Hipovolemijski šok


Šok je klinički sindrom uzrokovan akutnom slabošću cirkulacije sa posledičnom nedovoljnošću tkivne perfuzije i metaboličke opskrbe tkiva. Sve vrste šoka se karakterišu neadekvatnom cirkulacijom na koju organizam odgovara serijom kompezatornih reakcija sa ciljem da održi cirkulatornu homeostazu vitalnih organa.
Kompezovani šok je rana faza. Oksigenacija vitalnih organa je zadovoljavajuća, ali je oksigenacija nevitalnih organa nedovoljna.

Dekompezovani šok - ukoliko se u kompezovanoj fazi ne preduzme lečenje ili je isto neefikasno, dolazi do hipoksemičnog oštećenja vitralnih organa sa tragičnim mortalitetom.

Tipovi šoka su:
  • hipovolemijski
  • kardiogeni
  • septički
  • distributivni
  • neurogeni
  • toksični šokni sindrom
  • anafilaktički šok

Uzrok nastanka

Posledica je smanjenje volumena krvi (aktivni gubitak 15-20% ukupnog volumena krvi) zbog:
  • obilnog intra i ekstrakorporalnog krvarenja (povrede, poremećaj koagulacije, GIT krvarenja, rupture, aneurizme)
  • gubitka plazme (opekotine)
  • gubitak velike količine ekstracelularne tečnosti (ECT) (povraćanje, uporne dijareje-prolivi, dehidratacije)

Klinička slika

U početnoj reverzibilnoj fazi šoka postoji tahikardija (ubrzan rad srca), tahipneja (ubrzano disanje), hipotenzija (snižen krvni pritisak), acidoza i oligurija (smanjeno izlučivanje mokraće). Ekstremiteti su hladni, psihičko stanje pacijenta je promenjeno. Minutni srčani volumen je smanjen, sistemska vaskularna rezistencija je povišena.

Pri neadekvatnom lečenju nastaje ireverzibilan šok sa hipoksijom, acidozom i anurijom. Pacijent je nemiran, uplašen, razdražljiv, disanje je površno, pritisak pada. Predstavlja jedno od najurgentnijih stanja u medicini. Počinje bledilom, hladnim i lepljivim znojem, jedva opipljivim i ubrzanim pulsom, padom krvnog pritiska ili potpunim gubitkom pritiska, nepravilnim disanjem (smjenjuje se površno i duboko disanje), prestaje lučenje mokraće, krvotok se usporava, krv počinje da se zgrušava, mozak i srce ne dobijaju dovoljno kiseonika.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu kliničke slike, pregleda, EKG-a, ehokardiografije, hemodinamske evaulacije.

Lečenje

Lečenje šoka treba započeti što ranije, u kompenzovanoj fazi da bi se popravila perfuzija vitalnih organa.
Bolesnika treba smestiti u horizontalni položaj, prema prilici zaustaviti vidljivo krvarenje, održati disanje i prohodnost disajnih puteva, po potrebi intubirati bolesnika i dati kiseonik. Uspostavlja se  venski put, koriguje hipotenzija, hipovolemija i acidoza, poželjno je postaviti centralni venski kateter. Ukoliko se primenjenom količinom tečnosti ne postigne odgovarajući efekat treba primeniti albumine. Korekcija acidoze sprovodi se sa natrijum bikarbonatom. Primenjuju se vazoaktivni lekovi (dopamina, dobutamin, adrenalin). U kasnijoj fazi šoka indikovana je  primena lekova koji rasterećuju miokard (natrijum nitroprusid). Zatim se leči primarni uzrok šoka.

Podeli tekst:

Dr Sonja Ilić je specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije u Beogradu. Stručnjak u primeni mezoterapije u cilju terapije bola.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Nikola 05.10.2021

    Dobar dan postovani,minulog vikenda popio sam vise nego sto treba (iako to skoro nikad ne radim) povratio sam 7 puta sa tim da sam sedmi put izbacio veoma malo tamne krvi sa zeludacnom kiselinom,bio sam dehidrirao suva su mi bila usta i malo su mi strujale ruke i brada kada sam citao ovaj tekst kad sam video sta se sve moze desiti,popio sam cajeve od nane i pio vode uz komad hleba,sledeceg jutra zeludac se smirio i oporavljao sam se tog dana,vratio sam se normalnom zivotu ali osecam kada brzo mrdnem glavom nekaku pometnju pri pogledu ,nisam vise uopste povracao od toga zadnjeg puta,vidim ovde pise da je u pitanju neka otvorena rana i veca kolicina povracanja krvi,da li samo preuvelicavam jer sam bio iscrpljen i umoran ili treba da odradim nalaz srca ili nesto slicno?Jos jednom kazem totalno sam dobro samo eto taj problem imam.Hvala na izdvojenom vremenu.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde