Meningokokna sepsa

Meningokokna sepsa ili meningokokcemija podrazumeva meningokoknu infekciju bez meningealnih simpotoma ili udružena sa njima.

Uzrok nastanka

Prouzrokovač je Neisseria meningitidis (meningokok). To je aeroban bacil i veoma je neotporan u spoljašnjoj sredini. Osetljiv je na svetlost i vlagu. Nastanjuje gornji respiratorni trakt, a poznato je 13 seroloških grupa. U našim krajevima je najčešća serološka grupa B, a u manjoj meri C, ređe Y ili W-135.

Jedini izvor onfekcije je čovek a to su najčešće latentne kliconoše. Prenos zaraze je kapljični iako ređe može biti i direktnim kontaktom.

Klinička slika

Akutna ili fulminantna meningokokna sepsa može se pojaviti s meningitisom ili kao samostalna bolest. Bolest počinje naglo, iz punog zdravlja, sa znacima opšteg infektivnog sindroma. Uz tegobe se javljaju povraćanje, glavoblja i pospanost. Jedan od glavnih kliničkih simptoma jete pojava ospe po koži koja je prvo petehijalna a zatim se širi i dobija izgled manjih ili većih krvnih podliva. Promene su najizraženije na mestima pojačnog pritiska. U toku meningokokcemije česte su metastaze u druge organe. Bolesnici su veoma uznemireni, javlja se ubrzano disanje i tahikardija (ubrzan rad srca). Poremećaj stanja svesti ide od somnolencije do kome. U slučaju nelečene bolesti veoma brzo se razvija DIC (diseminovana intravaskularna koagulopatija) i septični šok a bolest se završava letalnim ishodom. DIC predstavlja hemostatski poremećaj koji se manifestuje u vidu patološke aktivacije koagulacionog sistema sa diseminovanim stvaranjem tromba, uz sekundarnu aktivaciju fibrinolitičkog sistema u cilju kompenzacije prethodnog poremećaja. U toku DIC-a dolazi do pojačanog pada tromboplastičnog materijala, bolesnik krvari iz mesta uboda, desni, nosa, gastrointestinlanog trakta.

Subakutna meningokokna sepsa počinje postupno i manifestuje se nejasnim opštim infektivnim simptomima. Kasnije se može javiti osip (rozeoliformni, morbiliformni, urtikarijalni ili hemoragični) ili zapaljenje nekog organa. U krvi se može dokazati meningokok, kao i eventualno iz kožnih eflorescencija.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, kliničkog pregleda, laboratorijskih analiza (kompletna i diferencijalna krvna slika, hemokultura, pregled likvora, bojanje po Gramu, biopsija kožnih promena i bojenje po Gramu, analiza urina, testovi zgrušavanja).

Lečenje

Kod meningokokne sepse se daje penicilin u visokim dozama, a u fulminantnim oblicima se daju i kortikosteroidi i heparin.