Bulimija


Uzrok nastanka   

                                                                      
Smatra se da su pritisci i sukobi unutar porodice prvobitni uzrok bulimije. Bulimičar je obično osoba koja želi previše da  postigne i teži savršenstvu, a oseća da ne može da zadovolji očekivanja svojih roditelja. Njeno samopoštovanje je na niskom nivou i pati od depresije. Možda je kao dete bila fizički ili seksualno zlostavljana; oko polovine svih obolelih od bulimije ima u prošlosti iskustvo zlostavljanja.

Klinička slika


Bulimija, poput anoreksije, pogađa uglavnom mlade žene. Prosečno doba u kojoj se znakovi bulimije prvi put javljaju je 18 godina. Bulimija se može javiti sama za sebe ili naizmenično sa anoreksijom. U tom naizmeničnom toku - koji se javlja otprilike u svakom petom slučaju - devojka neko vreme ne želi da jede, pripremajući se za prejedanje, moguće je da u fazi nejedenja upotrebljava i sredstva za smanjenje apetita. Zatim slede: konzumiranje hrane u preteranim količinama, tajno konzumiranje hrane, preokupacija mislima o hrani, nedostatak kontrole u blizini hrane. Iako se preklapaju, ova dva poremećaja povezuju se s različitim crtama ličnosti: anoreksičari su skloni potiskivanju svojih nagona, dok oboleli od bulimije s druge strane udovoljavaju svojim žudnjama, prenagljujući, upadajući u nevolje s drogom, promiskuitetnim ponašanjem, krađom ili nekontrolisanim kupovanjem. Opšte zdravstveno stanje osobe obolele od bulimije zavisi od toga koliko se često prejeda i čisti. Takva osoba može povraćati povremeno (jednom nedeljno) ili jako često (više puta na dan). Telesne posledice uključuju promene na želucu i pankreasu, probleme sa štitnom žlezdom, upalu jednjaka, zatim probleme sa zubima i bolest desni usled povraćanja želudačne kiseline. Čestim povraćanjem se troše  voda i kalijum iz telesnih tečnosti što izaziva poremećeni ritam srca, grčenje mišića, pa čak i oduzetost. U težim slučajevima, neki od ovih telesnih problema mogu dovesti do smrti. Još jedna opasnost je samoubilačka depresija.

Lečenje


Bulimija je prava bolest i osobe obolele od nje obično je ne mogu voljno kontrolisati bez stručne pomoći. Opomene porodice i prijatelja da prestanu sa takvim ponašanjem u najboljem su slučaju beskorisne, a u najgorem imaju upravo suprotan efekat. Lekar bi morao postaviti dijagnozu bulimije, ako postoje najmanje dve bulimične epizode nedeljno u trajanju od tri meseca.  Psihološko lečenje bulimije podrazumeva pojedinačnu, porodičnu ili grupnu psihoterapiju. Isto tako, često se propisuju bihevioristička ili kognitivna terapija. Bihevioristička terapija se usredsređuje na menjanje navika, seanse se obično posvećuju analiziranju ponašanja i smišljanju načina da se to promeni, a između seansi bolesnica poštuje tačno određena pravila ponašanja. Kognitivna psihoterapija - često kombnovana sa antidepresivima - prvobitni je način lečenja, zajedno sa savetovanjem o ishrani, terapija se takođe usredsređuje na uobičajeno ponašanje, cilj je da istraži i suprotstavi se negativnim mislima koje se nalaze u pozadini destruktivnih navika. Pojedinačna ili grupna psihoterapija usmerava se na emocionalna iskustva i odnose koji su stvarni uzrok bulimije.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 7

  1. milmari 14.03.2012

    Citavih 30 godina sam ponekad bulimicarka, sve se zaustavi kad zbog stresa proradi cir na dvanaestercu pa ne mogu nista osim banana. Inace se bojim pilula pa ne uzimam ranisan, cesto sok od kupusa zbog cira. Naravno bilka je gadna faza 1995. I 2001. Kad sam cir lecila antibiotskim putem, te on sada miruje. Ali problem sa fazom prejedanja i naknadnim povracanjem, nisam jos savladala. Sad sam na dijeti od pirinca na vodi, mnogo sam gladna i kad sam jela. Imam 61 god. Baba sam visoka 164 cm a bila sam visoka 168, teska sam sada 69 kg a najvise sam merila pre dve godina, 75 kg. Najmanje sam imala 60 kg kao devojka. Jedva cekam da jos oslabim oko 2? 3? Kg, da se upustim u prejedanje po zelji. Prava bulimicarka?


  2. Natasa 14.08.2011

    Sve sto je bulimija bila sam ja, sve sto je anoreksija takodje sam bila ja... Sada toga nema... Pobedila sam samu sebe. Ako imate dovoljno jaku volju i verujete u sebe pronadjite profil na facebook-u anoreksija bulimija.. Svoje iskustvo cu rado podeliti sa vama i pokusati da vam pomognem


  3. Danuska 18.11.2010

    Borim se sa depresijom vec par godina tacnije cetiri, pokusala sam sebi da oduzmem zivot i u poslednje vreme cesto razmisnjam i gledam na stvari negativno. Imam poremecaj ishrane cas sam jako mrsava, a cas jako debela cesto variram sa kilazom. Skupila sam hrabrosti da vam ovo napisem jer zaista vise ne mogu i ne znam kome da se obratim jer sam maltene sve ljude oterala od sebe. Da li mozete vi nekako da mi pomognete da mi kazete kome da se obratim za pomoc poremecaja ishrane, licnosti i depresije?


  4. Sladjana 18.11.2009

    Imam dvadeset godina. Od bulimije bolujem vec tri godine. Dakle sa 17 sam pocela svakodnevno da povracam. Od tada sam najduze sedam dana izdrzala bez povracanja. Zelim pomoc! Sve ovo me cini veoma nesretnom, ne vidim izlaz. Bolest mi je uzela zivot. Apsolutno me drzi pod kontrolom. Nikada nikom nisam rekla, i iskreno ne znam ni kome bih. Inace sam student u beogradu, i nemam dovoljno novca da bih placala privatnog strucnjaka, pa ako bilo ko zna, da mi preporuci nekoga da odem kod njega. Ako je moguce i tacnu adresu. Unapred, veoma zahvana!


  5. Jelena 09.10.2009

    Prvi put sam povratila, kao muka mi je od neke torte, sa 15 godina u 8. razredu. Onda sam krenula u gimnaziju, preselila se. Iako sam bila okruzena prijateljstvima koja jos traju i ucestvovala u druzenjima i dozivela bezbriznost, veselje i radost, uzivanje u ucenju, knjigama, muzici, prirodi, ono samo moje intimno ja bilo je minsko polje koje sam resila da prodjem. Pred tim minskim poljem sam gotovo dve godine svakodnevno vise puta imala rituale prejedanja i povracanja. Nekada bih toliko grubo iritirala grlo da mi je isla krv, nekada su naizmenicna prejedanja pa povracanja trajala satima. Nekim cudom koza mi je blistala, kosa bila duga i sjajna, govorili su mi da imam prelepe oci, ali ja sam sebe mrzela i unistavala. I nikad realno i nisam bila debela, mozda par kila viska, ali nije se ni radilo o visku vec o manjku osecanja i bolnoj praznini, smrtnom strahu i borbi sa sopstvenom agresijom i krivicom. Moje lecenje je islo kroz psihoterapiju i divan transfer, prevazilazenje edipalne situacije, separacionog straha, straha od smrti i od zelje za smrti, straha od ljubavi, uredjenjem i trpljenjem niza bolnih secanja i prihvatanjem dozivljaja sopstvenih emocionalnih rana. Moj put je isao kroz osecanja, kroz nastavak u ranama presecenih niti sa sopstvenim. Danas imam 23 godine, 5 ispita do diplome na fakultetu, decka koga smem da volim. Obozavam cokoladu i jedem je svaki dan. Znam da dobijem depresiju povremeno, sto bi rekao jedan moj drug :) , ali znam da ima izlaza, a moramo da verujemo i kad smo potpuno izgubljeni da i kada smo u najvecem mraku mozemo da se potrudimo i opet da cvetamo i zivimo.


  6. ruzica 26.08.2008

    bulimicar sam od svoje 26 godine.sada imam 47 god.imam problema sa hipoteriozom i osteopenijom.drugih tegoba nemam.niko nikada nije shvatio koliko je opasna ova bolest u mom okruzenju a ni lekari kojima se obracam doduse nikada i nisam zelela da prestanem sa povracanjem a razlog tome nije problem u detinjstvo nego problem u mom izgledu.uvek sam imala visag kilograma mada i dan danas kazu da izgledam super za svoje godine.meni nikako tako ne izgleda naprotiv.svakog dana najmanje dva puta povracam ali posto vecih tegoba nemam i dalje nastavljam ,,tim tempom,,obozavam hranu ali istina je i da kada sam tuzna ili pak sretna ..utrcim u frizider.. i nastavak..zna se.naravno,nikada nikome ovo ne bih predlozila i svima savetujem da nikada to i ne pokusavaju.koristim laksative i vrlo cesto tablete za mrsavljenje od kojih bas nikada nikakve koristi nisam imala.znam posledice ali posle toliko godina jos uvek se ne plasim,nazalost.visoka sam 154 a teska 65 kg sto je za mene strasno jer do pre 3 god imala sam 54 kg i stvarno sam uvek dobro izgledala .jos uvek imam normalne menstruacije.u svakom slucaju moj savet je NIKADA ne pribegavati ovoj vrsti otklanjanja stresa ili za smanjenje telesne tezine jer uspeha u tome nema samo stete a tesko je osloboditi se toga.nazalost,ocekuje samo zdravstvene tegobe u buducnosti.zaboravite na povracanje,ako mozete.ja nemogu.pozdrav


  7. jelena 20.07.2008

    volela bih da nam savetujete kako da dopremo do okruzenja koje ne primecuje da imamo ozbiljan problem


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde