Hipertrofična kardiomiopatija (Hipertrofija srca)

Hipertrofična kardiomiopatija se karakteriše postojanjem hipertrofije miokarda leve komore ( zadebljanje srčanog mišića). Ona može biti opstruktivna - s opstrukcijom izlaznog trakta leve komore usled značajnog zadebljanja subaortnog dela intraventrikularnog septuma, čemu doprinosi i prednji mitralni kuspis i neopstruktivna - kada postoji jednaka hipertrofija septuma i slobodnog zida leve komore. Kontraktilna funkcija miokarda leve komore je očuvana.  

Uzrok nastanka

Etiologija hipertrofične kardiomiopatije nije poznata. Međutim, izgleda da nasledni faktor ima veliki značaj. Često se nalazi u bliskih srodnika i nasleđuje se autozomno - dominantno.

Klinička slika

Klinička slika varira od asimptomatskog stanja do iznenadne srčane smrti.  U mlađih osoba bolest može da protiče bez simptoma, da se slučajno otkrije sistolni šum, i da se dodatnim metodama otkrije priroda bolesti. Najčešći simptom je dispneja ( otežano disanje) pri naporu, koja nastaje usled povećanog pritiska na kraju dijastole u levoj komori i u plućnim venama, jer je otežano punjenje leve komore. Anginozni bol se javlja usled nesrazmere između snabdevanja i povećane potrebe hipertrofičnog miokarda. Bol obično ne reaguje na nitroglicerin, što može biti od dijagnostičkog značaja. Sinkopa (kratkotrajan gubitak svesti) ili stanja blizu sinkope, je posledica malog udarnog volumena i vrlo čestih ventrikularnih aritmija. Sinkopa najčešće nastaje u naporu. Česta je i iznenadna srčana smrt naročito mlađih osoba. U odmaklijem stadijumu bolesti može se razviti kongestivna srčana insuficijencija koja obično nastaje posle pojave atrijalne fibrilacije.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, objektivnog pregleda, EKG-a, rendgenografije, ultrazvuka, kateterizacije srca i angiografije.

Lečenje

Lečenje se sastoji od poštede od fizičkih napora i davanja beta blokatora. U oko 60% bolesnika u kojih su beta blokatori ostali bez efekta, verapamil dovodi do popravljanja subjektivnog stanja. Kod bolesnika koji imaju ozbiljne ventrikularne aritmije neophodna je primena antiaritmika, od kojih su najznačajniji dizopiramid i amiodaron. Ako postoji hronična fibrilacija pretkomora, daje se i oralna i antikoagulantna terapija. Kod bolesnika sa refrakternim simptomima može se primeniti dvokomorski pejsmejker. Ako i pored navedenih postupaka u terapiji simptomi bolesti perzistiraju a gradijent pritiska pri mirovanju iznosi više od 50 mmHg, onda se radi hirurška septalna miotomija ili miomektomija.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. Slavlca Jović 21.02.2021

    Imam povišen pritisak 20 god. Nisam imala tegobe. U poslednjih par meseci, ižam lupanje srca,manje mokrim,, i bol u levoj pećki.brzo se umaram. Od terapije pijem Enaph h a10 mg, presolol i povremeno Lometazid. Kardiolog je napisa da imam hipertrofiju leve komore tip ||B. Da li treba da radim anggiografiju ili kazeterrzaciju. Imam 70 godina. Lekar sam, pa Vam se zato strućno obzačam.


  2. Lazar 09.03.2016

    Vladane. Sve se to meni dešava trenutno. Ceo život treniram. Sad skoro je počeo bol u grudima. Teško disanje. Velik premor. Dosta znoja. Želeo bih da znam da li si se izlečio. I kako ti je sad?


  3. Vladan 05.08.2012

    Poštovani, imam 18 godina, od pre 30 dana ne mogu lepo da uzimam vazduh, hvali mi vazduh. U pocetku su mi govorili da sam anksiozan i da mi je zbog toga. Danas sam bio na pregledu, pregledao sam kompletno pluća, sve je ok, kiseonik u krvi mi je 100%, doktor kaže da sam alergican, ali još uvek nisam ubeđen u to. Ekg nalaz je pokazao da imam hipertrofiju, mada ja 10 godina aktivno treniram fudbal, pa verovatno zbog toga, redovno sam imao preglede i sve je bilo ok sa srcem. I sada nemam aritmiju, ali se mnogo brže zamaram, i pri naporu teško dolazim do vazduha. Pitao bih vas kakvo je vaše misljenje, i da li je to posledica hipertrofije.
    Unapred hvala


  4. Nevena 09.06.2011

    Zelela bih da znam da li terapija hipertroficne kardiomiopatije vazi i kod kardiomiomatije -miokard non kompaktid. tj ne kompaktnost misica sa uvecanjem leve komore. Fr -je ispod 35. Zelela bih vise da znam o ovoj bolesti koju sam navela. Hvala.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde