Pneumonija (Upala pluća)


Pneumonija je zapaljenje plućnog parenhima koje zahvata alveolne prostore i intersticijum (prostor između alveola) pluća. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i može biti uzrokovana različitim mikroorganizmima. Javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa različitim hroničnim bolestima i oštećenjima obrambenog sistema. 


Pneumonija je najčešća i najteža, a vrlo često i smrtonosna bolest kod starijih ljudi.

Učestalost

Pneumonija je i danas čest uzrok smrtnosti, uprkos savremenoj antibiotskoj terapiji moćnog delovanja. U Velikoj Britaniji od upale pluća godišnje umre 60 000 osoba. Ova bolest odnosi 10 puta više života nego sve druge zarazne bolesti. U SAD-u pneumonija je među vodećim uzrocima smrti. U zemljama u razvoju infekcije donjih disajnih puteva najčešći su uzrok umiranja.  Osobe starije od 65 godina imaju povećani rizik od upale pluća. Kod starijih osoba postepeno slabe mehanizmi obrane od infekcija i često su izloženi hroničnim bolestima kao što su: hronična opstruktivna plućna bolest (HOPB), bolesti srca, bubrega i jetre, ateroskleroza i dijabetes. Vrlo često u zimskim mesecima različite respiratorne infekcije i grip predhode pojavi upale pluća.

Uzrok nastanka

Pneumoniju mogu uzrokovati bakterije, virusi, gljivice, a može nastati i udisanjem (aspiracijom) prašine, hemijskih supstanci, hrane ili povraćenog sadržaja. Najčešći uzročnik je Streptococcus pneumoniae (pneumokok), slede Straphylococcus aureus, Haemophylus influenzae, Klebsiella pneumonia i drugi gram - negativni bacili, Legionella pneumophila, Mycoplasma pneumoniae, virus Influenzae A i B, Chlamydia psittaci, itd.

Pulmolozi pneumonije dele na:
  • tipične - bakterijske
  • atipične
Bakterijske pneumonije najčešće uzrokuju sledeće bakterije: pneumokok, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis.

Atipične pneumonije uzrokuju bakterije kao Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, ali i respiratorni virus i one zahtevaju drugačiji terapijski pristup u odnosu na bakterijske(tipične) pneumonije.

Klinička slika

Kao i većina infektivnih oboljenja i pneumonija se karakteriće prisustvom nespecifičnih i specifičnih simptoma. Opšti simptomi (nespecifični) u pneumoniji slični su kao kod infekcija uopšte, a to su groznica, gubitak apetita, znojenje, drhtavica, bolovi u mišićima i zglobovima i glavobolja. Kod nekih bolesnika postoje anamnezni podaci o neposredno preboleloj infekciji gornjih disajnih puteva, obično virusnog porekla.

Kod infekcija izazvanih pneumokokom ili stafilokokom teška slika bolesti može se razviti u toku nekoliko sati, dok je kod pneumonije prouzrokovane mikoplazmom razvoj produžen na dve do tri nedelje. Poremećaj svesti i konfuznost prate pneumonije izazvane najčešće psitakozom. Respiratomi simptomi variraju, i zavise od imunog sistema osobe i težine bolesti. Kašalj se javlja kod skoro svih obolelih, nedostatak vazduha oseća više od dve trećine, pleuralni bol oko 60%, iskašljava više od polovine. U početku bolesti ispljuvak je oskudan ili ga nema, a u daljem toku bolesti postaje gnojav. Visoka temperatura i drhtavica česti su kod mladih osoba s pneumokoknom pneumonijom, od kojih trećina ima herpes na usnama. Atipične pneumonije, počinju sporije sa lakšom kliničkom slikom, u odnosu na bakterijske, jer se klinički simptomi razvijaju postupno. Temperatura raste postepeno i može bitim izuzetno visoka, ali je izuzetno retko praćena drhtavicom. Prisutni su i opšti simptomi, poput, glavobolje, bola u mišićima i zglobovima, opšte slabosti i umora. Kašalj se obično zapaža nakon 3 do 4 dana, i uglavnom je suv i iritabilan, bez mogućnosti iskašljavanja. Zbog nekarakterističnih simptoma dijagnoza se postavlja kasnije nego u bakterijskim pneumonijama, često tek nakon rendgenskog snimanja pluća.   

Dijagnoza

Dijagnoza pmeumonije se postavlja nakon kliničkog pregleda, na osnovu simptomatologije i fizičkog nalaza. Osim toga lekar će zatražiti rengenski snimak pluća i srca, a serološka ispitivanja će pokazati povišen broj leukocita(belih krvnih zrnaca) i uvećanu sedimentaciju, što je jasan dokaz da se u organizmu odvija zapaljenski proces uzrokovan infektivnim agensom. Auskultativnim nalazom primećuje se pucketanje i penušav šum, karakterističan za postojanje tečnosti u alveolarnom prostoru. Analizom sputuma(ispljuvka) moguće je izolovati uzročnika infekcije i na osnovu toga propisati adekvatnu terapiju.

Lečenje

Pravac u lečenju pneumonije zavisiće od izolovanog uzročnika. Bakterijska pneumonija se leči antibioticima kao što su penicilini, makrolidi (azitromicin), cefalosporini. Neophodno je pridržavati se uputstava lekara i dinamike uzimanja terapije, jer u suprotnom može doći do neizlečenja i ponovnog povratka bolesti.  Kod atipične pneumonije preporučuje se vitaminska terapija sa puno unosa tečnosti u organizam.

Određene vrste virusne upale pluća mogu se lečiti nekim antivirusnim lekovima, jer antibiotici ne deluju na viruse.  Izuzetak predstavlja atipična pneumonija izazvana Mycoplasmom pneumoniae i ona se leči antibioticima i to najčešće azitromicinom jednom tebletom u toku dana. Bitan aspekt u lečenju pneumonije predstavlja i simptomatska terapija(terapija koja otklanja simptome). Lekari preporučuju primenu antipiretika(lekovi za snižavanje telesne temperature) i lekova koji će omogućiti lakše iskašljavanje. Ponekad je potrebno duže vreme da bi se bolesnik oporavio od virusne nego od bakterijske pneumonije.

Prognoza

Prognoza zavisi od više faktora. Pre svega od imunog stanja organizma bolesne osobe, starosne dobi, uzročnika, težine bolesti i prisutnosti nekih drugih hroničnih bolesti. Zato je neophodno da se starije osobe zdravo hrane, odmaraju i vode računa o opštem zdravlju, a da se i na prvu pojavu simptoma obrate lekaru. Važan faktor u prevenciji je i pravovremena vakcinacija. Posebno tešku kliničku sliku imaju pušači zbog već kompromitovane plućne ventilacije, stoga se preporučuje prestanak pušenja kod ovih bolesnika. 


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 5

  1. Jeca 17.06.2014

    Evo da podelim sa vama i moje iskustvo, pretpostavljam da će mnogima pomoći u dijagnostifikovanju upale pluca. Počelo je kao blaga kijavica, sa curenjem nosa. Nakon 3 dana sekret iz nosa je postao zut, ujedno je i grlo počelo da me boli. Uzimala sam marocen kapi i posle 5 dana sekret iz nosa je postao providan i jako se smanjio. Odmah nakon toga ostala sam bez glasa jer su se upalile glasne zice. Prepisan mi je amoksicilin jer su mislili da je laringitis. Počeo je i kašalj koji je na početku bio suv. Na svakih 5 minuta imala sam nagon na kašalj, nos mi je bio zapušen i još uvek mi je cureo. Nakon ispijanja amoksicilina, prestalo je grlo da me boli, kašalj je bio sve uporniji i sve zreliji. Nakon 3 nedelje od početka bolesti (prehlade) počinje malaksalost, bol u mišićima, gubitak vazduha pri jačem udisaju. Onda su krenuli pri kašlju bolovi u zadnjem delu pluča (na leđima u predelu lopatice) uz praćenje kao prolaska struje kroz jednu ruku i izbijanja grozice. Odmah sam otišla kod pulmologa i dijagnoza je nakon krvne slike i pregleda bila početak virusne upale pluća koja prerasta u bakterijsku. Dobila sam hemomicin od 500mg jednu dnevno 6 dana pa na kontrolu. Problem je što moram da idem na posao umesto da se preleži pa se nadam da neće da mi ostavi neke posledice. Eto ako prepoznate ove simptome odmah kod lekara. Ja sam na vreme otišla jer se pre ne bi ni videlo ali ako vam se ovo desi znajte da morate kod pulmologa obavezno.


  2. Selesi Janos 16.05.2014

    Pocelo je sa bolom u grlu, kasalj (prvi dan suvi, drugi dan sa izbacivanjem belog slajma sve obilnije koje je treceg dana postao zutozelenkast. U pocetku napad kaslja (3min-5min) kasnije (10-15min) sa sve obinijem izbacivanjem. To je bilo normalni tok bolesti i trajajo je (5-6) dana ali ovog puta se oduzilo i traje vec 11dana i nmogu da izkasjam ako lezim moram sesti ili ustati i to brzo da nebi se ugusio.


  3. Norberto 30.08.2010

    Prvo pozdrav i cestitam na sajtu i veoma dragocenim informacijama. Iskreno, ne pusac sam, ali u poslednje vreme, tacnije 2-3 meseca kijam nekoliko puta na dan. Radim u pekari kao tehnolog i bavim se sportom. Ovde je uvek hladnije i kisovito vreme. Pre par dana mi se pojavio suvi kasalj i crni ispljuvak gnojavi. Imam glavobolje, drhtavicu, a verovatno i temperaturu. Imam osecaj da je to upala. Je li moguce? Imam 34 godine i nemam krajnike jer su mi izvadjeni u mojoj 9 godini a ujedno sam i alergija na penicilin.


  4. Mara Mrakovic 10.09.2009

    Dragi dragi doktori, ja sam na prvom mjestu bogu zahvalna sto vas je nama podario tako pametne da svima nama budete od pomoci. Posto zivim u americi prvi put sam bolesna i imam upolu pluca. U bolnici sam tri dana dobivala azithromycin pa onda pet tableta su mi produzili kad sam izasla iz bolnice. Posjetila sam doktora na redovan pregled sa preporukom doktora iz bolnice. Doktor opste prakse nije me ni pogledao samo mi je ispunio papire za opravdanje sa pola i rekao za petnaest dana da uslikam pluca. To ce biti trece slikanje u toku mjesec dana. Prethodna dva su bila u dva dana. Ja jos uvijek osjecam bol u desnomplucnom krilu gdje mi je i bila upala. Bol nije jak ali je prisutan. Ne mogu da lezim na suprotnu stranu jer se bol pojacava. Nisam dobila nikakve ljekove na moje iznenadenje. Sta mi vi preporucujete? Ako ste u mogucnosti da mi odgovorite > ja bih vam bila veoma zahvalna. Nemam temperatutu kasljem suvi kasalj desetak puta na dan. Nemam energije kao sto sam imala prije bolesti.


  5. Zeljko Hubac 15.05.2008

    Hvala na pomoci. Odlican sajt.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde