Jovičić: Da, postoje preparati i na našem tržištu su postojali i postoje ti pomoćni preparati parcijalne enteralne nutricije, ali se u poslednje vreme pojavio i preparat koji je upravo, ne samo kao preparat u smislu parcijalne enteralne nutricije, već i preparat koji je i naslovno lek. U sebi ima formulu koja bi služila i koja služi kao antiinflamatorni deo za lečenje aktivne faze Kronove bolesti. U svakom slučaju, pojavila se nova ideja da se primeni neki ModuLife oblik - kako uvesti dijetu pacijentima s Kronovom bolešću u fazi srednje teške i lakše bolesti. U ovu formulu ModuLife-a ne bi mogli da se uključe pacijenti koji imaju fistulozne forme bolesti ili restrikture, već oni koji imaju lakšu ili srednje tešku formu, ilealnu ili ileokoloničnu formu bolesti. U kom smislu to mislim? To je ponuda razgovor s pacijentom da bi se uključio u taj vid organizacije svoje ishrane. Ona se sastoji iz svoje 3 faze koje traju po 6 nedelja. Dele se u fazu 1 od nulte do šeste nedelje, onda od sedme do dvanaeste indukcija remisije, i onda od 13. nedelje je faza održavanja. Da sad ne bih detaljisala, o tome će se još dosta pričati, podrazumeva se da se koriste namirnice koje su obavezne, dakle, njih ne mogu menjati i koje imaju određeni kalorijski kapacitet. Glavni cilj je obezbediti pacijentima adekvatnu dozu visokokvalitetnih proteina, ugljenih hidrata i vitamina i u takvim fazama je potrebno dodati 50% energetskog bilansa i kalorijskog bilasna, od strane te parcijalne enteralne nutricije koja u sebi sadrži upravo te materije koje su neophodne. U fazi 2 je mandatorna namirnica iz faze 1 ali dolazi se do proširenja, odnosno mogućnosti ubacivanja još nekih namirnica, što naravno odgovara pacijentu, ali je i dalje to relativno strogo, gde isto tako drugi deo kalorijskog dela čini ta vrsta enteralne nutricije i zatim kada se uđe u 13. nedelju, pa nadalje, to je već faza održavanja, kada će pacijenti moći da uzmu od namirnica naslovno šta žele, međutim, pokrivanje tog kalorijskog i energetskog dela će i dalje biti od strane te parcijalne enteralne nutricije koja tih 25% dodaje to što je pacijentima potrebno, a osim toga što više ne treba strogo da se drže ovih preporučenih stvari iz prve i druge faze, ipak je važno izbaciti aditive, boje, crveno meso, mlečne namirnice. Može ponekad, u nekim situacijama, može nekad da se popije i čaša kokakole, čaša vina, flaša piva, govorim kad su ušli u fazu održavanja, ali bi trebalo da to kod naših pacijenata zapravo postane način života. Zdrava ishrana, balansirana, uz dodatak ove parcijalne enteralne nutricije. Tako da, studije koje su rađene za takvu vrstu tog ModuLife programa koja podrazumeva ekskluzivnu dijetu, plus primenu parcijalne enteralne nutricije, rađene su ozbilje studije i pokazalo se da recimo, i u 12. nedelji već se ulazi u kompletnu remisiju, a govorim o pacijentima koji su u tim lakšim formama i govorimo za odraslu populaciju, 69% je od 12. nedelje postiglo remisiju. Čak postoje neke preporuke, a to ćemo tek videti, da primena ovakvog modaliteta lečenja, ta ekskluziona dijeta plus parcijalna enteralna nutricija će btii nešto što bi moglo da pomogne i pacijentima koji su na biološkim terapijama i koji su imali malo neadekvatniji odgovor na biološku terapiju.

Milica: Kakvo je vaše iskustvo iz ordinacije? Pretpostavljam da imate pacijente koji su na ovakvom načinu ishrane kao terapijskom modalitetu?

Dr Ivana Jovičić: Ovo ćemo tek krenuti s ovom pričom, da edukujemo naše pacijente. Ja sam već nekim pacijentima i pričala, a vidim da postoji interesovanje, koje je vrlo prisutno. Oni su rekli: “Pa dobro, recite nam, šta, kako?” a ja sam rekla da ćemo moći da dobijemo te odštampane faze, da ćemo pokušati da nabavimo i recepte, da pomognemo da oni dobiju ideju kako će se hraniti, jer je to zaista nije lako. Tu je potrebna zaista velika podrška porodice, prijatelja, nas lekara, nutricionista, da kao tim svi zajedno prođemo kroz tu prvu strogu fazu od šest nedelja, pa onda do 12. nedelje malo popuštamo, a onda ulazimo u fazu gde ćemo vrlo verovatno u visokom procentu svi biti jako zadovoljni, jer ćemo možda uspeti hranom da bolest uvedemo u fazu remisije, kako studije do sada pokazuju, nadam se da ćemo tom primenom i mi ući u takve rezulate. 

Milica: Vi niste pedijatar, ali da li se ovo već primenjuje kod dece?

Dr Ivana Jovičić: Jeste, pedijatri korsite već odavno tu vrstu ekskluzivne dijete i skoro je baš pacijent koji je napunio 18 godina prešao iz pedijatrijske ustanove kod nas i završava upravo krajem januara tu dijetu koju je morao da primenjuje i vidim da je majka bila strašno uznemirena, jer je to tako malo hrane i da li bih ja njemu mogla da uključim ovo ili ono i naravno, s obzirom na to da sam s ovim malo više pozabavila i da mi je vrlo zanimljiva tema i priča, molila sam samo da ne prekida i da na tome kako je dogovorio pedijatar, da ta ekskluzivna dijeta ostane plus naravno dodatak formule. Tako da, videćemo, svakako krećemo s preparatom koji je u tom ModuLife programu ušao u Srbiju. Ja sad ne znam tačno da li je prošla u našem Fondu za pedijatrijsku primenu, ali ćemo se svakako truditi žestoko da taj preparat i uopšte taj sistem može da profunkcioniše kod nas i za odraslu populaciju. 

Milica: Hvala Vam puno na svemu što ste podelili. Za kraj, samo bih volela da svima koji nas sad slušaju, a to su prevashodno osobe koje boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa, u kontekstu svega o čemu smo pričale, pošaljete poruku.

Dr Ivana Jovičić: Ja bih samo htela da kažem da ja apsolutno razumem koliko je teško biti pacijent koji ima ograničenja u ishrani, u životu, i koliko to zahteva i mentalnog i svakakvog napora, ali bih samo želela da im kažem da u hrani jeste lek i u hrani jeste spas i da jednom dobrom organizacijom, disciplinom i voljom, možda ne moramo uvek da posežemo za hemijom, možda možemo i ovim putem nešto kvalitetno za sebe da uradimo.

Milica: Hvala Vam puno na svemu što ste podelili.

Dr Ivana Jovičić: Hvala i Vama puno.

Milica: Vama hvala što ste i ovog četvrtka bili uz IBD podcast. Da podsetimo, ovaj podkast organizuje Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije UKUKS i Stetoskop.info medicinska platforma uz pomoć i podršku mnogih prijatelja i partnera. Prijatan dan.


Podeli tekst:

Dr Ivana Jovičić je specijalista gastroenterologije iz Beograda s višegodišnjim iskustvom u radu s pacijentima s najrazličitijim stanjima i oboljenjima crevnog trakta. Zaposlena je na Univerzitetskom kliničkom centru Srb...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde