Intragastrični balon – endoskopska metoda za lečenje debljine


Debljina postaje globalni problem i uz poznate postupke mršavljenja u obliku dijeta, telesnih vežbi, lekova i hirurških zahvata postoji i mogućnost njenog endoskopskog lečenja postavljanjem intragastričnog balona jednostavnim zahvatom koji traje dvadesetak minuta. Nakon što je nedavno prikazan slučaj prvog pacijenta kome je takav balon postavljen u tekstu se iznose osnovni podaci o endoskopskoj tehnici i dosadašnjim svetskim iskustvima u njenoj primjeni.

Epidemija gojaznosti raste, što se uočava širom sveta. U SAD-u je 65% stanovništva preuhranjeno, dok je čak 31% populacije gojazno, a u Evropi je gojazno oko 25% žena i 20% muškaraca. Gojazne osobe izložene su većem riziku od brojnih bolesti, životni vek im je kraći, a posebno bi nas trebalo zabrinjavati što je posljednjih godina u Evropi i SAD-u počeo trend smanjivanja oboljevanja i smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, dok kod nas i dalje raste. Debljina je, nakon pušenja, drugi najčešći uzrok bolesti koji možemo prevenirati pa je sasvim jasno da predstavlja zdravstveni problem, iako većinu ljudi zabrinjava zbog estetskih razloga.

Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije BMI (body mass index) ili ITM (indeks telesne mase) od 25 do 29,9 definišemo kao prekomernu telesnu težinu ili preuhranjenost, a indeks telesne mase veći od 30 smatra se gojaznošću i može se podeliti u tri stepena:
  • 0 – 34,9 predstavlja gojaznost prvog stepena
  • 35 – 39,9 drugog stepena
  • iznad 40 trećeg stepena

ITM izračunavamo tako što težinu u kg podelimo s visinom u metrima na kvadrat (kg / m²).

Postupci mršavljenja

Medijska eksploatacija debljine dostigla je neočekivane razmere i svakodnevno smo izloženi informacijama o savršenim metodama i idealnim dijetama koje će u vrlo kratkom vremenskom periodu osigurati željeni gubitak kilograma. U stvarnosti to nije tako i većina dijetalnih programa dovode do gubitka telesne težine koji je 3 do 5 kg veći nego u kontrolnim grupama.

Realan cilj kojem teže sve ozbiljnije studije je gubitak od 5 do 10 % telesne mase u roku od 6 meseci, uz održavanje postignutog u trajanju od najmanje dve godine. Postizanje ovih ciljeva dovodi do povoljnih uticaja na kardiovaskularne činice rizika.

Terapiju debljine možemo podeliti u nekoliko osnovnih podgrupa:
  • prema načinu života (dijeta, telesne vežbe)
  • bihevioralnu terapiju
  • farmakoterapiju
  • hiruršku terapiju
  • endoskopsku terapiju, kojoj je i posvećen ovaj članak

Dijete sa smanjenim unosom kalorija u osnovi se dele na osnovu količine unešenih kalorija na dan tako da rangiraju od gladovanja (0 – 200 kcal / dan), preko vrlo nisko kalorijskuh dijeta (200 – 800 kcal / dan) do niskokalorijskih dijeta (> 800 kcal / dan). Dugotrajna gladovanja bez oprezne supervizije mogu biti izuzetno opasna, a pokazalo se da vrlo niskokalorijske dijete ne pokazuju dugoročno bitno bolje rezultate od niskokalorijskih dijeta. Izbalansirane dijete temelje se na kalorijskom unosu od 1000 do 1200 kcal / dan, a individualno planirane dijete na deficitu od 500 kcal / dnevno. Navedene dijete opet se dele u brojne podgrupe koje se zasnivaju na niskom unosu masti i visokom unosu ugljenohidrata, na visokom unosu proteina, kao i na raznim drugim kombinacijama osnovnih sastojaka ishrane koje daju specifičnost pojedinim dijetama.

Programi telesnih vežbi moraju biti individualno prilagođeni i dugotrajni. Umerena fizička aktivnost koja se sastoji od jednosatne šetnje, polusatne vožnje bicikla ili 20 – minutnog plivanja potrebna je da bi se potrošilo oko 150 kcal.

Bihevioralna terapija se temelji na savladavanju prepreka za prihvatanje dijetnog režima i režima telesnih vežbi. Takođe se deli u brojne podgrupe temeljene na podnošenju stresa, samokontroli ili stimulaciji.

Barijatrijska hirurgija savetuje se osobama s ITM > 40 i postoji niz zahvata koji se moraju učiniti kod ove grupe bolesnika. Najčešće se radi o gastroplastici, želučanom bypassu, biliopankreatičnom bypassu ili želučanom podvezivanju. Posljednjih je godina posebno popularno laparoskopsko podvezivanje pomoću podesive želučane trake. Nedavno objavljena analiza pokazala je da je barijatrijska hirurgija vrlo uspešna u tretmanu debljine III. stepena i da takvi bolesnici mogu ovim metodama smanjiti ITM za prosečno 14,2 kg / m². Operativni mortalitet za navedene zahvate iznosi od 0,1 do 1,1%.

Intragastrični balon

Postavljanje intragastričnih balona u želudac kao mera za redukciju telesne težine, nije nova metoda; još su osamdesetih godina prošlog veka u SAD-u od FDA bili odobreni, a potom zbog komplikacija i spontanih pražnjenja i povučeni s tržišta takozvani GEGIB (Garren – Edwards gastric bubble). Nakon toga grupa stručnjaka zaključila je da je upkos komplikacijama metoda obećavajuća i postavljeni su okviri koje bi trebali zadovoljavati baloni koji bi se mogli postavljati u želudac. Ti su kriterijumi podrazumevali konstrukciju glatkih balona bez šavova, od materijala koji se može radiološki evidentirati radi jednostavnijeg praćenja kao i mogućnosti punjenja balona tečnošću umesto vazduhom, i to u različitom volumenu zavisno od pacijenta kom se aplikuje. Nabrojeni zahtevi doveli su nakon eksperimentalnih studija na životinjama i nakon ljudima do razvoja balona nove generacije, odnosno BioEnterics Intragastric Ballon – BIB (BioEnterics Corp.,Carpinteria, California, SAD). Do danas je u svijetu postavljeno na desetke hiljada ovakvih balona i rezultati metode su pokazani u nekoliko studija.

BIB je sistem koji se sastoji od glatkog silikonskog ekspandibilnog balona i katetera koji služi za postavljanje balona u želudac i njegovo ispunjavanje tečnošću. Kad se nakon prethodnog endoskopskog pregleda kojim se isključe lokalne kontraindikacije za njegovo postavljanje balon postavi u želudac, ispunjava se fiziološkim rastvorom u volumenu od 400 – 700 ml, koja se dodatno oboji metilenskim plavim. Nakon toga se iz balona na usta izvuče kateter što dovodi do automatskog zatvaranja valvule. Balon ispunjen tečnošću ostaje u želucu i u njemu se može slobodno pomerati. Položaj balona može se na vrlo jednostavan način kontrolisati ultrazvukom. Čitav postupak traje dvadesetak minuta i može se obaviti uz upotrebu lokalnog anestetika u obliku spreja. Preporučeno zadržavanje balona u želucu je šest meseci, i to uz upotrebu inhibitora protonske pumpe u standardnoj dozi. U slučajevima kad se balon izuzetno želi postaviti na duži rok, treba ga zameniti nakon šest meseci, iako je uobičajeni postupak da se ponovo postavljanje obavi nakon što je pacijent bar tri meseca bio bez balona. Balon se odstranjuje pomoću seta kojim se najpre probuši, a nakon toga pomoću posebnih klešta izvadi na usta pod kontrolom endoskopa.

Tokom nekoliko prvih dana nakon postavljanja balona pacijent oseća nelagodnost koju mu ispunjen balon stvara u želucu, što dovodi do mučnine i povremenih povraćanja ali uskoro se ovi simptomi gube i bolesnik se navikava na prisustvo balona u želucu. Od ostalih komplikacija moguć je nastanak erozija ili ulceracija u želucu, što se pokušava prevenirati davanjem inhibitora protonske pumpe. Opisana su i pucanja balona, ali s obzirom da je fiziološka tečnost kojom je ispunjen balon obojena metilenskim plavim, promena boje mokraće i stolice signalizirat će da je došlo do pucanja balona. Ukoliko balon ipak završi u crevima moguć je njegov slobodan prolazak crevom ili hitna operacija ako se zaustavi negdje na putu u crevima. Kod vađenja balona, nakon što se probuši, moguće su određene komplikacije: temperatura, grčevit bol i proliv ukoliko je sadržaj tokom vremena provedenog u želucu bio inficiran.

Osnovna indikacija za postavljanje balona je ITM > 35, iako je u nekim kontrolnim studijama balon postavljen i kod ITM > 32, a isključivi činioci su hormonalni ili genetski uzrok debljine, maligna bolest u posljednjih 5 godina, trudnoća, alkoholizam i narkomanija. Osim toga, postavljanje balona isključuju i lokalne gastrointestinalne promene kao što su hijatus hernija > 3 cm, ezofagitis III. I IV. stupnja, ulkusna bolest, varikoziteti jednjaka, angiektazije, prethodan zahvat barijatrijske hirurgije ili drugi operativni zahvati na želucu.

Pri pripremi bolesnika za zahvat potrebno je uzeti detaljnu anamnezu, fizikalni pregled i provesti antropometrijska merenja, izvaditi hematološke i biohemijske parametre kao i odnos TSH, gastrina, kortizola, inzulina, glukoze i serumskih lipida.

Nakon zahvata pacijenti moraju biti tri dana na tečnoj dijeti, a zatim mogu početi unos usitnjene hrane; dijeta koja sledi treba imati od 1000 – 1200 kcal / dan, a uz to je potrebna i prateća umerena fizička aktivnost.

Većina studija pokazala je da je prosečni gubitak telesne težine ovom metodom od 15 do 21 kg u 6 meseci. Godinu dana nakon vađenja balona prosečni gubitak težine bio je 11,4% u odnosu na prosečnu težinu.

Italijanska studija na 2515 bolesnika pokazala je da je vrlo malo bolesnika imalo komplikacije, i to želučanu opstrukciju u prvih 7 dana 0,76% pacijenata, želučanu perforaciju 0,19%, rupturu balona 0,36%, ezofagitis 1,27% i ulkus želuca 0,2%, odnosno ukupno 2,78% ukupnog broja pacijenata uključenih u studiju. Nedavno publikovana studija pokazala je da je nalaz kulture u balonu bio sterilan u 80%, dok je u preostalih 20% nađena samo orofaringealna flora i da iz sadržaja balona nije izolovan Helicobacter pylori kod niti jednog Hp pozitivnog ispitanika.

Nekoliko radova ukazalo je na mogućnost da se intragastrični balon postavi kao prelazna faza pre barijatrijskog zahvata, i tu je pokazana redukcija telesne mase za oko 10% već nakon tri meseca.

Zaključak

Postavljanje intragastričnog balona sigurna je i delotvorna metoda redukcije telesne težine u pacijenata s debljinom drugog i trećeg stepena. Metoda se može primeniti i u bolesnika koji su kandidati za barijatrijske zahvate.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. aleksandra 04.03.2012

    Imam viska 50 kg poslednjih devet godina, kojih ne mogu nikako da se oslobodim. Javljam se iz Novog sada, i interesuje me da li se u Novom Sadu ugradjuje balon.
    Hvala vam na svim informacijama.


  2. aneta 29.03.2010

    Pozzz. Nekoliko puta sam pokusala mrsaviti sa bezvrednim kapsulama, reklama cini svoje. Potrazila sam i pomoc nutricioniste, to mi je pomoglo dok sam se strogo pridrzavala dijeti. Nemam mogucnosti da odlazim u teretanu, imam malo dete i nemam ko da mi ga cuva. Promena okoline je donela svoje, nemogu da se naviknem. Dok se nisam doselila na sadasnje prebivaliste, sto nije nesto daleko, ali promena i mentalitet ljudi jako utice na mene, nisam imala ni gram viska. Htela bih da isproban intrag. Balon neznam odakle da pocnem, gde da se prijavim, cula sam nesto u voj. Klinickom centru novi sad. Imam visok pritisak, nije strasan ali to mi je valjda urodjena mana. Smeta mi 20kg viska. Valjda bi mi pomoglo i zbog pritiska. Pitanje: da li se ugradnja placa ili se moze resiti hir. Zahvat i nekako drugacije i kako? Imam privatno zdr. Osiguranje. Zelim posir. Savet i pomoc!!! Hvala!!!!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde