Savremena terapija reumatoloških oboljenja


Reumatske bolesti su često zastupljene i od njih boluje polovina svetske populacije starije od 65 godina. Oko 105 miliona ljudi širom Evrope ima jednu od degenerativnih ili zapaljenskih bolesti zglobova. S jedne strane, zbog sve starije populacije i primene savremenih dijagnostičkih i terapijskih metoda, a sa druge, zbog gubitka produktivnosti i pojave komplikacija, reumatska oboljenja postaju vodeća zdravstvena briga u svetu.

Reumatologija je područje medicine koje se bavi proučavanjem zapaljenskih, autoimunih i degenerativnih bolesti lokomotornog sistema. Reumatske bolesti su među vodećim razlozima poseta lekaru u visoko razvijenim zemljama i utiču na značajnije poremećenu funkciju organizma kod osoba srednje i starije životne dobi više nego druge bolesti, uključujući bolesti kardiovaskularnog sistema, karcinom i dijabetes. Epidemiološke studije pokazuju da u Evropi osteoartritisi ili degenerativne bolesti zglobova pogađaju oko 40 odsto, a u svetu oko 10 odsto stanovnika i pojavljuju se najčešće oko 60. godine života. Zapaljenja zglobova, od kojih je najčešći reumatoidni artritis, ređe su i javljaju se kod oko 1 do 2 odsto populacije, a spondiloartropatije u 7 do 14. Najnovija saznanja o procesu nastanka bolesti ukazuju da jepotrebno postaviti što raniju dijagnozu i primeniti terapiju u ranom stadijumu bolesti.

  • -Bazična istraživanja u reumatologiji danas imaju značajno mesto u otkrivanju etiologije reumatskih bolesti nekoliko decenija unazad, zahvaljujući dostignućima moderne tehnologije, omogućeno je istraživanje novih gena i genskih mehanizama značajnih u patogenezi reumatskih bolesti, moguće je sagledavanje bioloških procesa u ćelijama, što često objašnjava patofiziološke mehanizme nastanka reumatskih bolesti - konstatuje profesor dr Aleksandar Dimić, direktor Instituta u Niškoj Banji.

lako je etiologija još zagonetka, o patogenezi zapaljenskih i degenerativnih reumatskih bolesti sada se dosta zna. Novi trendovi u reumatologiji podrazumevaju i primenu odgovarajućih metoda vizuelizacije. Pored ,,zlatnog standarda", radiografije, u kliničkoj praksi značajno mesto zauzima i artroskopija, koštana denzitometrija, ultrazvučna metoda, kao i magnetna rezonanca, kao najfinija, neinvazivna i najpreciznija metoda u vizuelizovanju najfinijih struktura zgloba. Istaknut je značaj ovih metoda u praćenju efikasnosti različitih vrsta lekova.  Procena funkcije bolesnika zahteva pažljiv prstup u proceni simptoma, uticaja kongitivnih (spoznajnih), psiholoških, neuroloških, motornih i artikularnih komponenti bolesti na psihosocijaini integritet bolesnika, na aktivnosti u njegovom svakodnevnom životu, odnose na poslu i u porodici. Lečenje bolesnika s reumatskim bolestima zahteva individualni pristup u postavljanju dijagnoze, proceni aktivnosti bolesti i odabiru terapijskog tretmana, uvažavajući dob, pol i psihosocijalne aspekte bolesnika. Reumatske bolesti su hronične, sa pojedinim fazama smirivanja i aktiviranja i nepredvidivog su toka na koji pozitivno ili negativno utiče mnoštvo spoljnih faktora [uključujući posao, porodicu, društvo i edukaciju], zato tretman lečenja zahteva trajnu procenu primenjenih postupaka, funkcionalnog statusa i reakcije bolesnika na bolest u kontektstu specifičnih životnih uslova svakog pojedinca. Neophodno je kontinuirano procenjivati različite aspekte međusobnog delovanja farmakoloških, rehabilitacijskih i ortopedskih postupaka na trenutni stadijum i aktivnost bolesti, na moguće postojanje i lečenje drugih hroničnih bolesti, na kvalitet života i starosno doba bolesnika.

Terapija dijetom poznata je još iz vremena Hipokrata. Tomas Edison je za nutricioniste rekao: ,,Ako današnji doktori ne postanu nutricionisti sutra, današnji nutricionisti će postati sutra doktori." Naučni pristup nutricionista zasniva se na preporuci da treba racionaino i individualno pristupiti svakom bolesniku i da je nesporno korisno izbacitii iz ishrane sve moguće alergene i hranu koja pogoduje porastu telesne težine. Dijetu treba sprovoditi posebno u slučajevima zapaljenskog artritisa kada se kod bolesnika javljaju ulceracije na sluzokoži usne duplje, urtikarija ili iritabiini kolon. Istraživanja o dijetnom tretmanu kod bolesnika sa reumatoidnim artritisom pokazala su različite rezultate u primeni vegetarijanske ishrane i primeni ribljeg ulja koje sadrži omega-3 masne kiseline, tako da za sada ne postoji jedinstveni stav o ulozu nutricionističkog pristupka u lečenju te bolesti. Mogući mehanizmi koji objašnjavaju uticaj dijete na zapaljenja u reumatoidnom artritisu jesu uticaj omega 3-masnih kiselina na metabolizam prostaglandina, pročišćavanje organizma od toksina, obnavljanje crevne flore, zabrana unosa toksina, aditiva, crvenog mesa i voćnih kiselina, odnosno povoljan učinak na crevnu sluzokožu.

U lečenju bolesnika s gihtom prihvaćen je stav o smanjenju telesne težine i zabrani unosa alkohola i hrane koja sadrži purin. Vitamini i mikroelementi u tragovima koji deluju kao antioksidansi često se propisuju u alternativnom pristupu lečenja reumatoidnog artritisa, posebno vitamin D i E, te mega doze vitamina C i selena. Za sada nema niti jednog naučnog dokaza da farmakološke doze vitamina i elemenata u tragovima imaju terapijski učinak.

Multidisciplinarni timski pristup u edukaciji bolesnika neophodan je kako bi se postigli ciljevi u lečenju od reumatskih bolesti koji uz uspešan medicinski tretman uključuje psiho-socijalnu podršku porodice, društva i na radnom mestu, nalaženje odgovarajućeg zaposlenja i težnju najmanje mogućem osećaju telesnog hendikepa. Pored lekara koji postavljaju dijagnozu i sprovode lečenje, neosporna je uloga medicinskih sestara, fizioterapeuta, socijalnih radnika, psihologa i ostalih čiji je primarni cilj briga za te bolesnike. Postoji opšte uverenje da je pojava reumatskih bolesti nezaobilazna posledica starenja organizma na koju se vrlo malo ili se uopšte ne može uticati. Prema rezultatima istraživanja, u svesti većine ljudi pojam artritis izaziva značajno negativnije mišljenje u poređenju s vodećim uzročnicima smrtnosti današnjice: karcinomom ili kardiovaskularnim bolestima. Pojam artritisa povezuje se s neizbežnim psihosocijalnim i funkcionalnim posledicama dugotrajnog hroničnog bola, patnje i telesne nestabilnosti. U većini država različita udruženja i fondacije, čija je delatnost vezana za stručni i naučni aspekt reumatologije, usmeravaju deo svojih aktivnosti na edukaciju bolesnika i javnosti.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. dragana kozomara 17.07.2009

    Poštovani,
    Da li je moguće da osoba u 37 godini života oboli od gihta i da li isti može da ima vezu sa tortikolisom, ista osoba ga je dobila posle par godina?
    Hvala unapred.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde