Strah od mobinga


Maltretiranje radnika

U poslednje vreme u razvijenim zemljama Zapada, a i kod nas, sve je prisutniji jedan vrlo suptilan vid maltretiranja upošljenih ljudi, ili pak drugih ljudi koji funkcionišu u različitim vidovima socijalne interakcije, u smislu učešća u nekom timu, projektu, udruženju ..., od strane pretpostavljenih. Moćna osoba, suočena sa činjenicom da može biti ugrožena od druge osobe u profesonalnom, ili pak ekonomskom smislu, štiti sebe na krajnje nelegitiman, egoističan, nelojalan i bezobziran način. Na ovaj način, istaknuti pojedinac ne može kompeticijom i kreativnošću uspeti u svom poslu, već kao krajnji cilj ovakve borbe pomišlja da odustane od cilja i "samom sebi da otkaz".

Ovo maltetiranje se ogleda u čestim negativnim kritikama od strane pretpostavljenog koje nema realnu osnovu. Kritike mogu biti vrlo banalne, počev od fizičkog izgleda kritikovanog, do permanentnog dokazivanja da nije kompetentan za taj i taj posao, da je neefikasan i neefektivan, da ne izgleda dobro da ga je vreme pregazilo, ili pak, da ne zna dobro da radi svoj posao da ne ume, ili nema dovoljno iskustva za taj i taj posao.

Psihički uticaj na zaposlenog

Kao reakcija na ovakve kritike kod ličnosti dolazi do izraženih promena koje se manifestuju stalnim misaonim preispitivanjem:"šta nisam dobro uradio, ili uradila, gde grešim, šta treba da uradim da ne dobijem otkaz, šta treba da uradim pa da me šef pohvali...."? Na somatskom nivou dolazi do različitih senzacija u vidu:
  • osećaja umora,
  • iscrpljenosti,
  • vrtoglavice,
  • mučnine i teškoća sa disanjem,
  • ubrzanog pulsa i sl.
Česte su promene raspoloženja, depresivnosti, osećaja depersonalizacije, derealizacije. Osoba se oseća skučeno, odbačeno, povlači se iz socijalnih relacija, često pribegava različitim sredstvima koja bi joj poboljšala raspoloženje: tabletama, cigaretama, alkoholu i drogi.

Ukratko, da bi se ova pojava podvela pod pojavom mobinga, od englske reči "mobbing" što najblaže rečeno znači "baraba" ili "mobish" što znači prostački, grubo, vulgarno. Ova pojava se definiše: "Mobing” psihološki teror u poslovnom životu i odnosi se na neprijateljsku, neetičku komunikaciju i maltretiranja koja su usmerena na sistematičan način od strane jednog ili više pojedinaca uglavnom prema pojedincu, koji zbog mobinga stavljen u poziciju u kojoj je bespomoćan i u nemogućnosti da se odbrani. To se radi s visokom učestalošću, najmanje jednom nedeljno i u dužem razdoblju najmanje šest meseci, što dovodi do značajne mentalne, psihosomatske socijalne patnje".

Faze mobinga

Razlikujemo pet faza mobinga.
  • U prvoj fazi dolazi do poremećenih međuljudskih odnosa i pojave nerešivih sukoba među saradnicima. Ovaj sukob se zaboravlja, a prema određenoj osobi se usmeravaju negativne kritike, skrivena ili otvorena agresija.
  • U drugoj fazi agresija poprima karakteristike psihološkog terora koji se manifestuje u obliku spletki, omalovažavanja, pretnji i degradacije žrtve koja gubi svoj profesionalni identitet i ljudsko dostojanstvo. Žrtva se povlači, defanzivna je, ima osećaj manje vrednosti i gubi samopouzdanje.
  • U trećoj fazi, osoba je obeležena- postaje dežurni krivac za sva dešavanja na poslu, ona je kriva za sve propuste i neuspehe kolektiva.
  • Četvrtu fazu karakteriše aktivna borba žrtve da se izbori za svoja prava i svoj opstanak, u kojoj dolazi sindroma izgaranja (burnout) tj. osećaja hroničnog umora i iscrpljenosti, nakon čega dolazi do izraženih promena u organizmu i pojave simptoma i poremećaja koje je teško dijagnostikovati ako previdimo mogućnost da je u pitanju mobing.
  • U petoj fazi dolazi do ispoljavanja sindroma, onako kako smo ga i opisali u prethodnom delu teksta, kad žrtve nakon dužeg psihološkog terora i različitih vidova zlostavljanja napuštaju posao, daju same sebi otkaz, ili posežu da reše nerešiv problem čak i pokušajem suicida. Što se tiče vrsta mobinga, možemo razlikovati, najmanje dve vrste mobinga, horizontalni i vertikalni. Horizontalni mobing se odvija između osoba istog nivoa u smislu hijerarhijskih uloga, a vertikalni mobing se odvija između nadređenih i podređenih.
Češći je mobing među saradnicima istog nivoa (Cassitto, 2oo1.).Ovu vrstu mobinga možete prepoznati po nekim ustaljenim obrascima ponašanja, žrtva obično ne može doći do reči, često je prekidaju, ismejavaju, optužuju za sve i svašta, proglašavaju je krivom za tuđe greške, kao i za sve neuspehe i padove preduzeća u kojem radi, ili je jednostavno ignorišu, kao da ne postoji, ne obraćaju joj se, ne informisu je čak ni za neke poslovne kontakte, ne pozivaju je na druženja, ili proslave firme i si. Rezultati njenog rada se obezvređuju, negira se svaki njen uspeh, a potencira neuspeh. Koriste se sva sredstva i načini da se kod žrtve izgubi samopouzdanje, pozivaju je telefonom, prete, ili šalju anonimna pisma- cilj je izazvati kod žrtve agoniju (Zapf et al, 1996.). Jedan vid vertikalnog mobinga, naizgled korektan, može takođe biti mučan za žrtvu i izazvati negativne posledice po njeno mentalno zdravlje, sastoji se u davanju žrtvi sve više obaveza koje ona ne može da ispuni, šalje se na sve aktuelne seminare, edukacije, kurseve, usavršavanja i sl koja se odvijaju istovremeno.

Drugi vid se ogleda u negiranju kvalifikacija koje poseduje žrtva, davanju nižih poslova, ne uvažavanju njenih formalnih zvanja, ili titula i si., čak i do fizičkog izolovanja, ili udaIjavanja žrtve iz radne sredine, daje joj se prostorija za rad prostorno udaljena od saradnika na poslu.

Ko je žrtva mobinga?

Sada smo u situaciji da prepoznamo žrtvu "mobinga", mada to nije uvek lako postići, jer često ni sama žrtva ne može u startu da prepozna šta joj se to dešava. Istraživanja su pokazala da su individualne karakteristike ličnosti bez bitnog uticaja na ovu pojavu (Ozimec, 2oo1) zbog gotovo bezazlenog i teško uočljivog početka. Sledeći korak je pomoći žrtvi. U bihevioralno-kognitivnoj terapiji postoji tehnika kojom se jača samopouzdanje i ličnost uči socijalnoj komunikaciji. Na ovaj način ličnost se uči da se izbori za svoja lična prava u komunikaciji ne samo sa poznatim osobama, već i sa nepoznatima, kao i sa ličnostima od autoriteta. Ličnost se takođe uči da se odupre pritisku pojedinca ili grupe i izrazi svoje stavove nezavisno njihovih pritiska i na kraju, kod osobe se jača faktor direktivnosti, tj. sposobnost ličnosti da utiče na druge ljude, određujući pravac uticaja, preuzme vođstvo i pokrene inicijativa kada se ustanovi da za to ima sposobnosti. Ova tehnika je poznata pod nazivom "asertivni trening".

Ličnost se takođe uči da se odupre pritisku pojedinca ili grupe i izrazi svoje stavove nezavisno od njihovih pritiska i na kraju, kod osobe se jača faktor direktivnosti, tj. sposobnost ličnosti da utiče na druge ljude, određujuci pravac uticaja, preuzme vođstvo i pokrene inicijativu kada se ustanovi da za to ima sposobnosti.

U zemljama Zapada, već postoje specijalizovane ambulante za žrtve "mobinga". Ovakvo maltretiranje je u tim zemljama zakonski kažnjivo. Danska, Švedska, Švajcarska i Norveška imaju zakone koje štite žrtve "mobinga".

Problem mobinga nije rešen, ako se samo ograničimo na žrtvu, pomoć je potrebna i moberu.

Ko je mober?

"Moberi" tako se nazivaju predpostavljeni ili plaćeni ljudi, koji mogu biti i kolege s kojima radimo, imaju zadatak da kod "žrtve" izazovu osećaj nesigurnosti, inferiornosti, bespomoćnosti, tako da žrtva na kraju poveruje da je nesposobna. U nekim zemljama "moberi" već funkcionišu kao profesija, njihovi zadaci i funkcije su pod kontrolom poslodavca i zavise od njih samih. Kod nas funkcionišu na manje vidljiv i suptilniji način, ali u godinama tranzicije biće i kod nas prepoznati.

Uopšteno rečeno "mober" je neko ko ima moć ili je plaćen od moćnoga da deluje na željeni način. "Mober" može biti vlasnik firme ili neko koje na hijerarhijskoj lestvici na vrhu, top menadžer npr., kako će upravljati ili manipulisati ljudima zavisi od njegovih ličnih potreba ili ciljeva. On često "upravlja" sa "žrtvom" manipuliše na sebi svojstven način i za uzvrat zahteva šta hoće i želi, kršeći sve poslovne i humane principe.

Prvi korak u sprečavanju ove pojave je upoznavanje radnika sa ovom pojavom kao i rukovodioca, i obučiti ih da usvoje pravila i principe poslovnog ponašanja i komunikacije. Dobar rukovodilac trebao bi da uoči ovu pojavu i da ne naseda na različite optužbe svojih upošljenika prema svojim kolegama sa posla. Uspešno poslovanje zahteva uspešnog rukovodioca, koji poseduje i opštu i emocionalnu inteligenciju, koji je takođe zainteresovan za rad na sebi i edukaciju iz oblasti poslovnog ponašanja i poslovne komunikacije. Na ovaj način smo u mogućnosti da uspostavimo kontrolu svih uzročnika ove pojave i delujemo preventivno. Osnovni program sprečavanja ove pojave mogao bi biti informacija i edukacija zaposlenih, eliminacija rizika, relaksativne tehnike, asertivni trening i motivacija upošljenih da se izbore na legitiman način za svoj status.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 6

  1. sv 26.11.2017

    Moje iskustvo: posetila psihijatra i psihologa zbog višegodišnjeg mobinga na poslu. Dijagnoza 483 sa napomenom mobing. Iskustvo sa psihologom, parafraziram: “znate, većina mojih kolega smatra da se u takvim slučajevima radi o nedostatku socijalne inteligencije”, “vi izigravate žrtvu”, “ je l’ čujete vi sebe kako govorite”, “oni mogu da rade šta hoće i šta ćete sad, nećete ih valjda tužiti”, “ko je još dobio tužbu protiv mobinga”, “pa ako Vam oduzimaju posao, Vi nemojte ništa da radite”. . . Da nije tužno, bilo bi smešno.


  2. Slađana 13.03.2015

    Poštovani, i sama sam od pre nekoliko meseci žrtva mobinga od strane nadređenog u službi. Lepo je da se zemljama koje ste nabrojali mobing kažnjava. Kod nas, kažnjavaju nadređeni i njima su data sva prava. Moj predlog je da se sve podigne na viši nivo, da se kroz medije sprovede kampanja za borbu protiv mobinga, da se sudovi bolje upoznaju sa mobingom i rešavanjem problema i slično. Strah ljudi da prijave mobing je u srbiji veliki. Zato pomozite onima koji su izloženi mobingu. S poštovanjem ja stojim na raspolaganju.


  3. karolina 01.06.2011

    Ja radim godinu i pol kod poslodavca u jednom manjem restoranu. Ima nas devet zaposlenih i svi zajedno trpimo neprestano omalozavanje. Netko vise, netko manje. Dozivjela sam da mi je opsovao majku, govori da sam nesposobna, da cu za sto godina valjda postati zena. Da mi nitko nemamo pojma o poslu. Kada pogrijesim kao da sam ubila nekoga. I danas sam dosla placuci kuci. Kaze da napravim nesto i kad to napravim kaze da on to nije rekao, da ce mi sto kn skinuti sa place, koju ni ne dobivam na vrijeme. Stalno placa kasni iako zaista imamo dosta posla. Kada pitam za placu kaze mi da ako mi ne pase da mogu slobodno otici. Govori mi da sam seljaca da sam ja radila u nekim krcmama. . . Ma strasno. . . Svaki dan konzumira alkohol. I kad previse popije onda je tek nemoguc. Jednostavno vise neznam sto uciniti. Nesto cu morati poduzeti jer smatram da nema nitko pravo da se ponasa tako prema nekome. Pa valjda i mi radnici imamo neka prava.


  4. tea 29.04.2010

    Upravo proživljavam mobing sa strane voditeljice dućana. Razna podmetanja, laži i to me dovelo do ruba zivaca. Ozbiljno sam razmisljala o posjeti psihijatra. Namjestanja da sam lopov i lazne dojave direktoru.


  5. Vesna 28.10.2009

    Ja sam zrtva mobinga vec dve godine. Od kako sam dosla da radim u sadasnjoj firmi, ponizavali su me i vredjali, i jos uvek to rade. Radim kao knjigovodja u velikoj firmi gde ima mnogo posla, osim toga, vodim knjige za jos dve firme za bednu platu. Kada se pozalim da mi je plata mala i da imam mnogo posla oni mi kazu da sam ja tu samo segrt i da moram da cutim i da radim. Sef mi stalno zadaje nove poslove koji nemaju veze sa mojim poslom i koji mi odnose dragoceno vreme a posle mi kazu da nista ne radim i da nista neznam. Jos uvek se drzim i trpim jer trenutno nema drugog posla. Stalno mislim da ja mozda stvarno ne znam nista, pa mi onda padne na pamet da sam ja zavrsila fakultet, da sam se mucila i trudila citavog zivota i da necu da dozvolim da me drugi sa manje skole a vise radnog iskustva vredjaju i pocenjuju. Ja radim tek dve godine na ovom poslu i naravno da nisam mogla sve da naucim i ne mogu da imam 45 godina radnog iskustva, kao ovaj koji me vredja, jer nemam toliko ni godina zivota. Prva prilika koja mi se ukaze da pobegnem odatle, iskoristicu je, do tada nek mi je bog u pomoc!


  6. Fifi 07.07.2008

    I ja sam bila žrtva mobinga na mom predhodnom poslu, sada imam novo zaposlenje i sasvim drugačije uslove ali kada se osvrnem iza sebe i sada hladne glave razmislim niko mi nije pružao podršku. Ono što je bilo teško za podneti je činjenica da mi moja porodica nije vjerovala i ako imamo prisne odnose i razumjevanje ali u tom slučaju nije bilo tako. Na poslu mi je bilo nepodnošljivo, galama, ponižavanje, podmetanje i razne uvrede su bili svakodnevnica a ja ako bi se i požalila prijateljima i porodici davali bi mi savjete kako da se suprtstavim ali sa naznakom da sam sama kriva za to što sam slaba i što neznam povući granicu. Sve je prestalo kada sam našla novi posao i ono šta bih ja mogla reći iz svoga iskustva je da se na takvom mjestu uz sav trud ne može ništa promjeniti lijek je samo otkaz :(


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde