Nekontrolisano mokrenje (Eneureza)

Uzrok nastanka

Društveni uzroci odnose se na proces sticanja navike kontrole mokrenja, odnosno neprimereni postupci detetove okoline pri vežbanju kontrole nužde. Nasilni, prestrogi i netolerantni postupci poput "dresure" će u neke dece izazvati podsvesni protest u obliku upornog noćnog mokrenja. Isto tako i zanemarivanje potreba deteta i nezanimanje za pokušaje uspostavljanja kontrole mokrenja može uzrokovati enurezu. 

Organski uzroci podrazumevaju postojanje bolesti mokraćnog sistema. Organski uzroci mogu biti: oštećenja donjeg dela kičmene moždine, urođene malformacije genitourinarnog trakta, infekcije mokraćnog sistema, šećerna bolest.

Klinička slika

Enureza se deli na primarnu i sekundarnu. Primarna enureza je naziv za nekontrolisano mokrenje kod deteta koje nikad nije uspostavilo kontrolu mokrenja. Sekundarna enureza još se naziva regresijska, a nastaje naknadno, nakon što je neko vreme postojala kontrola mokrenja. Najčešće se javlja u dobi od 5-8 godina.

Prognoza enureze je povoljna jer ona u velikoj većini slučajeva prestaje tokom odrastanja, odnosno, deca je prerastu. Potrebno je mnogo strpljenja s roditeljima koji su obično vrlo zabrinuti.

Dijagnoza

Lečenje

Posebni alarmni uređaj, tzv. "bedwetting alarm", se uključuje nakon što počne mokrenje i tako budi dete. Dete spava na posebnoj podlozi koja se oglašava zvučnim signalom kad se nakvasi. Ova metoda uči dete da reaguje na punu bešiku, a deluje po principu izazivanja uslovnog refleksa.

Lekovi koji se danas koriste su imipramin (antidepresiv) i DDAVP (sintetski antidiuretski hormon, dezamino-D-arginin-vazopresin;). Ovi lekovi deluju samo dok ih dete uzima. Imaju i nuspojave pa se nikako ne bi smeli uzimati bez preporuke lekara i pregleda deteta. Koriste se kad nijedna druga terapija nije uspešna ili u posebnim situacijama, kad npr. dete spava kod nekog drugog ili ide na izlet, ekskurziju.

Psihoterapija može se sprovoditi individualno ili porodično, a preporučuje se kad dete ima dodatnih emocionalnih problema, nedostatak samopouzdanja i slabiji društveni kontakt.