Dr Dragana Krasić

Uvazena dr. Krasic, imam 33 godine i bolujem od agorofobije, a samim tim i od panicnog straha. Isla sam na psiho-terapije i jedino sto mi je pomoglo su ljekovi-anafranil i zaxan u kombinaciji. Pila sam po jednu tabletu anafranila i zaxana od 0. 25 ujutro i isto tako uvece. Sada sam sama pokusala da smanjim za bar pola tablete, pa sam vecernju dozu smanjila na pola zaxana od 0. 25 i pola tablete anafranila. Ujutro pijem cijele. Osjecam grceve u nogama, malaksalost, pospanost i nervozu, povracanje. Da li da se ponovo vratim na staru terapiju ili da izdrzim da ovi simptomi podju, ako su uopste izazvani smanjenjem doze ljekova? Unaprijed se zahvaljujem na pomoci. Napominjem da mi je tablete prepisao psihijatar, koji se zalost, odselio, a sama sam odlucila da smanjim dozu ljekova. Pijem ih vec 5 godina.

Postovani, vec odavno mi se desava da sam puna nekog straha kada trebam da izadjem ili odem negde, imam utisak kao da svoje telo ne mogu da iskontrolisem u smislu ne vrtimi se u glavi ali osecam neku nesigurnost. Puls mi je ubrzan oko 100-122 otkucaja kada nesto radim. S obzirom da ja stalno razmisljam o tome sve mi je gore i gore. Imam krivu kicmu, skoliozu, a i fizicka aktivnost mi je na minimumu. Sta mi je ciniti

Imam neku infekciju od fekalija i to se zapatilo i mirise. Ne moze da se sedi pored mene. Saznao sam odakle mi potice problem sasvim slucajno. (isao sam na bazen i kako su se pore zatvorile to je pocelo da vetri i da bazdi) (tu me je podsetilo odakle mi je) . Kad bi se izvadio od toga ponovo bih se rodio. Imam miris na kanalizaciju. !!! Siguran sam jer sam nesto popravljao i cistio kanalizaciju i taj isti miris odatle potice. Nisam izgleda ocistio papuce u kojima sam radio. To se prenelo n a cipele. . . Kako se leci i koja ustanova?

Poštovana dr. Krasić potrudiću se da što je moguće tačnije i preciznije izložim svoj problem (probleme) . Ovako, imam 29 godina i mnogo problema koje ne znam kako da rešim. Probaću da nađem početak priče da biste što bolje shvatili situaciju. Naime pre nekih 14-15 godina sam u razgovoru sa prijateljem shvatio da imamo isti problem. Problem nije vezan za psihijatriju već urologiju. Naime kožica preko penisa jednostavno nije htele da se prevuče. Dosta smo pričali tome i informisali se i na kraju došli do odgovora šta je to i kako se rešava. Prijatelj je rekao roditeljima i nedugo nakon toga je posetio lekara, izvršio operaciju (zahvat) i posle nekih mesec dana je sve bilo ok. Sledeći njegov primer i ja sam isto popričao sa ocem, zatim otišao kod lekara i pošto je to bilo vreme krize rekao mi je da sve može ali da moram da kupim sam sve što treba (valjda zavoje, lekove, anesteziju. . . Zaista ne znam šta sve) . Ja sam to rekao ocu i ostala je priča sad nemamo novca kad bude biće. Meni je bilo jako neprijatno da pričam o tome ponovo i čekao sam da se moj otac seti ali to se nije desilo. U međuvremenu sam nekako uspeo da prevučem kožicu prvo u opuštenom stanju a zatim i u erekciji, ponekad je bolelo ali sam se navikao. Na kraju počeo sam da verujem da je problem rešen. U tom periodu nisam ni razmišljao da imam devojku jer me iskreno bilo sramota da nešto ne krene po zlu ukoliko stignemo do. . . Znate već. 1999 godine odlazim na studije u beograd, i to sam smatrao na neki način novim početkom. Međutim vrlo brzo otkrivam da imam jaku barijeru kad su u pitanju odnosi sa devojkama. Jednostavno ako mi se neka devojka svidi, u redu mi je da budem prijatelj sa njom i da to uspešno održavam ali ako treba da preuzmem inicijativu ka nekom narednom koraku jednostavno se spetljam. Vrlo nevešto se postavljam u tom slučaju što devojke naravno odbija. Nakon toga padam u stanje gde mi jednostavno nije ni do čega. Nemam volju za spavanjem, hranom čak i životom u nekim trenucima. Ipak i kao takav nekako uspevam da nađem devojku, prema kojoj doduše nisam osećao ništa (imao sam 23 godine) i to je prva devojka koju sam poljubio. Bio sam sa njom nekih mesec dan, do sexa nikada nije došlo. Ali sam se pomislio da za mene ipak nije sve gotovo. Nakon toga mi se dešava ubedljivo najgori period života. Naime upoznajem devojku koja me prosto na prvi pogled osvojila. Pametna, lepa. . . . Međutim opet me moja smušenost tera dalje od je, ali su moje emocije bile toliko jake da jednostavno nisam želeo da odustanem. Rezultat, godinu dana fakulteta je otišlo u nepovrat, ne znam ni sam koliko kilograma manje, opijanje i pušenje u neverovatnim količinama i sve to je trajalo dobrih 10-11 meseci bez prestanka. Nekako uspevam da se izborim sa tim, vraćam se kući (kš) , završavam studije, vojsku i upoznajem moju drugu i poslednju devojku sa kojom sam bio dva meseca (takođe bez sexa) . E otad je prošlo 3 godine i možda vam ne bih ovo ni pisao da mi se opet nije ponovila situacija pre par dana. Naime nako perioda od 3 godine u kom me nijedna devojka nije privukla (a i bio sam zauzet traženjem posla) desilo mi se nešto za šta nisam verovao da je moguće svidela mi se devojka koju sam prvo upoznao preko interneta a zatim i uživo. Izašli smo jednom i zaista je bilo predivno, to je pojačalo moja osećanja ali ja sam na kraju opet (da izvinete ne nestručnom izazu) zasrao stvar. To je po prvi put da sam primetio obostranu zainteresovanost. Međutim s obzirom da nisam pokazao inicijativu, ona se nakon toga ohladila. I sada se opet nalazim u stanju da se prespitujem, samo sažaljevam, nesiguran sam itd. Izvinite na malo dužem pismu. I ako bih mogao da sve to stavim u jedno pitanje ono bi bilo: šta da radim? Trudio sam se da navedem sve podatke koji su bitni i mogu imati uticaja na moj problem. Mogu samo da dodam da fizički nisam bog zna šta. Nizak, mršav sa izrazitim nosom (nosem) iq mi je 120, imam društveni život, prijatelje, strastven sam pušač. I zaista ne znam šta više da dodam. Molio bih neki konkretniji odgovor pre nego što me uputite kod psihijatra i ako možete da me uputite na nekog vašeg kolegu iz kš-a (voleo bih da bude žena) . Unapred vam hvala i još jednom izvinite na dužem pismu.

Postovane imam 66 godina. Zbog bolesti: operisana maligna prostata, povisen pritisak, glikemija i sl. Koje lecim i rezultati su mi uglavnom dobri, medjutim nervozan sam, a i kako ne bio pored bolesti i drugih problema, pa mi je doktor prepisao eglonyl tabl. 200 1/4 na dan, bedoxin tabl. , drugi doktor ksantol tabl. 2x 1, treci flormidal 1 pre spavanja. Uzimam 3-4 dana jedan lek pa osetim da svakim danom sve slabije deluje, pa onda drugi, pa treci. Da li je ovo uredu ili imate vi drugi koncept terapije. Napominjem da slabo spavam.