Komplikacije povrede mozga


Autor: Prof. dr Željko Kojadinović

Najčešće komplikacije koje nastaju kao posledica povrede mozga su epilepsija, hidrocefalus i hronični subduralni hematom.

Epilepsija

Epilepsija se može javiti odmah ili nekoliko meseci ili godina posle povrede. Leči se po principima lečenja epilepsije. Samo jedan epileptični napad ne znači da pacijent boluje od epilepsije. Lekovi za epilepsiju se ne moraju uzimati zauvek, pogotovo ako su napadi bili u prva dva meseca od povrede. Njihovo ukidanje ili zamena se obavlja uz EEG snimanje (elektroencefalografija) i konsultaciju neurologa-epileptologa.

Hidrocefalus

Hidrocefalus podrazumeva nakupljanje moždane tečnosti (likvora) u šupljinama mozga (komore). U narodu se zove i «vodena glava». Nakupljanje tečnosti povećava pritisak na mozak. Zbog toga se višak tečnosti mora odstraniti. To se postiže privremenom drenažom, ako smatramo da je hidrocefalus prolazan. Ukoliko je on stalan mora se postaviti unutrašnji sistem drenaže. On omogućava da se, uz pomoć cevčica i valvule, višak likvora sprovede u drugi deo tela gde će se vratiti i krv. To je najčešće trbušna duplja (ventrikuloperiotonealni šant, VP shunt)

Hronični subduralni hematom

 Hronični subduralni hematom se može manifestovati posle više nedelja ili meseci od povrede. Javlja se čeće kod: starijih; alkoholičara; pacijenata koji imaju lošiju cirkulaciju kroz mozak, pogotovo ako su ranije imali šlogove; drugih razloga atrofije mozga. Nekad se, neposredno nakon povrede, manje krvarenja ispod omotača mozga ne manifestuje. Ovo se dešava kod ljudi kod kojih je prostor izmedju lobanje i mozga proširen usled atrofije mozga, subarahnoidalne ciste,... Ova količina krvi u početku ne pritiska mozak. Ona se vremenom obavije opnom (kapsula), krv u njoj postaje tečna i cela formacija počinje da raste. Ona tada počinje da pritiska mozak i da izaziva tegobe.

Lečenje je operativno i uvek se prvo pokuša da se, preko manjeg otvora na lobanji, odstrani tečni deo hematoma. U velikoj većini slučajeva nije potrebno otvaranje lobanje (kraniotomija).

 

Podeli tekst:

Prof. mr Željko Kojadinović je neurohirurg. Neurohirurško znanje je sticao, pored naše zemlje, u USA i Nemačkoj. Magistrirao je iz oblasti hirurškog lečenja bola u kičmi nakon neuspelih operacija diskus hernije. Doktorir...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Savo Babic Mihajlovic 22.07.2011

    Pozdravljam doktora i zelim da komentarisem vezano za moj slucaj. Dana 23 juna ugradjena mi je (valvula ventriculo peritonal) gav-shuntsistem aag-ref fv324t aag-lot 81518829 pressure ranges: horizontal 05 cm h2o vertical 40 cm h2o, ima jos nekih podataka ali su skoro nevidljivi. Ne znam jel postojeca ugradjena valvula odgovarajuca i dobra jer se ne razumijem ali imam skoro konstantno glavobolju ali nije jakog inteziteta osebno u opodnevnim satima, zatim osjetim kad izbacuje tecnost u stomak i boli me jetra. Od kako su ugradili shuntsystem desna noga mog zgloba ukljucujuci i stopalo u otpunosti hladno moze se odsjeci da nebi osjetio, neznam imali kakve veze sa ugradjenom valvuloma ali ranije nisam imao navedene tegobe. Molim vas ako mozete da mi opisete ovaj sistem koji mi je ugradjen i sta mi je ciniti. Oprostirte sto sam slobodan da vam isem ali nadam se da cu dobiti adekvatan odgovor te vam se unapred zahvaljujem.
    Veliki pozdrav iz Španije.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde