„Drži olovku lepo, desnom rukom!“

Svako od nas se rađa sa urođenom dominantnošću čula (vida i sluha) i ekstremiteta (ruka i noga). Dominantnost se stabilizuje do 3. godine (najkasnije do 5.) i nakon toga možemo govoriti o detetu koje je desnoruko ili levoruko.

Da li će neko biti desnoruk ili levoruk određeno je genima koje nasleđujemo. Često je u porodici prisutno više članova koji su levoruki. Postoje pretpostavke da je položaj bebe u stomaku jedan od pokazatelja kasnije dominantnosti. Zbog toga srećemo parove blizanaca od kojih je jedan desnoruk, a drugi levoruk.
Okolina često dominantnost posmatra samo kroz ruku kojom je dete izabralo da piše ili koju su mu nametnuli. A zato zaboravlja da tu ruku pokreću impulsi koje šalje mozak. Namećući detetu određenu ruku za pisanje mi se u stvari igramo centrima u mozgu. Kod dece kojoj je nametnuta dominantna ruka često se javljaju teškoće u artikulaciji koje se teško koriguju, mucanje, teškoće u čitanju i učenju...

Savet za sve roditelje i bake i deke: dozvolite detetu upotrebu ruke koju ono samo izabere. U slučaju da dete ima više od 3 godine i uredan psihomotorni razvoj, a još nema definisanu
lateralizovanost ruke, javite se logopedu za konsultaciju.

Podeli tekst:

Diplomirani logoped Smilja Vukotić bavi se problemima kasnog progovaranja, govornih i jezičkih poremećaja (razvojna disfazija, mucanje, problem artikulacije), kao i patologijom glasa, problemima čitanja, pisanja, računan...

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde