Hormonski disbalans: Kada kod endokrinologa?

Hormonska ravnoteža predstavlja stanje u kome su hormoni u organizmu u odgovarajućim koncentracijama i međusobnom odnosu, tako da omogućavaju normalno funkcionisanje svih organa i sistema. To ne znači da su svi hormoni „u sredini referentnih vrednosti“, već da su usklađeni sa potrebama organizma u datom trenutku (pol, uzrast, faza ciklusa, stres, bolest).

Kako funkcionišu hormoni?

Hormoni su deo složenih regulatornih osovina i funkcionišu kroz sistem povratne sprege. Mala odstupanja mogu imati veliki klinički efekat. Hormonska ravnoteža je ključna, jer zahvaljujuci njoj funkcionišu brojni mehanizmi u organizmu, a koji se tiču metabolizma i energije, reproduktivnog zdravlja, stresa i adaptacije, rasta i razvoja, raspoloženja i kognitivnih sposobnosti, kardiovaskularnog zdravlja, metabolizma kosti i svih drugih organskih sistema.

Važno je napomenuti da hormonska ravnoteža nije statična već se menja tokom dana, menstrualnog ciklusa i života. Zato se laboratorijski nalazi uvek tumače u kontekstu simptoma, vremena uzorkovanja i individualnih karakteristika pacijenta.

Hormosnki disbalans - simptomi koje ljudi najčešće ignorišu

U praksi, hormonski disbalans često daje suptilne, nespecifične simptome koje ljudi pripisuju stresu, umoru ili godinama.

„Kao endokrinolog, najčešće vidim da se ignorišu sledeći znaci: hroničan umor i pad energije, promene telesne težine bez jasnog razloga, poremećaji menstrualnog ciklusa, problemi sa kožom i kosom, promene raspoloženja, poremećaji sna, smanjen libido, osećaj hladnoće ili netolerancija na toplotu, promene u apetitu i želja za slatkim, problemi sa koncentracijom. Najveći problem je što su ovi simptomi postepeni i blagi na početku. Zbog toga se pacijenti najčešće javljaju tek kada se razvije jasna bolest”, ističe dr Crnjak.

Hormonski disbalans - uticaj stesa

Uticaj stresa i načina života na hormone je ogroman, a često i presudan, čak i kada postoji genetska predispozicija ili već započet poremećaj. U praksi, bez korekcije ovih faktora, terapija lekovima često daje samo delimičan efekat. Stres, nedostatak sna, nepravilna ishrana, neadekvatna fizička aktivnost, ali i brojni hronični „tihi“ faktori iz okruženja mogu značajno doprineti metaboličkom disbalansu, te suptilno ili trajno remetiti hormonske osovine.

U suštini, način života može pokrenuti hormonski disbalas, pogoršati postojeći, ali isto tako i biti osnova terapije.

Poremećaji štitaste žlezde

Poremećaji štitaste žlezde su danas zaista vrlo česti, a posebno kod žena i to nije slučajno. U pitanju je kombinacija biološke predispozicije i faktora savremenog načina života. Jedan od osnovnih razloga je autoimunost.

Žene imaju aktivniji imuni sistem i samim tim veću sklonost autoimunim bolestima kakav je Hashimoto tireoiditis. Pored autoimunosti jako je bitna i uloga polnih hormona, posebno estrogena koji utiču na imuni odgovor.

Nedostatak kljucnih mikronutrijenata (jod, selen, gvožđe) mogu dovesti do pogoršanja funkcije štitaste žlezde. Brojni su i endokrini disruptori u okruženju (razne hemikalije iz plastike, kozmetičkih preparata, pesticidi i td.) koji utiču na hormonski sistem i rad štitaste žlezde. Takodje, stres i savremeni način života mogu biti okidač za autoimuni reakciju organizma. U praksi, mnoge pacijentkinje navode pojavu simptoma nakon dužeg perioda stresa.

Međutim, treba istaći da danas postoji i bolja dijagnostika, te češće otkrivamo poremećaje jer rutinski radimo ultrazvuk štitaste žlezde, rutinski merimo TSH i proveravamo antitela tako da deo porasta ovih bolesti je i bolje prepoznavanje istih.

Prvi simptomi bolesti štitaste žlezde

Prvi znaci poremećaja štitaste žlezde su često blagi, nespecifični i lako se pripisuju stresu ili umoru, zbog čega se dijagnoza neretko postavi kasnije.

Rani simptomi usporenog rada štitaste žlezde su hroničan umor, pospanost, osećaj hladnoće, blago povećanje telesne mase, suva koža i opadanje kose, usporeno razmišljanje, zatvor, neredovni ciklusi, usporen puls.

Rani znaci ubrzanog rada štitaste žlezde su ubrzan rad srca (palpitacije), nervoza, unutrašnji nemir, gubitak telesne mase uprkos dobrom apetitu, netolerancija na toplotu, pojačano znojenje, drhtanje ruku, poremećaj sna.

Ove znake je neophodno prepoznati na vreme da bi se uradila potrebna ispitivanja, te da bi se započelo pravovremeno lečenje.

Štitasta žlezda - ultrazvuk

Ultrazvuk štitaste žlezde je vrlo koristan i treba ga uraditi kada postoji jasna indikacija iz anamneze, pregleda ili laboratorije. Ultrazvuk je preporučeno da se uradi ukoliko su abnormalni laboratorijski nalazi (TSH, fT3, fT4, anti TPO, anti Tg), jer ultrazvuk tada pomaže da vidimo strukturu žlezde.

Takođe, ultrazvuk radimo uvek kada je klinički ili vizuelno primetno uvećanje štitaste žlezde (struma), kada napipamo promenu na vratu (sumnja na čvor), kada imamo asimetriju vrata ili osećaj knedle u grlu prilikom gutanja.

Međutim, ultrazvuk se može uraditi ukoliko postoje i simptomi koji ukazuju na poremećaj rada štitaste žlezde kao sto su:

• umor,
• gojenje,
• opadanje kose,
• lupanje srca,
• nervoza,
• poremećaji ciklusa.

Ukoliko postoji porodična istorija bolesti štitaste žlezde, takođe savetujemo ultrazvuk. Vrlo značajno je da ultrazvuk radimo u određenim intervalima zbog praćenja već postojećeg nalaza na štitastoj žlezdi (npr. ranije dijagnostikovani čvorovi, ranije ustanovljen Hashimoto tireoiditis). Važno je da znamo da ultrazvuk pokazuje strukturu, ali ne i funkciju.

Zato se uvek tumači zajedno sa laboratorijskim analizama.

Dijabetes - rani znaci

U kliničkoj praksi se razlikuju rani znaci i simptomi dijabetsesa tip1 i tip2.

Dijabetes tip 1 - osnova

Rani znaci dijabetesa tip 1 su obično brži i izraženiji nego kod tipa 2, jer se javlja nagla apsolutna insulinska deficijencija. Bolest se često razvija naglo, u toku par nedelja iako joj prethode stadijumi kada simptomi nisu izraženi.

Dijabetes tip 2 - osnova

U kliničkoj praksi, najveći problem je što dijabetes tip 2 dugo protiče tiho. Većina pacijenata u ranoj fazi nema izražene simptome, ili ih pripisuje stresu i umoru. Najraniji, suptilni znaci (često prvi u praksi) su simptomi koji ukazuju na insulinsku rezistenciju koja prethodi dijabetesu. Pacijenti osecaju umor i pad energije nakon obroka, pospanost posle unosa ugljenih hidrata, pojačan apetit, naročito za slatkišima, nemogućnost regulacije telesne težine, osećaj gladi ubrzo nakon jela, tamne promene na koži vrata ili pazuha.

Nakon toga se javljaju kasniji, ali još uvek relativno rani, simptomi hiperglikemije i kada se pojave znamo da dijabetes postoji već neko vreme. To su:

• pojačana žeđ i učestalo mokrenje,
• pojačan apetit,
• zamagljen vid,
• umor i malaksalost bez jasnog razloga,
• sporije zarastanje rana,
• česte infekcije,
• trnjenje ili peckanje u stopalima.

Vrlo je važno da znamo da insulinska rezistencija i rani dijabetes mogu dugo biti asimptomatski, te se testiranje preporučuje ako postoji porodična istorija dijabetesa, prekomerna telesna težina ili gojaznost, sindrom policističnih jajnika (PCOS), povišen krvni pritisak ili lipidi.

Dijabetes tip 2

Dijabetes tip 2 može često biti sprečen ili odložen, naročito kod osoba koje imaju faktore rizika, kao što su prekomerna težina, insulinska rezistencija, povišena glukoza u krvi, porodična predispozicija. To radimo na način da kontrolišemo telesnu težinu, pravilnom ishranom, redovnom fizičkom aktivnošću, praćenjem zdravlja kroz redovne kontrolne preglede, kontrolom stresa, kvalitetnim snom, te medikamentima ukoliko je potrebno.

Prevencija dijabetesa tip 2 je stvar navika i svakodnevnog života, i čak male promene u ishrani i aktivnostima mogu značajno smanjiti rizik.

Polni hormoni - poremećaji i učestalost

Poremećaji polnih hormona nisu retki, posebno kod žena i muškaraca srednjih godina, ali mogu se javiti i ranije. Njihova učestalost raste sa godinama i sa prisustvom hroničnih bolesti (gojaznost, dijabetes, problemi sa štitnom žlezdom). Kod žena se obično javljaju poremećaji menstrualnog ciklusa, policistični jajnici (PCOS), menopauzalni hormonski disbalans.

Procenjuje se da 10% do 20% žena u reproduktivnom periodu ima neki oblik disbalansa hormona.

Smanjen nivo testosterona sa godinama (andropauza) može pogađati 20% do 30% muškaraca preko 50 godina.

• Kod žena ove poremećaje prepoznajemo najčešće kao neredovan ciklus ili izostanak menstruacije, prekomeran rast kose na licu ili telu (hirzutizam), problemi sa plodnošću, nagli dobitak ili gubitak težine, promene raspoloženja, depresija, smanjena energija, vrućinski talasi, noćno znojenje (menopauza).
• Kod muškaraca sa ovim problemima se uglavnom javlja smanjena seksualna želja i potencija umor, slabost mišića, povećanje telesne mase, posebno abdominalno, promene raspoloženja, depresija, smanjena motivacija, gubitak dlaka ili promene u kvalitetu kože.

Kada je potrebno javiti se endokrinologu, a kada internisti?

Pacijent treba da se javi internisti kada ima opšte simptome kao što su:

• umor,
• malaksalost,
• slab apetit,
• povisena temperatura,
• povišen krvni pritisak ili nezdrav lipidni profil,
• bol u grudima,
• usporen ili ubrzan puls,
• povišena glukoza ili slučajni nalaz insulinske rezistencije,
• bolovi u stomaku,
• digestivni problemi,
• kašalj i brojni drugi simptomi te uvek kada je potrebna prva procena i rutinska laboratorija.

Dakle, internista je prvi korak kod nespecifičnih simptoma i može proceniti da li postoji potreba za daljom evaluacijom bilo koje bolesti.

Pacijent treba da se javi endokrinologu ukoliko postoje jasni ili dugotrajni metabolički simptomi i simptomi hormonskog disbalansa, kao što su:

• neočekivan porast telesne mase, gojaznost koja se ne objašnjava ishranom ili aktivnošću,
• poremećaji štitaste žlezde (otok vrata, promene u energiji, težini, temperaturi tela),
• simptomi dijabetesa ili predijabetesa koji ne reaguje na osnovne mere,
• lipidni poremećaji,
• poremećaji minerala i metabolizma kosti,
• neredovan ciklus, izostanak menstruacije, pojačana maljavost (žene), smanjena seksualna funkcija, smanjen libido, gubitak mišićne mase (muškarci), sumnja na hormonalni tumor ili kompleksniji endokrinološki problem.

Pregled endokrinologa

„Kvalitetan endokrinološki pregled danas je mnogo više od samog razgovora. On podrazumeva sistematski pristupu koji integriše anamnezu, fizikalni pregled i ciljanu laboratorijsku dijagnostiku koja obuhvata kako hormonski tako i metabolički panel, uz dodatne funkcionalne i vizuelizacione dijagnostičke metode po potrebi. Endokrinološki pregled u današnje vreme uključuje i savete za nutricionizam i način života, a uz to endokrinolog pravi jasan individualan plan terapije i praćenja sa ciljem stabilizacije metaboličkog zdravlja i hormona, te prevencije komplikacija”, objašnjava dr Crnjak.

Koju poruku biste poslali ljudima koji odlažu odlazak kod lekara?

„Nemojte čekati da simptomi postanu ozbiljni. Vaše telo vrlo često šalje signale, pažljivo ih slušajte. Rana dijagnoza često znači lakše lečenje, manje komplikacija i bolje šanse za oporavak. Čak i ako se osećate dobro, preventivni pregledi i jednostavni testovi mogu otkriti problem dok je još u ranoj fazi. Poseta lekaru danas može sprečiti ozbiljne probleme sutra. Briga o zdravlju nije luksuz, već investicija u kvalitet života”, poručuje dr Crnjak.