Problem kontrole besa


Bes (ljutnja) spada u jednu od osnovnih emocija, pored sreće, tuge, straha i gađenja. Svaka od osnovnih emocija je kroz istoriju čovečanstva imala neku zaštitnu ulogu, pa je tako uloga besa povezana sa reakcijom simpatičkog nervnog sistema “bori se ili beži”. Konkretno, bes je povezan sa rekacijom “bori se” koja se javlja kada se osoba nađe u opasnosti i proceni da može da savlada tu opasnost.

Zašto se bes javlja?

Postoje različiti okidači za bes. Pre svega, bes se javlja kada osoba nije u mogućnosti da zadovolji svoje potrebe. Ljudi su bića usmerena ka cilju, oni uvek imaju želje i ciljeve koje tokom života teže da ostvare. Bes se javlja kada dođe do osujećenja njihovih ciljeva ili pojave različitih prepreka.

Osim toga, čovek je tokom odrastanja izložen različitim uticajima i iskustvima i na osnovu toga gradi svoj sistem vrednosti. Bes se zato javlja i kao reakcija na ono što osoba doživljava kao nepravdu ili kršenje moralnih standarda.

Kako se bes ispoljava?

Instinktivan način ispoljavanja besa je putem agresivnog ponašanja. Agresivno ponašanje može da se manifestuje fizičkim ili verbalnim putem.

  • Fizička agresivnost je uglavnom prva asocijacija kada govorimo o agresivnosti. Ono podrazumeva fizičke napade na druge ljude (udaranje, šamaranje, guranje, davljenje i slično) ili uništavanje materijalnih stvari (bacanje ili lomljenje različitih predmeta).
  • Verbalna agresivnost je takođe česta posledica besa i ona kao i fizičko nasilje može dovesti do veoma ozbiljnih posledica. Pod tim pojmom se podrazumevaju vređanje, psovanje, vikanje, omalovažavanje i slično.

Neki ljudi svoje agresivne tendencije ispoljavaju otvoreno, kroz svađu, vikanje, fizičke napade ili na bilo koji drugi očigledan i direktan način, dok neki ljudi agresiju ispoljavaju na pasivan način. Pasivna agresija podrazumeva da osoba ne pokazuje ljutnju otvoreno, već da je ispoljava na indirektne načine sa ciljem da povredi ili osujeti drugu osobu. Ovaj oblik agresivnog ponašanja se ispoljava kroz nespremnost da se otvoreno govori o problemima, pri čemu osoba svoje nezadovoljstvo ispoljava najčešće putem namernog izbegavanja odgovornosti u odnosu na osobu prema kojoj oseća bes.

Kada bes postaje problem?

Svako nekada iskusi osećanje besa i to je potpuno normalna reakcija. Bes postaje problem kada učestalost ili intenzitet ovakve reakcije ugrožava interpersonalne odnose i efikasnost u radu, kada dovodi osobu u probleme sa zakonom i kada ugrožava njeno mentalno zdravlje.

Kada osoba reaguje besom često i intenzivno, govorimo o problemima kontrole besa. Ovaj problem spada u probleme kontrole impulsa. To znači da kada osoba naiđe na neku frustraciju, ona ne može sa njom da se izbori na konstruktivan način, već reaguje na nju osećanjem besa i agresivnim ponašanjem i to na nesrazmerno intenzivan način.

Osoba koja ima problema sa kontrolom besa i agresije, kada se nađe u situaciji frustracije biva zaslepljena svojim iracionalnim uverenjem da nešto “nije smelo da se desi” ili da neko “nije smeo nešto da uradi” i slično. Iz takvog, rigidnog načina gledanja na stvari, bez sagledavanja šireg konteksta i pokušaja konstruktivnog rešenja problema, sledi osećanje besa koje osoba pušta da “ovlada” njom i njenim ponašanjem.

Koje su posledice problema kontrole besa?

Nemogućnost kontrole sopstvenog osećanja besa može dovesti do različtih destruktivnih posledica, koje se ne odnose samo na druge ljude, već i na sopstveni integritet.

Kada osoba često i intenzivno oseća bes, to dovodi do različitih bioloških i fizioloških promena u njenom organizmu, što su posledice koje su najviše ugrožavajuće po samu osobu. Promene kao što su povišen krvni pritisak, ubrzan rad srca, povišen nivo adrenalina i noradrenalina, predstavljaju stres za organizam i dugotrajna izloženost ovakvim promenama može dovesti do raznih hroničnih bolesti.

Osim toga, osobe koje ispoljavaju agresivno ponašanje, često dolaze u sukob sa zakonom, završavaju u zatvoru ili bivaju na drugi način sankcionisane.

Karakteristično za osobe sa čestim ispadima besa je i to da nakon gubitka kontrole osećaju druge negativne emocije, kao što su stid, razočaranost, potištenost, depresivnost, pa čak i još intenzivniji bes (ovog puta usmeren na sebe) zbog prethodnog gubitka kontrole.

Reagovanje besom kao navika

Kao i mnoga druga ponašanja i reakcije, bes i agresivno ponašanje kod ljudi kod kojih se javljaju učestalo, predstavljaju neku vrstu navike. Osoba koja nije znala na koji drugi način da reaguje na frustraciju, reagovala je agresijom i to se ustalilo kao obrazac ponašanja koji se stalno ponavlja, izazvan novim frustracijama.

Razbijanje mita o oslobađanju besa

Suprotno nekim laičkim uverenjima, naučnici su pokazali da “izbacivanje” besa iz sebe, tako što osoba dopušta sebi da se ponaša na agresivan način prema drugima, ne dovodi do stvarnog olakšanja, već naprotiv, posledično dolazi do eskalacije besa i agresije.

Strategije kontrole besa

Govoreći o kontroli vlastitog besa, važno je naglasiti da cilj nije samo da se manifestno agresivno ponašanje suzbije, već i da se uverenja osobe koja dovode do toga da ona u određenim situacijama oseti bes osveste i modifikuju.

Neke od strategija kontrole besa koje su se pokazale veoma korisnim i praktičnim, potiču iz Racionalno-emotivno-bihejvioralne terapije (REBT):

Najbolji način regulisanja sopstvenog besa je putem obraćanja pažnje na to šta dovodi do naše besne reakcije i razmišljanja o tome koliko je ta reakcija zaista adekvatna, kao i da li će nama doneti više koristi ili štete.

Ljudi kada su besni često preuveličavaju svoje doživljaje i dramatizuju situaciju. Na ovaj način oni boje i samo viđenje situacije. Prema tome, umesto da u situaciji frustracije osoba sebi kaže: “Ovo je strašno, nepodnošljivo, nije smelo da se desi”, bilo bi korisnije da kaže: “Uznemirava me što se ovo dogodilo, ali takve stvari se dešavaju, ja to mogu da podnesem i bes i agresija će mi samo doneti još štete i još gore posledice”.

Kod osoba koje često reaguju agresivno, korisno je upotrebiti “stop” tehniku u situacijama frustracije. Kada osoba oseti bes, koji prethodi agresivnom ispadu, ona može zastati za trenutak i reći sebi: “U redu, ovako sam reagovao već sto puta, znam kakve su posledice, hajde sada da pokušam da reagujem na neki drugi način”.

U svrhe poboljšanja interpersonalnih odnosa, korisno je praktikovati veštine asertivnog ponašanja. Asertivno ponašanje predstavlja alternativu kako agresivnom, tako i pasivnom ponašanju. Ono podrazumeva da osoba umesto besnog ispada ili povlačenja, jasno i direktno izrazi svoja osećanja i potrebe, ali pritom poštujući prava i osećanja drugih: “Povredio me je način na koji razgovaraš sa mnom i voleo bih da mi se sledeći put obratiš na lepši način”.

Još jedan način izlaženja na kraj sa besom je humor. Humor je odlika mentalnog zdravlja i u ovom slučaju, on može osobi pomoći da sagleda situaciju iz drugačije perspektive i relativizuje svoja rigidna uverenja.

Naravno, ukoliko postoje konstantni izvori stresa i frustracije u životu osobe, veća je verovatnoća da će ona često doživljavati bes. Tada je korisno zaista naći način da se izbegnu okidači i kada je potrebno i moguće, da se nađu alternative.

Za sve prethodne tehnike je važno biti uporan i strpljiv. S obzirom na to da je navika učestali i gotovo automatski obrazac ponašanja, potrebno je uložiti napor i volju kako bi se ona iskorenila.

Za Stetoskop.info Neda Janićijević, Filozofski fakultet


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. ML 18.07.2019

    Jasno i korisno.


  2. No No 12.07.2019

    Hvala za tekst. Pokušaću da koristim tehnike koje ste preporučili, i inače, u životu da menjam stvari koje su postale obrazac, a škode mi.

    Bes je otrov prvo za sebe, a onda i ljude u okruženju. 


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde