EP016: Dr Slobodan Gajić, kardiolog


U šesnaestoj epizodi Stetoskop TV emisije na Televiziji Zdravlje, dr Slobodan Gajić, kardiolog, odgovarao je na pitanja pacijenata koja se tiču infarkta miokarda, bolova iza grudne kosti, poremećaja srčanog ritma, rezultata ultrazvuka i dejstva aminokiselina na srce.

Zakažite pregled kod dr Slobodana Gajića !

Transkript razgovora:

Pitanje:Imao sam akutni infarkt pre 20 dana. Ugrađen mi je stent i pijem terapiju redovno. Kako sad dalje, kako da se ponašam i živim? Imam strah od ponovnog infarkta.

Dr Slobodan Gajić: Kada dobijete infarkt, prva stvar je strah od smrti. Taj strah obično traje 6 meseci, i dok traje taj strah tera pacijente da se pridržavaju saveta lekara. Nakon 6 meseci se pacijenti vraćaju starim navikama. Bitno je da se uklone uzroci koji su doveli do infarkta. To su pre svega povišen krvni pritisak, masnoće, šećer, gojaznost, fizička neaktivnost. Ovo mora da se redukuje da bi se sprečila ateroskleroza srčanih krvnih sudova. Infarkt nastaje kada je krvni sud zapušen otprilike 20 minuta, i karakteriše se bolom iza grudne kosti koje ne prolazi na nitroglicerin. Tada se treba javiti u ustanove koje rade dilatacije tih krvnih sudova u prvih sat vremena da ne bi došlo do propadanja mišićnog tkiva. Pacijenti u prvih dana od infarkta imaju veću šansu da nastane novi infarkt. Pacijent treba da se kontroliše redovno, ne sme da puši, mora da šeta 3-5 km, da bi se taj štent održavao, kontrolisati dijabetes, da kontroliše krvni pritisak 120/80, da redovno ide kod kardiologa. Nama su veoma bitni infarkti prednjeg zida, jer su veći i mogu dovesti do poremećaja ritma. Ukoliko pacijent radi kancelarijski posao, nakon 2 nedelje se može vratiti na posao, ukoliko je posao fizički zahtevniji na posao se može vratiti nakon mesec-dva uz prethodnu konsultaciju lekara. Pacijent se normalno hrani, ide u šetnje, da prestane da puši, da redukuje kilažu, da proverava šećer i trigliceride. Može normalno da se živi, ali moraju da se poštuju saveti lekara.

Pitanje: Šta znači "granična komplijansa"? Ovo mi stoji kao zaključak na ultrazvuku srca. Posle čitanja holtera, ustanovljena mi je dijagnoza sinusna tahikardija i prepisan lek. Primetila sam da mi je u poslednje vreme povišen pritisak, da li to može biti od leka?

Dr Slobodan Gajić: Verovatno je žena starija, kada dolazi do skoka pritiska. Skok vrednosti pritiska se kod žena javlja dosta često kada ulaze u menopauzu. Ako je na holteru nađena sinusna tahikardija, u tom slučaju dajemo betablokatore ili blokatore kalcijumskih kanala koji osim što rešavaju problem tahikardije rešavaju i probleme sa povišenim pritiskom. Povišen pritisak u ovom slučaju je nevezan za lek i zato treba da se proveri kod kardiologa. Granična komplijansa u ultrazvučnom pregledu označava uzgredan nalaz, a komplijansa prestavlja stepen rastezanja zida srčanog mišića. Kada je komplijansa niža, srce je tvrdo i onda kažemo da imamo dijastolni poremećaj. 

Pitanje: da li amnokiseline, konkretno leucin, izoleucin i valin imaju uticaj na srčani mišić i kako?

Dr Slobodan Gajić: Ove tri aminokiseline spadaju u esecijalne aminokiseline. One su delovi proteina. Ove aminokiseline direktno ne utiču na srce, jer se srce hrani isključivo šećerom i keseonikom. Aminokiseline su veoma bitne jer podižu opšti imuninet, omogućavaju brži oporavak tkiva, omogućavaju smanjenje potkožnog masnog tkiva. Ove aminokiseline onemogućavaju razgradnju skeletnih mišića i korisni su kod osoba koje treniraju. Direktno dejstvo na srce ne postoji od strane ovih aminokiselina, ali možemo reći da imaju neposredan efektat tako što pomognu oporavak nekog organa koji je oštećen pa nakon toga srce bolje radi.  

Podeli tekst:

Dr Slobodan Gajić je kardiolog u Zemunu sa dugogodišnjim iskustvom na VMA. Zakažite kardiološki pregled.

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde