Govorni poremećaji dece


Roditelji sve manje stignu da popričaju sa decom. Majke prosečno provode sa decom 30 minuta na dan, a očevi samo sedam minuta. Je li čudno što deca kasno počinju govoriti?

"Sve više dece kasno počinje govoriti i ima vrlo oskudan vokabular", piše poljski časopis Wprost. Problem je u tome što "odrasli gotovo uopšte s njima ne razgovaraju". Majke prosečno provode s decom 30 minuta na dan, a očevi "samo sedam minuta".

Zbog toga gotovo svako peto dete "ima neki poremećaj u govoru koji je uzrokovan isključivo roditeljskim nemarom".

Michał Bitniok, logoped i lingvist sa Šleskog sveučilišta, upozorava: "Ako se toj deci na vreme ne pruži pomoć, govorni poremećaji mogli bi im stvarati probleme u školi, a i kasnije u životu."

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 4

  1. vesna mitrovic 03.05.2013

    Roditelji se sve manje bave svojom decom. Ona vise vremena provode ispred tv-a ili drugih elektronskih "naprava". Zbog toga je sve vise dece sa govornim poremecajima i poremecajima ponasanja. Umesto da pricaju sa svojom decom u svim mogucim situacijama, oni im puste tv samo da budu mirna. Cak i kad ih hrane deca: pilje u tv pa nisu svesna ni da jedu, gutaju pasiranu ili polupasiranu hranu bez zvakanja koje je jako bitno za razvoj oralne praksije. Zato dragi roditelji iskljucite sve te "naprave" pa pricajte svojoj dece, tako ce ona usvajati govor, a ne gledajuci tv. Logped u penziji


  2. vesna mitrovic 02.05.2013

    Logoped sam u penziji pa znam da sve vise ima govornih poremecaja kod dece. Mnogi roditelji to ne shvataju ozbiljno. Ocekuju da to resi logoped, a da se pri tome oni ne angazuju. Moraju da shvate da i oni moraju kod kuce da rade. Deca su prepustena tv-u ili kompjuteru pa otuda sve vise problema u govoru. Nisu svesni da im i nemogucnos izgovora par glasova moze kasnije biti problem u izboru profesije.


  3. Gordana Đuragić 26.11.2008

    Logoped sam i radim u predškolskoj ustanovi. Vršim procenu govorno jezičkog statusa svakog deteta starije grupe i pripremnog predškolskog programa. 30 procenata dece ima dislaliju, a samo 10 procenata roditelja preduzima mere da zajedno rešimo problem koji se pojavio. Jedan broj roditelja ne želi da mu se "muči" dete,neki misle da je takav govor baš sladak,dok je stav nekih :"samo ti radi,ja kod kuće nemam vremena". Mislim da je krajnje vreme da se shvati složenost govorno jezicke patologije i da se ozbiljnije krene u preventivu. Problem neće nestati sam od sebe, već će se produbiti.


  4. Branka 24.10.2008

    Milo mi je da je neko objavio tekst ove sadržine jer kao logoped sam se svakodnevno susretala sa ovim problemom, a i mnogo komplikovanijim patologijama o kojima retko ko javno govori, a profesija je na vrlo niskom nivou poštovanja iako je potreba za nama, na žalost, veća! Veliki alarm roditeljima da sa razvojem njihove dece nešto nije u redu je veoma kasno progovaranje ili veoma \"čudan\" govor njihove dece onda kada bi trebalo da već vode i neku konverzaciju kratke forme. Obratite pažnju na vašu decu jer pokušavaju nešto da vam saopšte!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde