Zbog toplote 250 hiljada smrtnih slučajeva više upozorava SZO


Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da će od 2030. do 2050. godine toplotni stres povezan sa klimatskim promenama verovatno dovesti do dodatnih 250 hiljada smrtnih slučajeva godišnje, zbog neuhranjenosti, malarije, diareje i toplotnog udara.

Uzimajući u obzir različite uticaje na zdravlje, SZO zaključuje da će klimatske promene dovesti do 38 hiljada dodatnih smrtnih slučajeva kod starijih osoba izloženih toploti, 48 hiljada zbog dijareje, 60 hiljada zbog malarije i 95 hiljada zbog pothranjenosti kod dece.

Iz Svetske meteorološke organizacije navode da bi ova godina mogla zabeležiti rekord u visini temperatura, a time je i period od 2015. do 2019. najtoplije petogodišnje razdoblje u istoriji.

Ekstremno visoke temperature pogađaju kardiovaskularne i respiratorne bolesnike, i direktno doprinose povećanju njihove smrtnosti. Polen i ostali aerogeni alergeni su prisutniji u ekstremnim vrućinama, što može izazvati astmu od koje godišnje na svetu umre oko 300 miliona ljudi.

Vremenske nepogode i nepredvidive padavine utiču na snabdevanje pijaćom vodom. Nedostatak bezbedne vode za piće i nemogućnost održavanja higijene povećava rizik od nastanka diareje, koja svake godine ubija preko 500 hiljada dece uzrasta do pet godina.

Poplave zagađuju zalihe slatke vode, povećavaju rizik za bolesti koje se prenose vodom i stvaraju pogodnu sredinu za insekte kao što su komarci.

Visoke temperature pogađaju poljoprivrednu proizvodnju. Verovatno je, da će se smanjiti proizvodnja osnovnih prehrambenih proizvoda, što će povećati pothranjenost u siromašnim regijama, koja godišnje ubije više od 3 miliona ljudi.

Poslednjih 130 godina, svet se prosečno zagrejao za 0.85 stepeni Celzijusa, nivo mora raste, tope se glečeri, menjaju se padavine a ekstremne vremenske prilike su sve učestalije. Klimatske promene pogađaju zdravlje ljudi direktno, i indirektno preko uticaja na čistoću vazduha, čistu pijaću vodu, bezbedno sklonište i dovoljno hrane.

Procenjuje se šteta po zdravstveni sektor do 2030. od dve do četiri milijarde dolara godišnje. Ovo će najviše pogoditi zemlje u razvoju, koje nisu u mogućnosti da se adekvatno pripreme za odgovor na problem.

Za Stetoskop.info Miloš Đošić


Podeli tekst:
Izvor: Svetska zdravstvena organizacija (SZO)

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde