Imunostimulansi

Citokini su peptidni medijatori koje oslobađaju imune i zapaljenske, u imunim i zapaljenskim reakcijama, a koji regulišu aktivnost tih ćelija. Identifikovano je više od 100 različitih citokina, a superfamilija citokina obuhvata: interleukine, hemokine, interferone, faktore stimulacije rasta kolonija, faktore rasta nekroze tumora.

Citokini generalno deluju unutar složene mreže u kojoj ostvaruju veze između leukocita, vaskularnih endotelnih ćelija, mastocita, fibroblasta, matičnih ćelija hematopoeze i osteoklasta, u kojoj kontrolišu proliferaciju, diferencijaciju i/ili aktivaciju ovih ćelija, autokrinim ili parakrinim mehanizmima.

Faktori stimulacije kolonija (CSF) se upotrebljavaju sa ciljem:

Mogu biti primenjeni supkutano ili u obliku intravenske infuzije.

Neželjeni efekti su povišena telesna temperatura, osip na koži, bolovi u mišićima i letargija. Može se pojaviti bol i crvenilo na mestu injekcije. Posle intravenske infuzije može doći do pojave sindroma koji se sastoji od: crvenila lica, pada krvnog pritiska, tahikardije, gubitka daha, mučnine i povraćanja i smanjenja saturacije arterijske krvi kiseonikom.

Interferoni (IFN) spadaju u grupu proteina koji sintetišu ćelije sisara, ali se mogu sintetisati i uoptrebom rekombinacije DNK tehnologije. Postoje najmanje 3 tipa interferona: alfa, beta i gama. Oni čine grupu lekova koja utiče na rast ćelija, kao i na regulaciju i modulaciju imunog odgovora.

Interferon gama, poznat i pod nazivom imuni interferon, proizvod je prevashodno T-limfocita (kao deo imunološkog odgovora na prisustvo virusnih i nevirusnih antigena).
Interferon alfa i interferon beta su produkti B i T-limfocita, makrofaga i fibroblasta, nastali kao odgovor na prisustvo virusa i citokina.

Interferoni ostvaruju svoje dejstvo tako što u ribozomima ćelije domaćina indukuju produkciju enzima koji inhibiraju translaciju virusne informacione RNK u virusne proteine i tako zaustavljaju umnožavanje virusa. Interferoni se vezuju za specifične receptore na membrani ćelije, za koje se pretpostavlja da su verovatno gangliozidi. In vitro, oni inhibiraju replikaciju velikog broja virusa.

Primenjeni intravenski, inerferoni imaju poluvreme eliminacije od 2-4 sata. Primenjeni intramuskularno, maksimalna koncentracija u krvi postiže se nakon 5-8 sati. Ne prolaze krvno-moždanu barijeru.

Interferon alfa-2a upotrebljava se u terapiji infekcija izazvanih virusom hepatitisa B i Kapoši sarkoma (u sklopu AIDS-a). Interferon alfa-2b upotrebljava se kod infekcija izazvanih hepatitisom C. Postoje izveštaji koji ukazuju da interferoni mogu sprečiti reaktivaciju herpes simpleks virusa nakon resekcija korena trigeminalnog neurona, kao i da mogu sprečiti širenje herpes zostera kod pacijenata obolelih od kancera.

Interferoni gama i beta imaju važnu imunoregulatornu ulogu i koriste se u terapiji multiple skleroze. Takođe, interferoni se primenjuju u antineoplastičnoj terapiji.

Neželjeni efekti su relativno česti; to su: groznica, umor, glavobolja i bol u mišićima. Ponovljena primena leka uzrokuje pojavu hroničnog zamora. Depresija kostne srži, osip, alopecija i poremećaji od strane kardiovaskularnog sistema, štitaste žlezde i jetre, takođe se mogu javiti.