Laganija ishrana koja ne pravi težnu u stomaku


Prilikom pripreme obroka važno je izbegavati prženu i pohovanu hranu. Jasno je da je apetit smanjen tokom toplijih meseci, ali veoma je važno da budemo uobročeni, zapravo tri glavna obroka i užina se moraju obezbediti. Iako ne osećamo glad našem telu treba energija, a upravo kroz pravilnu hranu i redovne obroke naše telo dobija energiju.

Ukratko bi dnevna lagana ishrana izgledala ovako: Za doručak izbegavati slaninu, čvarke, kobasice, beli hleb, već napraviti omlet sa povrćem i integralni hleb. Ručak poput obrok salate ili sotiranog povrća sa mesom je lagana kombinacija koja nam obezbeđuje potrebne nutrijente. Užina može biti sezonsko voće, dok za večeru birajte ribu, potaž od povrća, grilovano povrće, salatu sa belancima i semenkama.

Sokovi od citrusa i povrća

lagana hrana i lagana ishrana

Prilikom povišenih temperatura savetuje se veći unos tečnosti. Sokovi od citrusnog voća kao što su grejpfrut i limun i povrća su odličan izbor. Pored toga što neutrališu žeđ, omogućavaju telu unos vitamina, minerala, dijetnih vlakan, antioksidanata.

Citrusni sokovi obezbeđuju telu vitamin C, što dovodi do poboljšanja imuniteta.

Sokovi od povrća, šargarepe, kupusa, zelenog lisnatog povrća, sadržajni su u beta karotenu, pigmentu koji štiti telo od slobodnih radikala, koji mogu nastati i dejstvom sunčevih zraka.

Sa mineralnim vodama treba biti pažljiv. Savetuje se jedna do dve čaše na dan. Neke mineralne vode sadrže veliku količinu mineralnih materija, pa većim unosom možemo zasititi telo ovim mineralima.

Osvežavajući bezalkoholni napici kao što su kola i tonici imaju veliku količinu šećera, deficitarni su u vitaminima i mineralima i ne savetuju se kao pogodni neutralizatori žeđi. Dodatak ugljen 4 oksida u ovim napicima dovodi do disbalansa acidobazne ravnoteže i može doći do nadimanja u želucu usled korišćenja ovih napitaka.

Voće i povrće i druge preporuke

Ukoliko je ishrana raznovrsna i ukoliko je organizam sposoban da svari i iskoristi unetu hranu slobodno mogu reći da osoba ima normalnu otpornost organizma. Preporuka je da se jede sveže voće, povrće, a da se izbegava šećer, slatkiši, procesuirana hrana. Zdrave masti iz semena koprive, lana, suncokreta, susama, golice, kao i one iz hladno ceđenog ulja neophodne su za obnavljanje tkiva i stvaranja zdravih imunoloških ćelija.

Tamno zeleno lisnato povrće  kao i povrće iz roda krstašica ( brokoli,kelj,kupus) pomažu jetri da eliminiše toksine iz organizma  stvarajući zdravo okruženje za imune ćelije.

Kokosovo ulje deluje antigljivično,antivirusno kao i antibakterijsko i svakako je korisno konzumirati ga radi kvalitetnijeg imuniteta.

Glutation je glavni antioskidans i on se prirodno proizvodi u telu, međutim loša ishrana i stres ga umanjuju. Brokoli zbog sumpora kao i vežbanje obezbeđuju glutation.

D vitamin je veliki čuvar našeg imuniteta. Nalazi se  u namirnicama kao što su: riba, riblje ulje, jaja, puter, pečurke, mleko.

Najmanje što možemo da uradimo za naše dete je to da mu ispunimo tanjir hranom koja štiti imunitet.

Cink i drugo

Cink (Zn) je neophodan za normalno funkcionisanje imunog sistema, pomaže u zaštiti od prehlade i gripa. Oraganizam ne proizvodi cink, niti se prave zalihe u organizmu i zato je bitno da se konstantno unosi.

Hrana bogata proteinima sadrži cink. Govedina, svinjetina, piletina, ćuretin, jaja, jezgrasto voće, snabdevaju organizam cinkom.

Pored cinka:

  1. Vitamin A pomaže telu protiv prehlade i gripa. Najbolje je da se  unosi pomoću hrane koja sadrži beta karoten. Namirnice kao što su kajsije, šargarepa, bundeva, lisnato zeleno povrće, zapravo narandzasto, crveno i tamno zeleno voće i povrće sadrže veću količinu beta karotena, koji organizam prevodi u vitamin A.
  2. Beli luk je nezaobilazan kod prehlade. Efikasan je u borbi protiv virusa i bakterija, alicin iz belog luka blokira enzime koji viruse i bakterije osposobljavaju da napadnu i oštete tkivo. Savet je da se beli luk jede u neprerađenom sirovom stanju, da bi se lekovita svojstva maksimalno iskoristila.
  3. Vitamin C se može skratiti vreme trajanja prehlade. Vitamin C se može naći u paprici, prokelju, kiviju, pomorandzi, paradajzu.Čaša od 225 ml sveže ceđenog soka od pomorandze obezbeđuje 124 mg vitamina C, što može obezbediti potrebnu dnevnu dozu.
  4. Hladno ceđena ulja, maslinovo ulje, riblje ulje, avokado, jezgrasto voće i semenke sadrže dobre masnoće koje štite telo.
  5. Začini, origano, ruzmarin, peršun , kurkuma, imaju jaka antioksidativna svojstva, povećavaju i ojačavaju imunitet.
  6. Probiotici su broj jedan za imunitet
  7. Bakterije mlečne kiseline napadaju štetne bakterije i na taj način čiste creva, zato  su kiselo mleko, kefir i jogurt dobar izbor.
Podeli tekst:

Marija Stajić je specijalista pravilne ishrane, nutricionista u Beogradu. Bavi se izradom planova ishrane u skladu sa različitim zahtevima pacijenata.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde