Disfazija

Uzrok nastanka

• povrede CNS-a,
• infektivne bolesti majke,
• toksična trovanja,
• intrakranijalna krvarenja,
• asfiksija i anoksija,
• RH inkopatibilija,
• hiperbilirubinemija,
• encefalitis i meningitis,
• epi napadi,
• febrilne konvulzije,
• sporije sazrevanje CNS-a naročito onih delova koji predstavljaju fiziološku osnovu za govor,
• lateralizacija hemisfera,
• genetski uzroci,
• anomalije razvoja mozga,
• kognitivni uzroci,
• psihogeni i emocionalni uzroci,
• deficit auditivne percepcije,
• motorni poremećaji,
• uticaj sredine.

Klinička slika

U kasnijem periodu, posle treće godine, ova deca imaju veliki broj glasova koje ne izgovaraju, zamenjuju ih drugim glasovima, ili ih nepravilno izgovaraju. Reči, čije su značenje i usvojili, otežano izgovaraju, zamenjuju slogove, izgovaraju samo početne ili samo poslednje slogove. Usled toga, govor ove dece u celini može biti teže razumljiv za okolinu. Deca sa razvojnom disfazijom, teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove, ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena (prošlo, sadašnje, buduće), zamenice usvajaju znatno kasnije, ne koriste prideve, priloge, predloge i veznike.

Disfazična deca nisu u stanju da usvajaju govor koji čuju oko sebe, pogotovu ako njihovo okruženje govori ubrzano sa neujednačenim ritmom i tempom. Zbog toga se disfazičnom detetu mora obraćati sporije. Disfazična deca su sklona da višesložne reči izgovaraju samo sa početnim ili samo sa završnim slogom.

Morfološke i gramatičke teškoće: koriste samo osnovne oblike reči, teško grade tj. upotrebljavaju reči sa prefiksom i sufiksima, pretežno koriste imenice, zatim glagole (u trećem licu jednine), ostale vrste reči retko, teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove, ne razlikuju rod (češće koriste muški), teško usvajaju množinu, sve radnje izražavaju u sadašnjem i prošlom vremenu ne koristeći buduće, zamenice usvajaju znatno kasnije, upotreba priloga, predloga i veznika predstavlja posebnu teškoću za disfazičnu decu, usvajanje prideva je otežano.

Dijagnoza

• ima usvojen mali broj reči kojima zna značenje, 
• slabo razume govor okoline,
• nerado govori, koristeći često „sopstveni jezik“ ili gestikulaciju u komunikaciji sa okolinom. 

Najvažnije je što ranije uočiti navedene smetnje i dete odvesti na pregled logopedu koji će na osnovu kliničke slike proceniti koji i kakav vid rehabilitacije treba primeniti.

Lečenje