Nekontrolisana defekacija (Enkopreza)

Enkopreza je nekontrolisano pražnjenje stolice i nakon 3. godine do kada je normalno da ta funkcija bude uspostavljena. Češća je kod dečaka. Često je povezana sa dnevnom enurezom ( nekontrolisano mokrenje).

Uzrok nastanka

Ne vezuje se za nasleđe, najčešće samo jedan član u porodici ispoljava taj problem. Može da predstavlja nedostatak adekvatne obuke ili nedostatak adekvatnog odgovora na obuku, sa anamnezom o stalnom neuspehu da se kontrola creva ikada uspostavi.

Može da bude psihološki uslovljen poremećaj, pri čemu postoji normalna fiziološka kontrola defekacije, ali iz nekog razloga se javlja protivljenje, otpor, ili nemogućnost da se zadovolje socijalne norme za defekacijom na prigodnim mestima. Može biti posledica psihološkog zadržavanja pri čemu se feces sabija, uz sekundarno prelivanje i odlaganje na neodgovarajućim mestima. Ovakva retencija može proisteći kao posledica borbe na relaciji roditelj - dete oko uspostavljanja kontrole creva, zadržavanje fecesa usled bolne defekacije (npr. zbog analne fisure) ili nekih drugih razloga.

Preterana preokupacija roditelja oko ekskretornih funkcija, bolesti digestivnog sistema u vreme navikavanja na čistoću mogu otežati detetu tu razvojnu fazu i dati svemu veću važnost nego što je to je potrebno. Neka deca nesvesno biraju takvo ponašanje da bi izrazila osećajni poremećaj koji kod njih nastaje nakon rođenja mlađeg deteta. To je samo njegov način da "kazni" svoje roditelje "jer sada više vole drugo dete", ali istovremeno i da privuče pažnju roditelja na sebe, da oponaša novorođenče, nastojeći da ponovo postane mala beba koju roditelji privileguju.

Enkopreza može da bude reakcija deteta na atmosferu u porodici i ličnost roditelja - vaspitača, ali i reakcija na dešavanja u široj okolini,vrtiću, školi i među vršnjacima.

Klinička slika

Ne postoji određeni tip deteta sa enkoprezom, mada se najčešće uz takvu decu pominju osobine poput: plašljivo, pasivno, sklono sanjarenju ili sklono ekscesima, s malom tolerancijom na osećenja i ne najbolje uklopljeno među vršnjake.

Javlja se ponavljano voljno ili nevoljno ispuštanje fecesa, normalne ili skoro normalne koenzistencije, na mestima neprikladnim toj svrsi u socio - kulturnoj sredini individue. Stanje može da predstavlja nenormalan produžetak normalne dečje inkontinencije, gubitak već stečene kontrole, ili namernu defekaciju na neprikladnim mestima uprkos postojanju normalne fiziološke kontrole creva. Stanje se može pojaviti u vidu monosimptomatskog poremećaja, ili može biti deo drugih poremećaja, naročito emocionalnih ili poremećaja ponašanja. Dete može biti i izolovano od svojih vršnjaka, pokazivati vrlo nisko samopoštovanje i kontinuirani osećaj odbačenosti.

U izvesnim slučajevima enkopreza može biti praćenja mazanjem fecesa po telu ili okolini,a ređe diranjem prstima analne regije ili masturbacijom. Obično postoji izvestan stepen udruženog emocionalnog poremećaja ili poremećaja ponašanja. Ne postoji jasna linija razdvajanja izmedju enkopreze udružene sa nekim emocionalnim poremećajem ili poremećajem ponašanja i nekog drugog psihijatrijskog poremećaja koji ima enkoprezu kao sekundaran simptom.

Lečenje

Pre početka lečenja enkopreze potrebno je isključiti eventualni organski uzrok (npr. Hirschprungova bolest), iako su organski uzroci retki. Lečenje enkopreze je psihoterapijsko. Enkopreza obično izaziva veliku tenziju kod roditelja i ostalih članova porodice. U porodici treba uspostaviti atmosferu sigurnosti, kažnjavanje deteta ne pomaže. Menjanje zaprljanog veša treba činiti mirno, bez vikanja i slično. Koristan je bihevioralni pristup; dete se u redovnim vremenskim intervalima stavlja na nošu i tako pokušava uspostaviti redovni ritam pražnjenja creva. Psihoterapija pomaže detetu da savlada prateću anksioznost, nisko samopoštovanje i osećaj socijalne izolacije.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde