Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

O lekaru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

O lekaru

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Više informacija

Specijalizacija

Neuropsihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski
Nemački

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno Iskustvo

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica

od 1986. do 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš

od 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 1658

Pogledajte celo pitanje: #28876

Poštovani doktore,
Ima već oko devet meseci od kad se osećam čudno. Počela sam da radim u prodavnici u mestu gde živim pre tri godine, u početku mi je bilo super, bilo mi je drago što radim, naime, to je prvi posao za koji sam bila sigurna da ću raditi duže vreme jer do tada je sve bilo tako reći, privremeno. Pošto radim u naselju gde živim, posle radnog vremena nisam išla nigde osim pravo kući, i tako svaki dan. Letos sam krenula na malo duži put kod dede i tada mi se desilo nešto što nikad nije, počela sam da osećam nervozu, taj put mi se učinio dugačak, kao da nikad neću stići a ranije sam bez problema putovala tamo, bilo mi je jako nelagodno. Tako se osećam i sada kad trebam otići čak i do grada, u grudima me steže, nemam vazduha, dlanovi mi se znoje, jezik kao da trne a ponekad dolazi čak i do blaže vrtoglavice. Ne znam šta se dešava, tako mi nikad pre nije bilo. Moram da napomenem da mi je posao postao prilično monoton i ta prodavnica mi zaista više ni malo nije zanimljiva, osećam se praktično kao zarobljena u njoj. Moram da napomenem da me očekuje drugi posao koji je veoma odgovoran i jako se plašim kako ću ga raditi. Zaista ne znam koji je uzrok tih groznih osećanja koja mi se dešavaju.
Pozdrav.

Odgovoreno: 14. 05. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Imate dva problema: jedan je monotonija na neodgovarajućem poslu, drugi je strah od promena. Napeti ste, nesigurni, bojite se, te reagujete simptomima vegetativnog sistema tipa gušenja, znojenja... Posetite psihijatra, neophodno je da porazgovarate sa njim, da zajedno otkrijete korene problema.
  Srdačno dr. Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #28820

Zdravo svima.
Imam dete koje je rođeno nezrelo. Slabija joj je sitna motorika. Progovorila je oko 1,5 godina, sa 1,2 godina je prohodala. Prestala je da piški u gaće u 3 godini. Kada je progovorila vodili smo je kod logopeda zbog ne izgovaranja slova š, č, dz, s, g, ž, l, lj, nj, f. Do sada smo sve to ispravili ostalo je samo slovo l koje ne izgovara pravilno (ne podiže jezik gore iza gornjih zuba), i sitna motorika joj je slabija i danas. Ali nije toliko izražena kao pre. Mentalno (sa znanjem koje ima sam mislila) je solidna, nekad zna da odgovori i bolje od svojih vršnjaka kad je pitaju vaspitači u vrtiću, ali nam se stvorio problem ove zime. Počela je čudno da se ponaša. Počela je da uzima sve što vidi i što joj se sviđa (a što naravno nije njeno). Kao krađa. Prošlo joj je to, sada joj je to u manjoj meri izraženo. Posle nekog vremena nije htela da izlazi iz kreveta kad se probudi, sakrivala se ispod kreveta od ljudi. Plašila se zatim vojnika, policajaca (tj. uniformisanih ljudi). Ja sam zbog tog htela da je vodim psihijatru ali nisu hteli dete odmah da prime, pa su mi zakazali za 2 meseca. Ja sam otišla sa njom za dva meseca, dete je onda bilo bolje i ništa nije ustanovio psihijatar, samo emotivnu nezrelost (nije samostalna, vezana je za mene). I na tome se završilo. Nije dobila nikakve terapije a ni lakove. Sada se ponovo javlja problem: dete je još u gorem stanju. 1.) ne igra se sa decom (zato što su je odbacili iz društva zbog govora, oblačenja, oponašanja drugih...). Dobila je kompleks zbog njih. Čak su počeli i da je tuku u vrtiću. A vaspitačica kaže na to: a oni se tako tuku. Nju je to povređivalo i emotivno rastrojilo. 2.) odsutnost u nekom svom svetu, priča tiho ili čak nečujno sama sa sobom ili sa nekim koga nema. 3.) ne odaziva se na pitanje kao da nečuje (snimali su joj sluh, čuje dobro) 4.) počela je da priča nešto nerazumno. 5.) stisne šake ili se igra sa njima kao da nešto radi. 6.) izmišlja neku prijateljicu milenu (a ima i lutku koju je nazvala milena). Ne znam odakle joj to ime niko se ne zove u okolini tako. 7.) sama sa sobom se smeje, priča i plače. 8.) znanje stečeno joj je većinom mehanički, vežbanjem. 9.) ponaša se kao dete do 3 godine, sve dira što ne treba, beži iz dvorišta (zaključavamo). Eto to je sve što mi je palo na pamet da ispričam o njoj. Sada treba da krene u 1 razred, neće da je prime zbog nedoličnog ponašanja za njene godine, iako ona može da postigne gradivo. Šta da radim gde da vodim dete na pegled? Ovde kod nas u manjem gradu pređeš za dva meseca kod specijaliste. To mi je kasno. Za gde da tražim uput da je pregladaju veći stručnjaci. I molim Vaše mišljenje? Ja vidim da ima sve simptome autizma! Unapred zahvalna majka jednog deteta kome je potrebna hitno stručna pomoć!
Hvala unapred.

Odgovoreno: 14. 05. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Neophodno je da se dete podvrgne dijanostičkom tretmanu hospitalnog tipa. To možete obaviti u Beogradu ili u Nišu (kc, kl. za mentalno zdravlje).
  Srdačno dr. Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #28705

Poštovani,
imam djevojčicu od 2 godine i 5 mjeseci koja već devet, deset mjeseci radi nešto što mi veoma liči na masturbaciju. Legne na stomak i pelenom trlja vaginu. Prosto se vidi da uživa i to radi dosta često. Nekada i u toku spavanja, u sred noći. Šta da radim i da li je to normalno?
Hvala

Odgovoreno: 12. 05. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  to su dešvanja koja se sreću kod dece, prolaznog karaktera su najčešće, ali ipak ne možete tek tako prepustiti vremenu bez pokušaja korigovanja. U toku dana, ukoliko prepoznajete situacije kada to radi, skrenite joj pažnju, zaposlite je igrom sa vama ili nekim. Objasnite biranim rečima o čemu se radi, za spavanje joj pronađite igračku koja će joj značiti u spavanju (prelazni objekat). Uostalom najbolje bi ipak bilo da psihijatar u mestu vidi dete, i porazgovara sa vama nakon uvida u vaše porodično funkcionisanje
  Srdačno dr Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #28633

Poštovani,
živimo u Beogradu, u četvoroclanoj porodici. Naša kćerka ima 4.5 godina a sin 6 meseci. Želimo da vam se obratimo i zamolimo za jedan savet. U poslednjih mesec dana primetili smo promene u ponašanju naše kćerke (4.5g) u smislu neposlušnosti i ispoljavanja revolta na sve a najviše se ispoljava tako što noću budi i počinje da plače sa objašnjnjem da je sanjala nešto loše i sve počinje da liči na jedan histerični napad gde mi ne možemo da dopremo do nje nikakvim razgovorom. Naime ona čuje šta joj se govori ali ne želi da odustane od svoje namere npr. želi da se kupa u sred noći, i samo to ponavlja. Sve to izgleda strašno praćeno plakanjem i skidanjem garderobe sa sebe iako mi pokušavamo da je sprečimo u tome. Nakon određenog vremenskog perioda ona prestaje i sve se polako vraća u normalu. Želim da napomenem da smo pokušavali razne pristupe u tom momentu ali nije bilo efekata, naravno nismo je tukli. Želimo da vas pitamo za savet u vezi ponašanja u datom momentu i da li ovo može prerasti u veći problem. Inače devojčica je dobra i u vrtiću se lepo ponaša.
Pozdrav i hvala. N. T.

Odgovoreno: 11. 05. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovani,
  bilo bi poželjno da uradite eeg snimanje i kompletnu laboratoriju. Uzgred, da li se dete sutradan seća dešavanja u toku noći? Imam malo podataka da bih vam više od ovoga rekla, ali u svakom slučaju uradite ovo što sam vam napisala
  Srdačno dr Dragana Krasić

Pogledajte celo pitanje: #28645

Poštovani,
imam sina koji za par dana puni 3 godine. Imao je problema sa govorom, ali je krenuo u vrtić a tamo i kod logopeda, tako da sada govori, ali ne čisto (prve reči je rekao na vreme oko 8 meseca jasno, ali je sada počeo da sklapa rečenice). Motorika mu je izrazito razvijena, ume da se igra sam, ali i sa decom. Kada se igra sa decom prestaje kada on želi, a ne drugo dete. Nije agresivan prema drugoj deci, čak ga uvek ističu kao omiljenog druga. Brani se samo ako neko njega gurne ili udari, a namerno prvi ne počinje. U školici se uklopio u kolektiv, ali vaspitačice govore da je svojeglav, da obaveze izvršava kada on hoće a ne kada oni traže. Dok nije govorio druga deca su govorila njegovim jezikom i ponaša se kao predvodnik i među starijom decom. Uvek je u centru pažnje. Ove nedelje javio se problem vezan za samozadovoljavanje (češće u vrtiću, nego kod kuće), pa je vaspitačica rekla da se odvoji, legne na stomak i " dira pišu". Zaista sam se zabrinula. Kod kuće sam videla jednom, a kako je van školice uvek uz mene, trudim se da ga animiram i zainteresujem za nešto drugo kada vidim da se povlači i leže na stomak. Zadnja 4 dana se budi noću uz plač i čini mi se da se plaši da spava. Lakše mi je kada je uz mene, ali mora i u vrtić, a tamo ne mogu svi da prate samo šta on radi. Jako me brine ova pojava kako vaspitačica kaže " dečije onanije"i plašim se za njegov psihički razvoj, naročito posle problema sa govorom, svojeglavošću, pa i pojačanom aktivnošću. Kada nešto što hoće ne dobije, jako burno reaguje i baš je besan, ali agresiju usmerava uglavnom ka meni ili omiljenim igračkama. Naglasiću da dete živi sa mnom i mojim roditeljima (kao i kucom), da smo se suprug i ja razišli kada je imao1,5 god. Jer je bivši suprug narkoman koji se lečio, bio u zatvoru, a kako ne živimo u istom mestu retko dolazi da ga viđa. Sin je vezan za njega i retko govorim loše o ocu, ali dešava se. Ja sam apsolvent i rodila sam ga sa 22 god. Porođaj je bio jako težak, ali ne carskim rezom, već vaginalno (imao je skoro 5kg, intubiran i reanimiran, a imao je i pupčanu vrpcu oko vrata). Ja se lečim od depresije i paničnih ataka izazvanih psihičkim maltretiranjima. Idem privatno na psihoterapije i uzimam lekove u dozi održavanja. Svojevoljno sam otišla i idem na terapije od prvih simptoma koji su se javili po prestanku dojenja. Ne dozvoljavam da oseti ili vidi ikakvu moju krizu. Finansiraju nas moji roditelji sa kojima živimo i koji ga samo pričuvaju kada je potrebno. Sin je uvek sa mnom, uglavnom i spava pored mene i jako je vezan za mene. Nikada ga uveče niko drugi nije uspavao. Vezan je i za dedu, ali on sa njim provede pola sata-sat i ne shvata značaj njihovog odnosa. Moji roditelji smatraju da im je dužnost finansiranje, ali ne i moralna podrška. Često me pred njim osuđuju i okrivljuju, pa se plašim (a već usvaja i neke njihove modele ponašanja) da to i on ne počne da radi, jer ume da me šamara kada je jako ljut. Inače, ima astmu, hronični rinitis i šum na srcu koji imaju svi sa očeve strane. Često je bolestan i pod nadzorom je pedijatara i pedijatara specijalista. Moji roditelji su prosvetni radnici i ja sam budući. Nekada mi se čini da se previše zabrinjavamo, ali tako i nalazimo odgovore. Molim vas za savet vezan za samozadovoljavanje i kako reagovati, kao i ostale činioce ponašanja. Ako smatrate da na osnovu navedenog trebamo da se obratimo psihijatru ili psihologu, molim vas i da nas uputite kome (blizu smo Beogradu).
Hvala vam unapred

Odgovoreno: 11. 05. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  masturbacija kod dece je česta i prolazna pojava. Uočite situacije u kojima dete to radi, skrenite mu pažnju, diskretno. Specifične su okolnosti odrastanja vašeg deteta, sigurno da mu nedostaje otac, zato je jako bitna uloga muškog objekta u njegovom okruženju. Što se tiče javljanja psihijatru, najbolje bi bilo da da se javite Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu
  Srdačno dr Dragana Krasić

Prikazano 1176-1180 od ukupno 1658 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Dr Dragana Krasić

O lekaru

O lekaru