Godišnja doba i plodnost utiču na menopauzu


Smenjnivanja godišnjih doba najverovatnije znatno utiču na vreme kada će žena zaći u menopauzu, ali postoji i dodatni faktor kao što je smanjivanje broja jajašaca za oplodnju.

Mađarski stručnjaci za plodnost žene su, takođe, ustanovili da su za tajming ulaska žene u klimaks posebno značajne prolećna i jesenja ravnodnevica.

"Otkrili smo da se najveći broj ulazaka u menopauzu događa posle prolećne a najmanji posle jesenje ravnodnevice", rekao je profesor Janoš Garaji sa Ginekološke klinike u Pečuju.

On i njegovi saradnici razgovarali su sa 102 žene o problemima sa kojima se susreću u ovom periodu ali i o tome kada je bila poslednja menstruacija. Njih 30 setilo se samo godišnjeg doba, dok ih se 72 sećalo tačnog meseca.

Pokazalo se da menopauza najčešće nastupa u martu, aprilu i junu, a najređe u avgustu i decembru.

"Čini se da naše otkriće o uticaju godišnjeg doba na klimakterijum podržava tvrdnje o uticaju faktora životnog i klimatskog okruženja na reproduktivnu sposobnost žena čak i kad ona opada", naglasio je dr. Garaji.

On i njegove kolege založili su se za nastavak istraživanja faktora koji mogu uticati na "napad" menopauze, uključujući ulogu hormona (melatonin) a koji je povezan sa ritmom funkcionisanja tela kao neka vrsta 24-časovnog "telesnog časovnika".

Menopauza se najčešće javlja između 45 i 60 godina života, ali može da počne i ranije, ako se jajnici odstrane ili prestanu da funkcionišu.

"Ono što trenutno znamo, zajedno sa najnovijim otkrićima, znači da taj proces nije samo rezultat činjenice da jajnici više nisu sposobni da proizvode jajašca", smatra dr Garaji.

On je ukazao da su i drugi uslovi, kao što su dužina dana, temperatura i vlažnost vazduha, takođe faktori koji mogu uticati na funkciju jajnika.

"Dužina dana bi mogla biti samo jedan od nekoliko faktora koji deluju i melatonin ne mora biti jedini uključeni agens tako da su neophodna dalja istraživanja", sugerirao je dr Garaji.



Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. sara 08.09.2011

    Imam 53 (još dva mjeseca do pune 53), a još imam redovne mjesečne cikluse. Pitala sam svog ginekologa kada će kod mene nastati klimaks tj. šta treba da osjećam, pa da znam da sam u klimaksu (na kontrolu idem redovno svakih 6-10 mjeseci). Uz osmijeh je rekao - živite normalno i ne brinite, možete očekivati odstupanja od redovnih ciklusa, pa kad se to desi dogovorićemo se šta ćete činiti. Mada moje koleginice kukaju na štošta ja kažem - ne brinem se, imam ja preča posla - malo u šali, a malo i ozbiljno. Pored redovnog posla imam dosta hobija i stalnu aktivnost umnu i fizičku uz dosta kretanja, pješačenja  i potrošim energiju i vrijeme. Uz to osjećam zadovoljstvo postignutim i idem dalje. Najveći problem mi predstavlja komunikacija sa mužem. U braku smo 30 godina do sada (jer što više idu godine, mi sve više različito gledamo na iste stvari, a oboje tvrdoglavo hoćemo da smo u pravu, naravno svako za sebe to želi. Posljednjih par godina imam kostobolju tj. koljena su mi zadavala problem, pa sam imala fizikalne terpije, pa ponekad leđa. Nalazi krvne slike i štitne žlijezde optimalni. Redovno ih kontrolišem 1-2 puta godišnje ako ne treba cešće. Da li je to sveukupno znak da sam u nekoj fazi klimaksa? Dopada mi se komunikacija na ovaj način i sve cešće sjednem, pa iščitavam. Doduše, selektovano, one što me zainteresuje kroz pitanje ili komentar.


  2. amela rebihic 08.02.2010

    Imam nepune 44 godine, obilne menstruacije su u 15 ili 20 dana. Posjetila sam ginekologa i ustanovljeno je da je sve u redu što se tiče jajnika i maternice. Međutim, unazad par mjeseci su mi se počeli dešavati jako neobični simptomi kao npr. jeza kroz cijelo tijelo, a ponekad znojenje i vrućine, hladnoća nogu, vrtoglavice, šum u ušima i nervoza. Da li su to simptomi menopauze?


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde