Smenjnivanja godišnjih doba najverovatnije znatno utiču na vreme kada će žena zaći u menopauzu, ali postoji i dodatni faktor kao što je smanjivanje broja jajašaca za oplodnju.
Mađarski stručnjaci za plodnost žene su, takođe, ustanovili da su za tajming ulaska žene u klimaks posebno značajne prolećna i jesenja ravnodnevica.
"Otkrili smo da se najveći broj ulazaka u menopauzu događa posle prolećne a najmanji posle jesenje ravnodnevice", rekao je profesor Janoš Garaji sa Ginekološke klinike u Pečuju.
On i njegovi saradnici razgovarali su sa 102 žene o problemima sa kojima se susreću u ovom periodu ali i o tome kada je bila poslednja menstruacija. Njih 30 setilo se samo godišnjeg doba, dok ih se 72 sećalo tačnog meseca.
Pokazalo se da menopauza najčešće nastupa u martu, aprilu i junu, a najređe u avgustu i decembru.
"Čini se da naše otkriće o uticaju godišnjeg doba na klimakterijum podržava tvrdnje o uticaju faktora životnog i klimatskog okruženja na reproduktivnu sposobnost žena čak i kad ona opada", naglasio je dr. Garaji.
On i njegove kolege založili su se za nastavak istraživanja faktora koji mogu uticati na "napad" menopauze, uključujući ulogu hormona (melatonin) a koji je povezan sa ritmom funkcionisanja tela kao neka vrsta 24-časovnog "telesnog časovnika".
Menopauza se najčešće javlja između 45 i 60 godina života, ali može da počne i ranije, ako se jajnici odstrane ili prestanu da funkcionišu.
"Ono što trenutno znamo, zajedno sa najnovijim otkrićima, znači da taj proces nije samo rezultat činjenice da jajnici više nisu sposobni da proizvode jajašca", smatra dr Garaji.
On je ukazao da su i drugi uslovi, kao što su dužina dana, temperatura i vlažnost vazduha, takođe faktori koji mogu uticati na funkciju jajnika.
"Dužina dana bi mogla biti samo jedan od nekoliko faktora koji deluju i melatonin ne mora biti jedini uključeni agens tako da su neophodna dalja istraživanja", sugerirao je dr Garaji.
Mađarski stručnjaci za plodnost žene su, takođe, ustanovili da su za tajming ulaska žene u klimaks posebno značajne prolećna i jesenja ravnodnevica.
"Otkrili smo da se najveći broj ulazaka u menopauzu događa posle prolećne a najmanji posle jesenje ravnodnevice", rekao je profesor Janoš Garaji sa Ginekološke klinike u Pečuju.
On i njegovi saradnici razgovarali su sa 102 žene o problemima sa kojima se susreću u ovom periodu ali i o tome kada je bila poslednja menstruacija. Njih 30 setilo se samo godišnjeg doba, dok ih se 72 sećalo tačnog meseca.
Pokazalo se da menopauza najčešće nastupa u martu, aprilu i junu, a najređe u avgustu i decembru.
"Čini se da naše otkriće o uticaju godišnjeg doba na klimakterijum podržava tvrdnje o uticaju faktora životnog i klimatskog okruženja na reproduktivnu sposobnost žena čak i kad ona opada", naglasio je dr. Garaji.
On i njegove kolege založili su se za nastavak istraživanja faktora koji mogu uticati na "napad" menopauze, uključujući ulogu hormona (melatonin) a koji je povezan sa ritmom funkcionisanja tela kao neka vrsta 24-časovnog "telesnog časovnika".
Menopauza se najčešće javlja između 45 i 60 godina života, ali može da počne i ranije, ako se jajnici odstrane ili prestanu da funkcionišu.
"Ono što trenutno znamo, zajedno sa najnovijim otkrićima, znači da taj proces nije samo rezultat činjenice da jajnici više nisu sposobni da proizvode jajašca", smatra dr Garaji.
On je ukazao da su i drugi uslovi, kao što su dužina dana, temperatura i vlažnost vazduha, takođe faktori koji mogu uticati na funkciju jajnika.
"Dužina dana bi mogla biti samo jedan od nekoliko faktora koji deluju i melatonin ne mora biti jedini uključeni agens tako da su neophodna dalja istraživanja", sugerirao je dr Garaji.
Povezani tekstovi:
CTG je metoda u trudnoći kojom se prati stanje ploda (otkuca...
Urinarna inkontinencija jeste pretežno ženski problem, a osn...
Perimenopauza i menopauza su dva stadijuma u životu žene, po...
Prenos masti je postupak kod kog lekar prenosi masnoću iz je...
Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde