Sistemski antimikotici


Gljivične infekcije, odnosno mikoze, mogu se podeliti na površinske gljivične infekcije i sistemske gljivične infekcije (infekcije unutrašnjih organa i sistema). Najčešća sistemska gljivična infekcija je kandidijaza, a mnogo teže su kriptokokni meningitis ili endokarditis, plućna aspergiloza i rinocerebralna mukormikoza. Iako svaki čovek može da podlegne gljivičnoj infekciji, neki ljudi su u većem riziku. Stariji bolesnici, dijabetičari, trudnice i bolesnici sa opekotinama skloniji su gljivičnim infekcijama, posebno razvoju kandidijaze.

Amfotericin

Amfotericin je makrolidni antibiotik čiju kompleksnu strukturu karakteriše veliki broj ugljenikovih atoma vezanih u prstenove.

Amfotericin se vezuje za ćelijsku membranu čime menja permeabilnost i transportne funkcije membrane. Ima selektivno dejstvo i snažno se vezuje za membranu gljivica i nekih protozoa, a nešto slabije za ćelije sisara i nekih bakterija. Efikasan je za većinu plesni i kvasnica.

Nakon oralne primene amfotericin se slabo resorbuje; oralni način primene leka preporučuje se samo kod gljivičnih infekcija gastrointestinalnog trakta. Kod sistemskih mikoza, kompleksno jedinjenje amfotericina i natrijum deoksiholata daje se sporom intravenskom infuzijom. Drugi preparati koji se koriste za intravensku infuziju su: amfotericin u kompleksu sa lipidima ili sa beta-ciklodekstrinom, ili inkapsuliran u lipozome ili nanosfere. Amfotericin sa flucitozinom se koristi kod kriptokoknog meningitisa. Amfotericin u normalnim okolnostima slabo prolazi krvno-moždnu barijeru, dok je prolazak ovog leka olakšan kod zapaljenja moždanih ovojnica.

Nefrotoksičnost je najčešće i najteže neželjeno dejstvo primene amfotericina. Hipokalijemija se javlja kod 25% bolesnika i neophodna je nadoknada kalijuma preparatima kalijum-hlorida. Hipomagnezijemija i anemija takođe mogu biti problem. Ostala neželjena dejstva su poremećena funkcija jetre, trombocitopenija i anafilaktička preosetljivost. Nakon primene injekcije, česta je pojava drhtavice, povišene temperature, zujanja u ušima i glavobolje, a kod jedne petine bolesnika javlja se i povraćanje. Lek iritira endotel vena i može se razviti lokalni tromboflebitis nakon intravenske primene leka. Intertekalna primena leka praćena je znacima neurotoksičnosti.

Nistatin

Nistatin je polienski makrolid dobijen iz plesni Streptomyces noursei. Deluje fungistatski i fungicidno na čitav niz gljivica in vitro. Zbog karakteristične strukture veže se za molekule ergosterola u membrani gljivice i uzrokuje stvaranje šupljina u membrani (do tada nepropustljiva membrana postaje vrlo propustljiva i gubi svoju funkciju) što uništava integritet i izaziva njeno odumiranje. Nistatin deluje fungistatski i fungicidno na saprofitske i parazitske kvasnice, naročito na Candida spp.

Koristi se u lečenju lokalne kandidijaze creva, zatim kao profilaksa kandidijaze u novorođenčadi, pri dugotrajnom lečenju antibioticima širokog spektra i imunosupresivima.
Tokom oralne upotrebe nistatina retko se mogu pojaviti blaže digestivne smetnje (proliv, mučnina, povraćanje, bol u trbuhu).

Registrovani lekovi

  •  amfotericin B – AMPHOCIL (Torrex Chiesi Pharma Austrija), FUNGIZONE (Bristol-Myers Squibb Francuska).

lek
Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde