Apstinencijalni sindrom kod pušača


 "Psihoaktivna supstanca je svaka supstanca, koja unesena u organizam može da modifikuje jednu ili više funkcija". Ovu definiciju za psihoaktivne supstane dala je Svetska zdravstvena organizacija. To su supstance ili smeše supstanci koje deluju na centralni nervni sistem (mozak) i izazivaju promene u doživljavanju i ponašanju. Uskraćivanjem te supstance koja je modifikovala funkcije, pojavljuje se grupa raznih simptoma koji se definišu kao “simptomi apstinencijalne krize” ili apstinencijalni sindrom”.

 

Zavisnost

Duvanska zavisnost je priznata kao bolest u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti SZO (ICD-10) i Američkog psihijatriskog udruženja za dijagnostiku i statistiku (DSM-IV). Svakoga dana u Srbiji se popuši 73 miliona cigareta! Pušače dnevno "užitak" košta 3.100.000 evra, što znači da za godinu dana Srbi popuše 1.800.000.000 evra.

Nemoguće je za pušače da ostave pušenje, bez poteškoća, pa iako žele da to urade i znaju da je to vitalno za zaštitu njihovog zdravlja i zdravlja najbližih u okolini. Ovo se javlja zato što postoji duvanska zavisnost, a nikotin je supstanca koja je sadržana u duvanu i koja prouzokuje zavisnost. Zavisnost nastaje zahvaljujući dejstvu nikotina na nikotinske receptore u centralnom nervnom sistemu. Efekti nikotina na centralni nervni sistem se pojavljuju ili deluju na isti mehanizam kao droge, kao što su heroin ili kokain koji prouzrokuju modifikaciju nekih telesnih funkcija. Može da ubrza mentalne procese, uzrokuje pravu anksioznost, da poboljšaju fizičko funkcionisanje kao i stvaranje prijatnih osećanja. Svi ovi simptomi kod pušača prouzrokuju da on traži nikotin ponovo i ponovo, sve češće i češće. S obzirom da se nikotin brzo razgrađuje i troši, pušač je prisiljen da ponovo puši kako bi zadovoljio potrebe određenih neurocentara.

Što se štetnih materija duvanskog dima tiče, sem nikotina koji je farmakološki aktivan i ugljen-monoksida, katran cigarete sadrži više stotina iritantnih i kancerogenih materija. Psihička zavisnost je dominantna kod ove zavisnosti. Medjutim, svi stručnjaci se slažu da je pušenje jedna od najjačih zavisnosti – nalazi se na, neslavnom, drugom mestu, odmah posle heroinomanije.

Pušači se klasifikuju kao “zavisnik” kad:
  • imaju potrebu za cigaretom bez obzira na situaciju
  • ponašanje je uslovljeno sa nikotinom
  • ne mogu da se odupru pušenju, čak i kada znaju da ono prouzrokuje oštećenje
Efekti koji prouzrokuju  da pušači traže nikotin ponovo:
  • modifikacija nekih funkcija u telu
  • ubrzanje nekih mentalnih procesa
  • potiskivanje anksioznosti (zabrinutost)
  • poboljšanje fizičkih sposobnosti za obavljanje posla
  • generisanje (podsticanje) prijatnih osećanja
Psihička zavisnost je stanje u kojem (droga) nikotin izaziva osećaj zadovoljstva i psihički nagon za povremenim ili trajnim uzimanjem, kako bi se izazvalo zadovoljstvo ili otklonile nelagodnosti. Psihička zavisnost kod pušača se javlja kao nesposobnost pojedinca da psihičku napetost kontroliše bez nikotina. Psihološka zavisnost je postepeni uigrani način ponašanja koji polako donosi prijatno raspoloženje, a vremenom stvara uslovne reflekse na određene draži. Tako i cigareta postepeno ulazi u život čoveka, jedan dim po jedna cigareta, nadalje ne sama već uz kafu, za odmor, posle jela, posle seksa, uz alkohol, u društvu, u dokolici, za vreme telefoniranja, za vrema doterivanja, na slavlju, na rođenju, u samoći, stresu, tuzi, na sahrani, i u još mnogo trenutaka u životu. Naročito su važna angažovanja ruku i misli oko rituala paljenja cigareta, hvatanja za džep, traženje upaljača ili šibica, trljanje cigarete među prstima, mnogi liznu cigaretu, prinošenje cigarete ustima, povlačenje dima, odmicanje od usta, ponavljanje postupka, odlaganje cigarete izbacivanje dima i usmeravanje njegovog pravca. Neki pušači pri izbacivanju dima iz usta oblikuju razne figure i tako se zabavljaju. Ovo su aktivnosti koje okupiraju pušača, uzmu dosta vremena, stvoreni su uslovni refleksi, često pušač spontano ovo sve radi, a kada nema cigarete nastaje problem i prvo ne zna šta će sa rukama, to ga blokira i teško se snalazi.

Apstinencijalni sindrom

Zavisnost za nikotinom i sindrom (simptomi) koji se pojavljuje kada nedostaje nikotin (sindrom apstinencijalne krize) su prepreke za odvikavanje od pušenja. Kada pušači prestanu da puše oni izgube “pozitivne” efekte nikotina koje su osećali, a sada imaju “bolne” efekte njegovog nedostatka.
Uz izuzetno snažnu nikotinsku zavisnost, ozbiljan problem je i apstinencijalni sindrom koji se razvija odmah po prestanku pušenja. Kriza koja počinje već posle dva časa može da traje i do šest meseci. Pušač je suočen sa žudnjom za cigaretom, promenljivog je raspoloženja, uzrujan, sa znacima anksioznih i depresivnih reakcija. Usporen je srčani rad, koncentracija je niža, usporen je metabolizam, primetna je stalna glad.

Odvikavanje

Ono što olakšava proces odvikavanja i ublažava apstinencijalnu krizu, prouzrokovanu uskraćivanjem nikotina iz duvana, su sredstva supstitucije nikotinom (Nicotine replacement therapy- NRT). Za sada to su jedina, sa nikotinom, zvanično odobrena sredstva za tu namenu.

NRT uključuje :
  • Nikotin u formi flastera,
  • žvaka,
  • lozengi,
  • nazalnog spreja,
  • inhalera i
  • mikrotableta
Ovaj tretman ima za cilj da zameni nikotin iz cigareta i smanji apstinencijale krize koji prate proces odvikavanja od pušenja. On pomaže pušačima da se odupru žudnji da puše.

Neke NRT u svetu su dostupni u slobodnoj prodaji dok su drugi samo dostupni na recept.

U nas NRT su dostupne u slobodnoj prodaji u obliku flastera od 15mg, 10mg, 5mg i u obliku žvaka od 4mg i 2mg.

Bez ičije pomoći samo jedan od tri pušača pokuša da ostavi duvan. Istraživanja su pokazala da samo 30 odsto pušača uspe da izdrži dva dana bez cigarete. Bez stručne pomoći, samo tri odsto se izleči iz prvog puta. Polovina, ipak, uspe u svojoj nameri, ali iz pet do sedam pokušaja, u roku od pet do deset godina.
 

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 5

  1. Jasna Šokica 30.07.2015

    Kakva apstinencijalna kriza i sindrom, prestaneš da pušis i to je to, ništa ne boli, nije ti muka, ne drhtriš tačnije nije ti ništa, samo ne pušiš!


  2. Milojko 10.01.2012

    Ja sam u dva navrata ostavljao cigarete. Prvi put je to bio period od dve godine apstinencije, uz povremeno prisustvo krize. Nakon izdržane dve godine, ponovo sam propušio. Pre osam godina sam drugi put ostavio cigarete i, pre nekoliko meseci sam ponovo počeo da pušim. Tokom tih osam godina mislim da nisam imao simptome krize, ali samo jedan trenutak slabosti je bio dovoljan da zapalim (piće sa drštvom, može cigara, pa druga) i sad sam ponovo ovisnik.


  3. Allomanny 13.04.2011

    Ono što sam tražio, hvala


  4. Anda 31.12.2010

    Ja mislim da je ovaj članak napisan isključivo iz nečije želje za zaradom. Odvikavam se i surfam po netu tražeći članke protiv pušenja, a ovdje je namjerno u detalje opisan ritual pušenja, samo iz razloga da bivšem pušaču izazove krizu. Po mojem mišljenju ovi flasteri i tablete, pa sad daju i antidepresive, su najveća glupost. Fizička kriza (i oscilacije) raspoloženja traju pet dana i kod najvećih pušača, a ne šest mjeseci kako ste namjerno napisali da zaplašite ljude sa ciljem da kupe vaše proizvode. Ovo što vi radite je da ćete navuć ljude istovremeno i na cigarete i flaster, pa će vam se onda morat ponovo obraćat, ovog puta da im date tablete za smirenje ili što već u tom slučaju dilate.


  5. ljubinka 09.09.2009

    Meni je ovo veoma interesantna tema, posto sam prije 7 mjeseci sama ostavila duvan. Iz drugog pokusaja. Prvo sam u novembru 2008. g. Tri nedelje ostavila cigarete, ali sam odustala. U Februaru 2009. g. sam imala skokove pritiska gotovo svakih sedam dana. To me upasilo, i prvo sto sam ja mogla utaditi jeste da ostavim cigarete, nakon 22 godine aktivnog pusenja. Nisam imala neke znacajnije krize. Valjda sam to prosla kada sam prvi put pokusala ostaviti cigarete. Prije 10-tak dana sam uhatila samu sebe kako trazim nesto po dzepovima. Spremala sam se da pijem jutarnju kafu. Iznenadila sam samu sebe. To je ta navika. Eto javilo se nakon gotovo sedam mjeseci. Da sam tada imala cigaretu uz sebe, vjerovatno bih je zapalila. Sada mi jako smeta kada sam u drustvu pusaca. Dim u prostoriji me gusi, a smeta mi i miris (bolje reci smrad) koji osjetim na nekome ko je tek ispusio cigaretu. Sada se pitam sto mi je trebalo da preko 20 godina trujem svoje tijelo. Pritisak, nazalost nisam suzbila, ali nemam vise onako cesto skokove pod terapijom kao u vrijeme kada sam konzumirala cigarete. Srdacan pozdrav!


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde