Enterobius vermicularis


Enterobius vermicularis je mala nematoda (valjkasti crv). Nematode su nesegmentirani, obli crvi kod kojih je izražen polni dimorfizam (jedinke su odvojenih polova), mužjaci su manji od ženki. Telo nematoda je pokriveno kutikulom koja je kompleksne građe. Ispod kutikule se nalaze mišićni sloj koji omogućava kretanje parazita. Ženka Enterobius vermicularis-a je dugačka 8-13 mm, a mužjak 2-5 mm i telo mu je obično savijeno u krug.

Put prenošenja

Jedini domaćin je čovek. Najčešći put infestacije je fekalno-oralni preko odeće i igračaka kada prljavim rukama, zagađenom hranom, vodom ili direktnim kontaktom unese jaja u organizam. Posle ingestije jajašca se zadržavaju u duodenumu. Nematoda sazreva za dve nedelje, a životni vek joj je oko 2 meseca. Odrasle jedinke se zadržavaju u lumenu tankog creva, cekumu, crvuljku, ascedentnom kolonu. Ženka migrira do rektuma i ako se ne izbaci defekacijom, odlazi do perineuma gde produkuje oko 11000 jajašca. Jajašca postaju infektivna za 6-8 sati a češanjem i zadržavanjem pod noktima nastaje reinfekcija.

Patološki (medicinski) značaj

Enterobijaza je oboljenje koje nastaje kod infekcije nematodom Enterobius vermicularis, češće se javlja kod dece i karakteriše upornim svrabom oko anusa.

Često infekcija prolazi asimptomatski i može se slučajno otkriti nalazom crva u predelu perineuma. Ukoliko se simptomi jave, to su: svrab oko anusa, vulve, svrab često ometa spavanje i san deteta, koje je zbog toga veoma nemirno u snu, zatim ima smanjen apetit i gubitak telesne težine. Kao posledica češanja u predelu vulve i perineuma nastaju ekskorijacije i eritem. U stolici su vidljivi crvi. Nekada ženke mogu dopreti do ženskih polnih organa i da izazovu vaginitis. Oboleli se takođe nekada žale na difuzne bolove u abdomenu, na muku, gađenje i prolive koji su sluzavi, a može se naći i krv koja potiče od sitnih ulceracija u anusu.

Enterobius luči toksine, što ima za posledicu pojavu neurotoksičnih smetnji, koje se manifestuju promenama karaktera bolesnika, tako da oni postaju nervozni, uznemireni i slabije pamte.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, pregleda stolice, rektoskopije. Najbolja rutinska metoda za njegovo otkrivanje je upotreba lepljive celofanske trake za uzimanje perianalnog otiska. Posle uzimanja otiska traka se posmatra pod mikroskopom sa malim uvećanjem i traže se jaja.

Lečenje

Enterobijaza se leči antihelmintnim lekovima kao što su melbendazol, piperazin ili albendazol. Odeća i posteljina se svakog dana moraju prati u vreloj vodi i mora se voditi računa o higijeni ruku deteta kako ne bi došlo do reinfekcije.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. ALEKSANDRA 29.11.2010

    Vec 5 godina ne mogu da se izlecim od tih malih crva, radila sam i kolonoskopiju i davala stolicu milion puta ali nisu mogli da ih otkriju ni jednom metodom, mebendazol sam pila milion puta, ne znam kako se nisam otrovala, i nije mi pomogao, vise ne znam ni sama sta da radim, ako neko zna kako da mi pomogne neka napise nesto. A


  2. Aleksandar 23.04.2009

    Javlja se i kod odraslih verujte. Imao sam simptome perianalnog svraba koje me je dovodilo do ludila. Radio sam sve analize i ispitivanja i sva su negativna. Čak sam radio i kolonoskopiju gde mi je nađena erozija sluzokože odmah ispod anusa (proctitis acuta). Još jedan bitan simptom koji nije naveden je i eritem (crvenilo po koži) naričito između prstiju ruke i međunožje koje takođe jako svrbi ponekad izgleda i vezikularno (sitni mehurići sa bistrom tečnošću). Terapija: vermox krka ili mebendazol naš. Ponoviti posle 7-14 dana i obavezno posle 2 meseca.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde