Češća ejakulacija - ređi rak prostate


Prema nedavno objavljenim rezultatima, do sada najveće studije u SAD, česti seksualni odnosi ili masturbacija može da zaštiti muškarce od nastanka raka prostate raka. Ispitivanje koje je trajalo više od osam godina i  obuhvata skoro 30000 muškaraca pokazuje da oni koji više ejakuliraju imaju manje izgleda da dobiju rak prostate.
U grupi ispitanika sa najučestalijom ejakulacijom (oko 21 put mesečno) rizik od nastanka raka smanjen je za oko trećinu u poredjenju sa muškarcima koji ejakuliraju samo sedam puta mesečno.

Dr Majkl Laicman i saradnici iz Nacionalnog instituta za zdravlje SAD, ovim istraživanjem praktično su pobili dugo održavanu teoriju prema kojoj  velika učestalost ejakulacije povećava rizik od nastanka raka prostate.

Ipak, predstoji dugačak put do potpune potvrde nalaza ovog istraživanja, ističe Dr Grejem Giles, vodja sličnog ispitivanja u Australiji koje je uključilo 1500 muškaraca sa već utvrdjenim rakom prostate.

Svaki drugi dan

Na početku američke osmogodišnje studije ispitanici su popunili upitnik o učestalosti ejakulacije, a zatim svake druge godine. Nema pravila u učestalosti ejakulacije s obzirom na godine života, ali je svako povećanje za oko tri ejakulacije nedeljno, u poredjenju sa ispitanicima koji su imali 4-7 ejakulacije mesečno, povezano sa smanjenjem rizika od raka prostate za 15% ističe Dr. Laicman.
To znači da bi više od 12 ejakulacija mesečno ili prosečno svaki drugi dan bilo blagotvorno po zdravlje muškaraca.
 
Mada su rezultati ovog istraživanja statistički značajni, Dr Laicman je oprezan, jer ne veruje da u ovom trenutku ova istraživanja mogu da pruže neku opravdanu i ozbiljnu preporuku kojom bi se menjale navike u seksualnom životu u cilju ublažavanja rizika od nastanka raka prostate.

Ejakulacija - čišćenje prostate?

Laicman u SAD i Giles u Australiji slažu se da učestala ejakulacija može da bude jedan od načina koji može da prevenira nastanak raka prostate. Dr Giles, vodja australijskog istraživačkog tima, smatra da što češća ejakulacija obezbedjuje prostati kao žlezdi oslobadjanje ili neku vrstu čišćenja od karcinogena ili od materija koje mogu da posluže kao podloga za razvoj karcinogena.

Po drugoj teoriji učestalo pražnjenje tečnosti iz prostate može da stopira stvaranje kristaloidnih mikrokalcifikata u izvodnom kanalu koje mnogi povezuju sa nastankom raka prostate.

S druge strane ni jedna dosadašnja studija ne ispituje ejakulaciju kod tinejdžera što može, po rečima Dr Laicmana, da bude krucijalni faktor za razumevanje poruke istraživača- učestala ejakulacija (bez obzira kako izazvana) nije štetna i vrlo verovatno može muškarcu, uz uvek nesumnjivo prijatan osećaj, da zaštiti prostatu od raka.

Podeli tekst:

Prof. dr Saša Vojinov je urolog sa velikim ugledom u zemlji i svetu. Tokom cele svoje karijere bio je zaposlen na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu i bavio se naukom uporedo sa lečenjem.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Rodoljub Zivadinovic 13.06.2008

    POLEN U LEČENJU ADENOMA PROSTATE Piše: Dr med. Rodoljub Živadinović, apiterapeut Potpredsednik Srpskog apiterapeutskog društva, Član Stručnog saveta Srpskog apiterapeutskog društva i Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Volter je svojevremeno rekao: Nije toliko opasno biti bolestan, koliko je opasno biti lečen! Danas raznovrsni nadrilekari, lažni bioeneregetičari i ostali šarlatani nude u svojim oglasima na celoj stranici u najrenomiranijim časopisima svakojake zdravstvene usluge. Na žalost, nema zakona koji bi ih u tome sprečio, dok su prirodna lekovita sredstva potpuno zapostavljena, čak se nalaze i na marginama medicinske nauke. Stoga nije ni najmanje čudno što se sve ovo događa. O lekovitosti polena često je pisano bez naročitih dokaza ili na osnovu empirijskih zapažanja. To je tako, jer do nedavno nije bilo naučnih radova u svetu koji bi potkrepili dugogodišnje iskustvo pčelara i naroda. U ovom tekstu ću pokušati da na naučnoj osnovi pokažem lekovitost polena u jednoj veoma čestoj bolesti kod starijih muškaraca. To je adenom prostate (kestenjače), koji dovodi do problema pri mokrenju, pre svega. Pokazano je da je ova bolest neizbežna kod starih osoba. Čak se često navodi da kada bi čovek mogao da živi dovoljno dugo, sigurno bi umro od neke vrste karcinoma, a značajan procenat bi pri tom zauzimao rak prostate, što ukazuje na osetljivost ovog organa, te je stoga čest i sam adenom. Adenom je specijalno uslovno nemaligno uvećanje prostate koje nastaje u vezi sa hormonskim poremećajima u starosti. Terapija hormonima ne daje rezultate, pa se često primenjuje operativni zahvat uklanjanja prostate, kad bolest maksimalno progredira. Tokom 1986. i 1987. godine prof. Hermann Becker je u Hamburgu proučavao delotvornost i podnošljivost ekstrakta polena pod nazivom Cernilton (R) N. Ispitivanje je kontrolisano davanjem placeba jednoj grupi bolesnika. Placebo je lažni lek, koji u sebi ne sadrži aktivnu materiju, ali to pacijenti ne znaju, tako da deluje samo psihološki, jer oboleli veruju da se leče. U 6 lekarskih ordinacija lečeno je 48 bolesnika sa uvećanjem prostate u stadijumu II i III tokom 12 nedelja sa 3x2 kapsule preparata dnevno, odnosno placeba. Treba naglasiti da su bolesnici koji su primali Cernilton, prethodno duže bolovali od adenoma (u proseku 11 meseci), nego oni iz grupe placeba (8 meseci), što će dobijene uspehe u lečenju još drastičnije da potvrdi. Kontrolna ispitivanja stanja bolesnika su vršena pre terapije, zatim nakon 6 i nakon 12 meseci. Pre terapije na noćno mokrenje se žalilo 96,9% pacijenata, na učestalo mokrenje u toku dana 89,1% obolelih, na nagon na mokrenje 87,9%, na osećaj zaostajanja mokraće 66,3%, na lažne pozive na mokrenje 62,4%, a na otežano mokrenje 47,3%. Noćno mokrenje se smanjilo nakon terapije kod 68,8% pacijenata, a u placebo grupi kod 37,2%. A 25%, odnosno 16,3% kod placeba su bili potpuno bez noćnih smetnji. Smanjio se broj mokrenja u toku dana kod 65,8% pacijenata, odnosno kod 43,9% u grupi placeba. Toga se definitivno oslobodilo 48,8% muškaraca, odnosno 19,5% iz grupe placeba. Slično je bilo i sa osećajem zaostajanja mokraće. Količina zaostale mokraće se kod lečenih smanjila sa 45 ml na 22 ml, a u placebo grupi sa 47 ml na 37 ml. I sama prostata se smanjila kod lečenih ekstraktom polena. Inače, u placebo grupi i navedeni mali uspesi pod dejstvom psiho faktora su se u poslednjih 6 nedelja ispitivanja značajno izgubili. Preparat se pokazao u 95,8% slučajeva kao dobro podnošljiv. Nije bilo povišenih laboratorijskih nalaza, opštih ili karakterističnih za prostatu. Kako deluje ekstrakt polena? Po jednoj opšteprihvaćenoj teoriji, za uvećanje prostate odgovorno je nagomilavanje 5-alfa-dihidrotestosterona. On nastaje is testosterona (muškog polnog hormona) uz pomoć enzima 5-alfa-reduktaze. Ekstrakt polena sadrži dve komponente, jednu topivu u vodi, a drugu u mastima, koje blokiraju rad pomenutog enzima. Ipak, čini se da presudno dejstvo preparata nije na hormonalnoj bazi, već on deluje tako što sprečava rast i razvoj ćelija prostate, i samim tim uvećanje prostate. To je na osnovu eksperimenata zaključio dr F. K. Habib iz Edinburga. Ćelije prostate se već i u prisustvu male koncentracije u vodi topive komponente koče u rastu. Dr Gerrie Loschen iz Stolberga je nizom komplikovanih ispitivanja utvrdio i to da ekstrakt polena sadrži i jednu komponentu koja suzbija upalu. Jer, u mastima topivi deo koči stvaranje prostaglandina i leukotrijena (na način koji se može direktno uporediti sa dejstvom diklofenaka i naproksena). Pošto pomenuta jedinjenja imaju ulogu u upalnim procesima, a adenom prostate ima i tu komponentu u svojoj genezi, logično je da i taj učinak značajno pomaže u lečenju.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde