Veća opreznost pri lečenju biljnim preparatima


Biljni preparati se koriste preventivno, za terapiju oboljenja u početnim fazama ili blažim oblicima bolesti, odn. kao dopunska terapija lekovima kod razvijenih faza oboljenja. Često se koriste kod hroničnih stanja i bolesti gde mogu delovati blagotvorno.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije ukazuju da 75% stanovnika sveta, pretežno u razvijenim zemljama, koristi biljne preparate. U našoj sredini, biljni preparati se uglavnom koriste kroz samomedikaciju i to na osnovu odluke pacijenta ili po preporuci lekara ili farmaceuta. Biljni se koriste samostalno ili u kombinaciji sa sintetskim lekovima.

Biljna medicina u prošlosti, kao i hemijska jedinjenja dobijena iz biljaka, predstavljaju osnovu savremene farmakoterapije. U zapadnom svetu, oko 50% lekova izolovano je iz biljaka ili je rezultat modifikacije tih osnovnih jedinjenja. Međutim, biljke  pored farmakološki korisnih jedinjenja mogu sadržati i štetne sastojke.

Bubrezi su posebno podložni štetnom uticaju biljnih preparata, jer se u njima izvesna jedinjenja nagomilavaju, tako da biljni preparati mogu da predstavljaju izvor oštećenja bubrega. Opasnost je povećana time što je tržište mnogih zemalja, pa i naše preplavljeno raznim biljnim preparatima, koji najčešće ne podležu kontroli koja se primenjuje za lekove.

Među komercijalnim preparatima koji su široko rasprostranjeni treba izdvojiti likorin iz sladića (Glycyrrhyza glabra) koji ima mineralokortikosteroidna svojstva i može izazvati pseudohiperaldosteronizam. Metaboliti efedrina iz preparata biljke efedre izazivaju nefrolitijazu, kao i koncentrati ribizle koji se koriste u lečenju infekcija mokraćnih puteva.

Štetne efekte mogu da ispolje i mnoge druge biljke, bilo da su im dodata neka nepoznata jedinjenja ili njihovi sastojci nisu tačno identifikovani. Neka oštećenja mogu biti veoma ozbiljna. 

Podeli tekst:

Autor Doc. dr Radmila Veličković

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. Tošić Radiša 10.04.2009

    Ja sam dipl. fitoterapeut mogu da kažem samo da je istina negde na drugim nivoima. Naime u Nemačkoj lekovi imaju najviši procenat biljne supstance a to je 35%, dok kod nas je to jedva 5%. Nažalost ali neko namerno sistematski i sistemski ignoriše prirodne spojeve i preparate od njih iako oni ne služe samo za profilaksu već za kurativu mnogih prividno neizlečivih oboljenja.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde