Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Prijavite se

Dr Dragana Krasić

Specijalista neuropsihijatrije

O lekaru

Dr Dragana Krasić je specijalista neuropsihijatrije iz Niša. Specijalistički ispit iz neuropsihijatrije položila februara 1994. godine u Nišu, a nakon toga nastavlja svoje stručno usvršavanje, posebno u radu sa mladima i decom, radeći na brojnim istraživanjima. Edukovana iz bihevioralno-kognitivne terapije 1999 u Nišu. Završila edukaciju iz psihodinamske psihoterapje 2005 u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

O lekaru

Aktivno učestvuje na brojnim kongresima u zemlji i inostranstvu. Učesnik više seminara kao predavač u okviru kontinuiranih edukacija Medicinskog fakulteta u Nišu

Bila predavač po pozivu u okviru Užičkih dana na Zlatiboru oktobra 2007.godine

Autor i koautor mnogobrojnih radova u zemlji i inostranstvu, služi se nemačkim i engleskim jezikom

Više informacija

Specijalizacija

Neuropsihijatrija

Oblasti Medicine

Psihijatrija

Grad

Niš

Jezici

Srpski
Engleski
Nemački

Obrazovanje

Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu

Osnovne studije.

Radno Iskustvo

Klinika za mentalno zdravlje Niš

Specijalista neuropsihijatrije.

Specijalistička psihijatrijska bolnica

od 1986. do 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Klinika za mentalno zdravlje i psihijatriju dece i adolescenata, KC Niš

od 2003.

Specijalista neuropsihijatrije.

Članstvo

DEAPSA (udruzenje dečje i adolescentne psihijatrije)

Član.

Pitajte doktora ili Stetoskop

Da pročitate preporuku kako da efikasno postavite pitanje kliknite ovde.

Broj odgovorenih pitanja: 1658

Pogledajte celo pitanje: #36375

Pozdrav,
Moje pitanje glasi, sestra 43 godine stara ima gotov svaki 2 ili 3 dan napad. Obično sanja nešto i čim ustane histerično plače nema snage. Bila je kod doktora psihijatra on je njoj prepisao neke lekove protiv depresije i anksioznosti ali ne pomažu ništa. Da li možete mi odgovoriti kod kojeg ljekara da se uputim ili sta da upotrebljavam, pošto je situacija svaki dan sve opasnija.
Unaprijed hvala.

Odgovoreno: 15. 08. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovani,
  Naravno, morate se obratiti psihijatru, ako ne istom, onda nekom drugom. Problem je takve prirode i drugačije ga je nemoguće rešiti.
  dr D. Krasić. Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #36384

Poštovana dr,
Imam 18 godina i problem sa strahom od bolesti. Sve je počelo kada sam sa 16 godina pronašla izraslinu na dojci. Tada sam prošla kroz brojna ispitivanja koja su malo duže potrajala, na kraju je utvrđeno da je u pitanju benigna promena. Međutim, nakon toga ja sam s vremena na vreme upadala u neke periode brige i zamarala se pitanjima tipa šta ako to pređe u nešto maligno i slično. Onda sam pročitala u novinama članak o tome kako je neka žena koja se lečila od raka dojke pronašla čvorić na vratu, i tako se otkrilo da je rak metastazirao. Od tada sam često pipala svoj vrat, plašila se da se ne pojavi neki čvorić. Vremenom se on i pojavio. Onda me je okupirala briga oko uvećanih limfnih žlezda. Prošla sam brojne pretrage, utvrdilo se da sam limfatične konstitucije. Objašnjeno mi je da moje žlezde reaguju na svaku manju infekciju, stres... Međutim, meni nije dovoljno to što me je pregledalo mnogo lekara specijalista i što su rekli da je to bezazleno. Ja se brinem da oni to nisu dovoljno ozbiljno shvatili, i da to nije nešto mnogo ozbiljnije. Ne brinem konstantno, ali se dešava da uđem u neki period kada razmišljam o tome, opipavam se, tražim da li je iskočila neka nova žlezda i to me prilično pokoleba. Završila sam medicinsku školu. Neretko se dešavalo da dok učim o nekoj bolesti, razmišljam da li ja imam neki od tih simptoma. Sada sam upisala medicinski fakultet. Svesna sam da me čekaju velike obaveze, i da ne smem sebi da dopustim da zapadam u te krize, jer onda nisam u stanju ni da učim. I volela bih da naučim da se izborim sa tim, jer ne bih želela da ta panika utiče na moj uspeh na fakultetu.
Hvala!

Odgovoreno: 15. 08. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Da vam kažem da ste mladi, da je suvišno takvo razmišljanje, nepotrebno je i samo bi ponavljala nešto što je poznato. Ali, pošto slabost psihičkih snaga može nastati i kod mladih i potražiti oduske putem traganja za bolešću i ulazeći u sve dublji ponor depresivnog raspoloženja i nemogućnosti, stoga je neophodna pomoć psihijatra najpre kroz razgovore i postizanje uvida, a potom i preko lekova ako treba. Da znate, takodje, da postoje časni izuzeci, ali retki, koji su kroz studiranje medicine izbegli i nisu se suočili sa strahom od bolešću, hipohondrijskog karaktera. Potrudite se i rešićete problem, zaista ste mladi i sigurna sam da imate intelektualne i emotivne kapacitete.
  dr D. Krasić. Pozdrav.

Pogledajte celo pitanje: #36393

Poštovana dr,
Imam pitanje, koje će sigurno izgledati veoma čudno, imam neverovatnu sumnju da sam poremećen i mislim da ljudi to skrivaju od mene. Niko mi u životu nije rekao da sam poremećen, bilo šta takvo. Moja sumnja je počela posle šestomesečnog stanja napetosti, uznemirenosti, kako bih ja rekao ludila. Prošle godine u Martu, moj brat i ja smo duvali travu, tu je bila i njegova devojka, uglavnom ja sam uzeo najviše, nisam siguran da je bila čista trava, i nije mi bio prvi put da sam konzumirao travu. Popušili smo joint i krenuli dalje, odjednom sam dobio strašne halucinacije, neopisivo, govorio sam da ću umreti, itd. Na kraju sam završio u hitnoj pomoći gde sam sam otišao, bio sam svestan, stavili su me na ekg, tako nešto, imao sam veoma ubrzan rad srca, jedva sam disao, mislio sam da ću umreti ako ne uzmem vodu, svašta. Sećam se tako nekih stvari. Uglavnom posle toga 6 meseci nisam skoro izlazio iz kuće imao sam strahove razne, potpuno van kontrole, išao sam kod psihijatra, dao mi je maprotilin nije pomogao tada, mislim za tih 6 meseci, a onda sam promenio lekara, 2 razgovora sam imao sa njim, više nisam išao, ali prepisao mi je druge lekove, risperidon ( risar) 1 mg, 25 mg maprotilin i pola lorazepama pijem još uvek uveče, a ujutru jedan lorazepam od 2.5 mg. Prva tri dana korišćenja lekova koristio sam mnogo veće doze i odjednom je sve bilo lagano dobro, gledam se u ogledalo, ne vidim ništa "nenormalno", ali i dalje se pitam, ako sam poremećen, možda i ne mogu to da vidim. Ne razumem kako neko može sumnjati da nie normalan, tj. zašto uopšte sumnjam, mislio sam da je zbog doživljenog stresa, dugotrajnog straha, smrti oca sa 11 godina. Može li neko da mi objasni? Ako je moguće xd ne želim da dužim priču, znam da je potreban razgovor sa nekim možda i na duže vreme da bih dobio odgovor, samo želim da mi neko objasni, kako je moguće sumnjati toliko u sebe i druge, da li je to po Vama normalno i kako se toga osloboditi?
Hvala unapred.

Odgovoreno: 15. 08. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovani,
  Sumnja je često potrebna da bi kontrolisala nas same i izoštrila vidjenje realnosti. U određenoj meri je potrebna, ali ne sme biti takva da nas ukoči, uplaši i zaustavi. Takva sumnja je vezana za nesigurne, nesamopouzdane osobe, i često uplašene i depresivne ličnosti. Sumnja u normalnost, nije prisutna kod inače pravih psihijatrijskih poremećaja. Oni su bez uvida i bez dobrog testiranja realnosti. Stoga, ne mislim da ste "nenormalni" ali smatram da javljanje psihijatru i psihoterapija će biti jako blagotvorni
  dr D. Krasić. Pozdrav

Pogledajte celo pitanje: #36372

Poštovana dr,
Od 2002 godine do pre mesec dana pio sam ksalol 0,25mg i vitamine grupe b. Pre od prilike mesec dana iz čista mira moje stanje se naglo pogoršalo. Po savetu mog psihijatra počeo sa da uzimam xanax sr 0,5 mg i remotiv 250 mg ( prirodni antidepresiv) koji ga još uvek nema na našem tržištu jer ga pravi evo-farm švajcarska. Moram da napomenem da je moja dijagnoza bila anksioznost i da sam ksalol 0,25 mg pio po dve tablete dnevno a nekad i manje po potrebi. Sadašnja dijagnoza je anksiozno-depresivno stanje. Interesuje me da li se dužom upotrebom ksalola može izazvati depresija (pošto nisam bio duže vreme na kontroli jer nije imalo potrebe) i koliko traje lečenje depresije pošto je imam u blažem obliku.
Hvala unapred.

Odgovoreno: 15. 08. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovani,
  Dugotrajna upotreba ksalola može dovesti do zavisnosti, što znači do potrebe za stalnim povećanjem doze, samim tim do neraspoloženja, uznemirenosti. Lečenje depresije traje najmanje tri meseca, a koliko će biti ponaosob kod određenog pacijenta je vrlo individualno i zavisi od više faktora (sa psihoterapijom ili ne, redovnim kontrolama ili ne itd.)
  dr D. Krasić. Pozdrav.

Pogledajte celo pitanje: #36422

Poštovana,
Ja se duže vreme lečim u lazi dijagnoza moje bolesti je f19.5 od lekova uzimam: nozinan 25 mg 0+0+2 lorazepam 2.5mg 3 x 2 artan 5mg 1+1+0 risar 1/2+0+1/2 Zoloft 50mg ovu terapiju pijem duže od godinu dana, u zadnjih dva meseca se loše osećam. Mene interesuje da li homeoterapijom može da se utiče na moje zdravlje. tj. da li homeoterapija može da mi pomogne.
Unapred hvala Danica.

Odgovoreno: 15. 08. 2009.
- Dr Dragana Krasić
  
  Poštovana,
  Možete probati, ali što se tiče lečenja od strane psihijatra, javite se svom lekaru, dogovorite se oko terapije, uvek postoji mogućnost uvođenja novog leka, prekidanja sa predhodnim. Ako osim uzimanja lekova, nemate stalne kontrole psihijatra i razgovore, to može biti razlog što se ne osećate bolje i dalje
  dr D. Krasić. Pozdrav.

Prikazano 946-950 od ukupno 1658 pitanja

ZAKAZIVANJE 063/687-460

Dr Dragana Krasić

O lekaru

O lekaru