Pneumonija (Upala pluća)

 

Pneumonija ili upala pluća je infekcija koja izaziva upalu vazdušne vreće, kod jednog ili oba plućna krila, tako što ih napuni tečnošću ili gnojem, što uzrokuje kašalj sa flegmom, groznicu, jezu ili otežano disanje. Ova bolest predstavlja najopasnije oboljenje respiratornog sistema i može biti uzrokovana različitim mikroorganizmima, uključujući bakterije, viruse i gljivice.

Javlja se u svim starosnim dobima, a posebno kod osoba sa različitim hroničnim bolestima i oštećenjima imunog sistema. Ozbiljnost pneumonije može biti blaga ili čak opasna po život. Najozbiljnija je po novorođenčad i malu decu, ljude starije od 65 godina, kao i one sa zdravstvenim problemima ili oslabljenim imunološkim sistemom.

Upala pluća

Uzrok nastanka upale pluća

Mnoge klice mogu izazvati upalu pluća, a najčešće među njima su bakterije i virusi u vazduhu koji udišemo. Naše telo obično sprečava ove klice da zaraze naša pluća, ali ponekad one mogu da savladaju imunološki sistem, čak i ako je čovekovo opšte zdravlje uglavnom dobro. Uzročnici pneumonije mogu biti:

  • Bakterije – Najčešći uzročnik bakterijske upale pluća je Streptokok pneumonije. Ova vrsta pneumonije obično se javlja nakon prehlade ili gripa, a može uticati na jedan deo pluća, izazivajući stanje koje se naziva lobarna pneumonija;
  • Organizmi slični bakterijama – Bakterija Mikroplazma pneumonije takođe može izazvati upalu pluća. Budući da se bolest manifestuje kroz blage simptome, od pacijenta se ne zahteva da odmara u krevetu;
  • Gljive – Vrsta pluća, uzrokovana gljivama, najčešća je kod ljudi sa hroničnim zdravstvenim problemima ili oslabljenim imunološkim sistemom;
  • Virusi (uključujući COVID-19) – Neki virusi koji uzrokuju prehladu i grip takođe mogu izazvati i upalu pluća, posebno kod dece koja su mlađa od 5 godina. Virusna pneumonija je obično blaga, ali u nekim slučajevima ona može izazvati vrlo ozbiljno stanje, kao na primer, virus COVID-19 koji uglavnom uzrokuje upalu pluća i može dovesti do stanja, koje je rizično po zdravlje pacijenta.

Klinička slika

Kao i većina infektivnih oboljenja i pneumonija se karakteriše prisustvom nespecifičnih i specifičnih simptoma. Opšti simptomi (nespecifični) u pneumoniji slični su kao kod prehlade ili gripa, a razlika je u tome što traju duže. Najučestaliji među njima su:

  • groznica,
  • gubitak apetita,
  • umor,
  • mučnina,
  • povraćanje,
  • bol u prsima,
  • dijareja,
  • znojenje,
  • drhtavica,
  • kratak dah,
  • bolovi u mišićima i zglobovima,
  • glavobolja.

Znakovi i simptomi upale pluća variraju od blažih do težih, u zavisnosti od faktora kao što su: vrsta klice koja uzrokuje infekciju, godine i opšte zdravlje pacijenta. Novorođenčad i bebe pokazuju znake infekcije kašljanjem, povraćanjem, povišenom temperaturom, umorom ili teškim disanjem. Kod infekcija izazvanih pneumokokom ili stafilokokom teška slika bolesti može se razviti u toku nekoliko sati, dok je kod pneumonije, prouzrokovane mikoplazmom, razvoj produžen na dve do tri nedelje. Poremećaj svesti i konfuznost prate pneumonije izazvane najčešće psitakozom. Respiratorni simptomi variraju i zavise od imunog sistema osobe i težine bolesti. Kašalj se javlja kod skoro svih obolelih, nedostatak vazduha oseća više od dve trećine, bol u grudima oko 60%, dok više od polovine pacijenata iskašljava gnoj.

U početku bolesti ispljuvak je oskudan ili ga nema, a u daljem toku bolesti postaje gnojav. Visoka temperatura i drhtavica česti su kod mladih osoba s pneumokoknom pneumonijom, od kojih trećina ima herpes na usnama. Atipične pneumonije, počinju sporije sa lakšom kliničkom slikom, u odnosu na bakterijske, jer se klinički simptomi razvijaju postupno. Temperatura postepeno raste i može biti veoma visoka, ali je izuzetno retko praćena drhtavicom. Prisutni su i opšti simptomi poput glavobolje, bola u mišićima i zglobovima, slabosti i umora. Kašalj se obično zapaža nakon 3 do 4 dana i, uglavnom, je suv i iritabilan, bez mogućnosti iskašljavanja.

Dijagnoza pneumonije

Dijagnoza pneumonije se postavlja nakon kliničkog pregleda, na osnovu simptomatologije i fizičkog nalaza. Osim toga, lekar će zatražiti rendgenski snimak pluća i srca, a serološka ispitivanja će pokazati povišen broj leukocita (belih krvnih zrnaca) i uvećanu sedimentaciju, što je jasan dokaz da se u organizmu odvija zapaljenski proces uzrokovan infektivnim agensom. Auskultatornim nalazom primećuje se pucketanje i penušav šum, karakterističan za postojanje tečnosti u alveolarnom prostoru. Analizom sputuma (ispljuvka) moguće je izolovati uzročnika infekcije i na osnovu toga propisati adekvatnu terapiju.

Lečenje upale pluća

Pravac u lečenju zavisi od tipa pneumonije i izolovanog uzročnika. Kao prvo, pulmolozi dele pneumonije na dve vrste:

  • Bakterijske pneumonije najčešće uzrokovane bakterijama pneumokok, Haemophilus influenzae i Moraxella catarrhalis;
  • Atipične pneumonije – uzrokovane bakterijama Mycoplasma pneumoniae, Chlamydia pneumoniae, Legionella, ali i respiratornim virusom, te one zahtevaju drugačiji terapijski pristup u odnosu na bakterijske (tipične) pneumonije.

Bakterijska pneumonija se leči antibioticima, kao što su penicilini, makrolidi (azitromicin), cefalosporini. Neophodno je pridržavati se uputstava lekara i dinamike uzimanja terapije, jer u suprotnom, može doći do neizlečenja i ponovnog povratka bolesti. Kod atipične pneumonije, izazvane Mycoplasmom pneumonia, preporučuje se vitaminska terapija sa puno unosa tečnosti u organizam. Određene vrste virusne upale pluća mogu se lečiti nekim antivirusnim lekovima, jer antibiotici ne deluju na viruse.  

Izuzetak predstavlja atipična pneumonija, koja se leči antibioticima i to najčešće azitromicinom, jednom tabletom u toku dana. Bitan aspekt u lečenju pneumonije predstavlja i simptomatska terapija – terapija koja otklanja simptome. Lekari preporučuju primenu antipiretika – lekova za snižavanje telesne temperature, kao i lekove, koji će omogućiti lakše iskašljavanje. Ponekad je potrebno duže vreme da bi se bolesnik oporavio od virusne nego od bakterijske pneumonije.

Faktori rizika

Svako može da oboli od upale pluća, ali dve starosne grupe sa najvećim rizikom su: deca, stara 2 godine ili mlađa, kao i ljudi koji imaju 65 ili više godina.

Ostali faktori rizika uključuju:

  • Hospitalizaciju – Osoba ima veći rizik da dobije upalu pluća ako se nalazi u bolničkoj jedinici intenzivne nege, posebno ako je na aparatu koji joj pomaže da diše (ventilator);
  • Hroničnu bolest – Veća je verovatnoća da će osoba dobiti pneumoniju ako ima astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) ili bolest srca;
  • Konzumiranje cigareta – Pušenje oštećuje prirodni odbrambeni sistem čovekovog tela, koji se bori protiv bakterija i virusa, koji uzrokuju upalu pluća;
  • Oslabljeni imuni sistem – Oni koji imaju HIV/AIDS, primaju hemoterapiju ili im je presađen organ, izloženi su većem riziku da obole od upale pluća.

Prevencija upale pluća

Da biste sprečili upalu pluća, možete slediti određena pravila. Najosnovnija među njima su:

  • Vakcinišite se – Na raspolaganju su vam vakcine za sprečavanje nekih vrsta upale pluća i gripa, o čemu možete razgovarati sa svojim doktorom;
  • Deca treba da se vakcinišu – Lekari preporučuju drugu vakcinu protiv pneumonije za decu mlađu od 2 godine i za onu uzrasta od 2 do 5 godina, koja su u posebnom riziku od pneumokokne bolesti. Takođe se preporučuje vakcina protiv gripa deci starijoj od 6 meseci;
  • Vodite računa o ličnoj higijeni – Da biste se zaštitili od respiratornih infekcija, koje ponekad dovode do upale pluća, redovno perite ruke ili koristite sredstvo za dezinfekciju ruku, koje je na bazi alkohola;
  • Ne konzumirajte cigarete – Pušenje oštećuje pluća i oslabljuje ih u borbi sa respiratornim infekcijama;
  • Ojačajte imuni sistem – Potrudite se da dovoljno spavate, redovno vežbajte i hranite se zdravo.

Kada otići kod doktora?

Obratite se svom lekaru ako imate poteškoće sa disanjem, bolove u grudima, temperaturu od 39°C ili uporni kašalj, posebno ako iskašljavate gnoj. Veoma je važno da ljudi iz sledećih rizičnih grupa posete lekara:

  • odrasli stariji od 65 godina;
  • deca mlađa od 2 godine, koja imaju pomenute simptome;
  • ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom;
  • ljudi koji primaju hemoterapiju ili uzimaju lekove, koji potiskuju imuni sistem.

Za neke starije odrasle osobe i ljude sa srčanom insuficijencijom ili hroničnim plućnim problemima, upala pluća može brzo postati stanje opasno po život.


Pogledajte sva pitanja i odgovore u vezi sa upalom pluća.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 9

  1. Stojanovic sladjana 23.10.2021

    Imam problema sa iskasljavanjem i bolom u grudima vec mesevima snimala pluca urrdu izbacujem beli gusti slajm


  2. Milan 16.07.2021

    Imao sam koronu marta upala pneumonija i dan danas imam gušenje beo sekret rengen je čist nema nista . Sta da radim


  3. Zeljko Tomasevic 27.02.2021

    Koronu sam dobio 02.01.2021. sa obostranom upalom pluca. U jednom trenutku su mi bila tzv mlecna pluca, a nakon par dana dok nisam dobio klostridiju u bolnici upala se malo povukla . Juce sam snimao pluca i stanje je bez promena u odnosu na prosli snimak. Znaci imam upalu vec dva meseca,sreca nemam temperaturu ,d dimer ok ,crp ok .Sta je to i dokle ce trajati da li neko zna?


  4. Slava Cvetkovic 13.02.2020

    Imam dijagnozu: pneumonija non specifikata J18.9 Niti kasljem, niti imam temper, niti me sta boli Rezultati analize krvi su mi veoma losi: CRP-203, SE-100.


  5. Jeca 17.06.2014

    Evo da podelim sa vama i moje iskustvo, pretpostavljam da će mnogima pomoći u dijagnostifikovanju upale pluca. Počelo je kao blaga kijavica, sa curenjem nosa. Nakon 3 dana sekret iz nosa je postao zut, ujedno je i grlo počelo da me boli. Uzimala sam marocen kapi i posle 5 dana sekret iz nosa je postao providan i jako se smanjio. Odmah nakon toga ostala sam bez glasa jer su se upalile glasne zice. Prepisan mi je amoksicilin jer su mislili da je laringitis. Počeo je i kašalj koji je na početku bio suv. Na svakih 5 minuta imala sam nagon na kašalj, nos mi je bio zapušen i još uvek mi je cureo. Nakon ispijanja amoksicilina, prestalo je grlo da me boli, kašalj je bio sve uporniji i sve zreliji. Nakon 3 nedelje od početka bolesti (prehlade) počinje malaksalost, bol u mišićima, gubitak vazduha pri jačem udisaju. Onda su krenuli pri kašlju bolovi u zadnjem delu pluča (na leđima u predelu lopatice) uz praćenje kao prolaska struje kroz jednu ruku i izbijanja grozice. Odmah sam otišla kod pulmologa i dijagnoza je nakon krvne slike i pregleda bila početak virusne upale pluća koja prerasta u bakterijsku. Dobila sam hemomicin od 500mg jednu dnevno 6 dana pa na kontrolu. Problem je što moram da idem na posao umesto da se preleži pa se nadam da neće da mi ostavi neke posledice. Eto ako prepoznate ove simptome odmah kod lekara. Ja sam na vreme otišla jer se pre ne bi ni videlo ali ako vam se ovo desi znajte da morate kod pulmologa obavezno.


  6. Selesi Janos 16.05.2014

    Pocelo je sa bolom u grlu, kasalj (prvi dan suvi, drugi dan sa izbacivanjem belog slajma sve obilnije koje je treceg dana postao zutozelenkast. U pocetku napad kaslja (3min-5min) kasnije (10-15min) sa sve obinijem izbacivanjem. To je bilo normalni tok bolesti i trajajo je (5-6) dana ali ovog puta se oduzilo i traje vec 11dana i nmogu da izkasjam ako lezim moram sesti ili ustati i to brzo da nebi se ugusio.


  7. Norberto 30.08.2010

    Prvo pozdrav i cestitam na sajtu i veoma dragocenim informacijama. Iskreno, ne pusac sam, ali u poslednje vreme, tacnije 2-3 meseca kijam nekoliko puta na dan. Radim u pekari kao tehnolog i bavim se sportom. Ovde je uvek hladnije i kisovito vreme. Pre par dana mi se pojavio suvi kasalj i crni ispljuvak gnojavi. Imam glavobolje, drhtavicu, a verovatno i temperaturu. Imam osecaj da je to upala. Je li moguce? Imam 34 godine i nemam krajnike jer su mi izvadjeni u mojoj 9 godini a ujedno sam i alergija na penicilin.


  8. Mara Mrakovic 10.09.2009

    Dragi dragi doktori, ja sam na prvom mjestu bogu zahvalna sto vas je nama podario tako pametne da svima nama budete od pomoci. Posto zivim u americi prvi put sam bolesna i imam upolu pluca. U bolnici sam tri dana dobivala azithromycin pa onda pet tableta su mi produzili kad sam izasla iz bolnice. Posjetila sam doktora na redovan pregled sa preporukom doktora iz bolnice. Doktor opste prakse nije me ni pogledao samo mi je ispunio papire za opravdanje sa pola i rekao za petnaest dana da uslikam pluca. To ce biti trece slikanje u toku mjesec dana. Prethodna dva su bila u dva dana. Ja jos uvijek osjecam bol u desnomplucnom krilu gdje mi je i bila upala. Bol nije jak ali je prisutan. Ne mogu da lezim na suprotnu stranu jer se bol pojacava. Nisam dobila nikakve ljekove na moje iznenadenje. Sta mi vi preporucujete? Ako ste u mogucnosti da mi odgovorite > ja bih vam bila veoma zahvalna. Nemam temperatutu kasljem suvi kasalj desetak puta na dan. Nemam energije kao sto sam imala prije bolesti.


  9. Zeljko Hubac 15.05.2008

    Hvala na pomoci. Odlican sajt.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde