Činjenice o masaži


Masažom se smanjuje napetost mišića i poboljšava cirkulacija u tretiranoj regiji tela. Uglavnom pomaže ali ipak nije za svakog da se nađe na stolu za masažu ili da masira oko njega. Evo zašto...

Tehnike masaže

Maseri kontrolišu nekoliko varijabli masaže, uključujući i okolinu. Savremena primena tretmana uključuje:

  • ritam
  • brzinu
  • pritisak
  • pravac
  • trajanje
Većina masažnih tehnika koriste sredstvo za smanjenje trenja, tako da ruke masera klize kožom sa minimalnim trenjem. Često se koriste puder ili ulje. Masažni pokreti moraju biti pravilni i ciklični. Brzina primene masaže zavisi od tipa tehnike.

Kod nekih pristupa (tapotement, perkusija) brzina primene masaže je nekoliko puta u sekundi, dok je kod drugih puno sporija. Količina pritiska zavisi od tehnike i željenih rezultata. Lagani pritisak može rezultovati opuštanjem, relativnom sedacijom i može smanjiti grč. Za razbijanje miogeloza i intervencije u dubljim nivoima tkiva može biti potreban veći pritisak. Za tretmane edema i rastezanje vezivnog tkiva je potrebana srednja jačina pritiska. Smer masaže je često centripetalan kako bi se osigurala bolja mobilizacija tečnosti prema centralnoj cirkulaciji. Sled tretiranih tkiva je često centripetalan kao i smer masaže.

Kada se tretiraju mišići, pokreti su paralelni s mišićnim vlaknima. Ako je cilj tretmana smanjenje priraslica, sile rastezanja trebaju biti kružne ili barem uključivati komponente poprečnih vlakana. Područje koje se tretira masažom zavisi od stanja koje se tretira.

Trajanje tretmana zavisi od područja koje se tretira, željenih terapeutskih ciljeva i pacijentove tolerancije. Postoje velike varijacije trajanja tretmana, što često zavisi od promena koje se dešavaju na tkivu tokom masaže. Ako se masaža sprovodi pre drugih tretmana, trajanje može biti određeno rezultatom potrebnim za optimizaciju sledećeg koraka tretmana. Trajanje terapeutskog programa masaže može biti od jedne nedelje do nekoliko meseci i zavisi od željenih terapeutskih ciljeva. Pacijent se mora s vremena na vreme ponovno pregledati, zavisno od dijagnoze i terapeutskih ciljevia, a da bi se osigurao zadovoljavajući napredak.

Fiziološki efekti masaže

Masaža rezultuje nekim mehaničkim učincima. Mehanički pritisak na meka tkiva pomera tečnosti. Tečnosti se pomeraju u smeru manjeg otpora pod statičkim silama koje su rezultat pritiska ruku masera, ali ako je težište sila pokretno, stvara se gradijent pritiska. Pretpostavljajući da nema značajnih otpora, pritisak se smanjuje proksimalno prema maserovoj ruci. Jednom kada mobilizirana tečnost napusti meka tkiva, ulazi u venske ili limfne sisteme nižeg pritiska. Količina tečnosti mobilizovana u pojedinačnom tretmanu je najčešće mala, ali fizijatar mora biti svestan fiziološkog efekta kod pacijenata sa značajno oštećenim kardiovaskularnim ili bubrežnim funkcijama. Kod tretiranja limfedema, masaža se izvodi više proksimalno, nakon čega se pomera više distalno, što je bazirano na verovanju da se prvo mora otvoriti proksimalna blokada limfnih kanala da bi se prepustila mobilizacija distalnih tečnosti i proteina.

Masaža gnječenjem i udaranjem smanjuje edem. Kao dodatak mehaničkim efektima, kod masaže dolazi do otpuštanja histamina, koji uzrokuje širenje površinskih krvnih sudova i pomaže u ispiranju otpadnih produkata metabolizma. Povećava se venski dotok krvi u srce, što povećava udarni volumen srca.

Neki dokazi upućuju na to da masaža povećava krvotok i na suprotnoj strani (kontralateralno), ali mehanizmi ovog pretpostavljenog učinka nisu ustanovljeni. Ovi efekti mobilizacije tečnosti su važni kod labavih ili neaktivnih udova jer u tim slučajevima obično nije prisutna normalna kompresija kao rezultat kontrakcije skeletnih mišića. U nekoliko zadnjih godina studije su pokazale da masaža može smanjiti viskoznost krvi i hematokrit i povećati broj cirkulišućih fibrinolitičkih materija. Dobijeni podaci objašnjavaju uspeh masaže u smanjenju duboke venske tromboze. Masaža može biti kontraindikovana kod postojeće tromboze.

Ostali sastojci krvi koji se mogu povećati putem masaže uključuju mioglobin, kreatin kinazu, laktat-dehidrogenazu itd. Privremeno povećanje u količini ovih materija može biti rezultat curenja iz lokalnih mišićnih ćelija usled primenjenog pritiska. Laktati se takođe smanjuju u masiranim mišićima. Masaža može smanjiti mišićni spazam i povećati silu kontrakcije skeletnog mišića. Smanjeni spazam i povećana izdržljivost mogu biti rezultat ispiranja otpadnih produkata metabolizma usled mobilizacije tečnosti i povećanog protoka krvi, kao i verovatno smanjena bol u mišićima.

Refleksne promene

Masaža stimuliše kožne receptore, vretenaste receptore i površinske skeletne mišiće. Ove strukture proizvode impulse koji dolaze do kičmene moždine, proizvodeći različite efekte, uključujući opuštanje ili stimulisanje pojedinog segmenta.

Psihološki učinak masaže

Masaža generalno povoljno utiče na osećaj opuštenosti kod pacijenata. Nije do kraja istraženo da li se radi samo o placebo učinku ili je uzrok u nekom neotkrivenom refleksu. Maseri često uključuju različite psihofizikalne tehnike, kao što su imaginacija, za vreme tretmana. Nedavna ne-randomizirana prospektivna studija o masaži u glavnom američkom centru za lečenje raka pokazala je kako masaža utiče na različite simptome u velikom broju pacijenata. Preko tri godine, 1290 pacijenata bilo je tretirano običnom (švedskom) masažom, laganim dodirom ili masažom stopala, zavisno od želja pacijenata. Pre i nakon dvadesetominutne masaže pacijenti su ispunjavali upitnik o svojim simptomima. U otprilike 50% pacijenata simptomi su bili redukovani i osećali su otprilike 10-postotno poboljšanje. Najveće poboljšanje videlo se kod simptoma kao što su teskoba, mučnina, depresija i bol.

Terapeutski ciljevi i indikacije za masažu

Masaža može biti upotrebljena kao primarna terapijska intervencija ili kao dodatak ostalim terapeutskim tehnikama. Upotrebljava se za (1) mobilizaciju međutkivnih tečnosti, (2) smanjenje otoka, (3) poboljšanje krvotoka lokalno, (4) smanjenje mišićnih bolova i ukočenosti, (5) opuštanje kao i za (6) sprečavanje ili otklanjanje priraslica. Masaža se koristi i za izmenu patofiziologije primarnog stanja (npr. kontrakture), ili za sprečavanje te izmenu štetnih efekata pre korištenih tretmana.

Kod hospitalizovanih pacijenata koji su koristili masažu uočeno je poboljšanje raspoloženja, samopouzdanja i smanjenje teskobe. Ovaj fenomen je rezultat olakšanja fizikalnih simptoma i bola, a može biti povezan i sa smanjenjem napetosti.

Drugi terapeutski efekti masaže uključuju relaksaciju mišića. Masažom se smanjuje napetost mišića i poboljšava cirkulacija u tretiranoj regiji tela. Mišićna relaksacija može biti rezultat pojačane stimulacije receptora. Time se povećava broj signala koji stižu u kičmenu moždinu što rezultuje promenama u refleksim putevima koji dovode do smanjenja mišićne napetosti.

Ostali učinci masaže su otpuštanje enkefalina, proizvodnja endorfina, potpomaganje u apsorbciji fibroznog tkiva, poboljšanje gipkosti vezivnog tkiva, poboljšanje limfne cirkulacije (u nekim studijama 7-9 puta) kao i poboljšanje funkcije NK ćelija (ćelije ubice koje učestvuju u odbrani organizma). Tanabe i Nakayama su došli do podatka da kod životinja mehanička stimulacija, kao što je masaža, dovodi do toga da se u masnim ćelijama inhibira ekspresija adipogenetskog transkripcionog faktora na receptorima u peroksisomima gde se akumulira energija. Oni smatraju da na taj način masaža može pomoći u smanjenju masnih naslaga u telu i time kod gojaznosti.

Kontraindikacije za masažu

Masaža je kontraindikovana u slučajevima kada bi mogla pogoršati stanje organizma, uzrokovati neželjenu destrukciju tkiva ili širenje bolesti. Malignitet, tromboza, aterosklerotski plakovi ili infekcija tkiva mogu se proširiti masažom.

Apsolutne kontraindikacije za masažu uključuju

  • duboku vensku trombozu, zato što poboljšanjem krvotoka u udovima može doći do otkidanja tromba sa zida krvnog suda i time do embolije,
  • akutne infekcije,
  • krvarenje i
  • sveže, otvorene rane.

Relativne kontraindikacije uključuju

  • nedovoljno zaraslo tkivo,
  • osetljivu kožu,
  • kalcificirana meka tkiva,
  • transplante kože,
  • atrofičnu kožu,
  • upaljeno tkivo,
  • malignitet,
  • upalne mišićne bolesti i
  • trudnoću.
Fizijatar bi trebao biti svestan opreza upotrebe masaže kod osoba s hroničnim bolom. Masaža može potencirati snažne psihofizičke efekte i time nenamerno uzrokovati lažnu nadu kod pacijenta. Kod svih pacijenata, ciljevi terapije moraju biti postavljeni na početku i tretman treba biti prekinut kada su ciljevi postignuti.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 2

  1. Allomanny 08.04.2011

    Hvala za zanimljive informacije


  2. Nenad Nikolić 11.04.2009

    Zdravo svima, kupio sam pre par dana masažer na struju, pa me zanima koliko često se sme koristiti? Ja bih ga koristio svaki dan - prvo ja ženu pa ona mene, ali je žena načula da ne sme često da se masira (nije mi jasno zašto ne bi smelo, ali reko - bolje da pitam. Takođe bi bilo lepo da neko objasni još par detalja: koliko dugo sme da se masira? Koliko dugo bi trebalo po grupi mišića? Masažer ima ic lampe pa me zanima i preporuka za korišćenje istih (koliko dugo / često) i naravno - ako sam zaboravio još nešto, a smatrate da bih trebao da znam - slobodno recite. . .: )
    Hvala unapred na savetu,
    Nenad Nikolić


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde