Problemi sa dijabetesom u Srbiji


Dijabetes je postao jedan od najvećih globalnih zdravstvenih i ekonomskih izazova. U svetu je približno 415 miliona obolelih od dijabetesa, a taj broj i dalje raste neverovatnom brzinom. Kakvo je stanje u Srbiji u odnosu na druge zemlje i koji su najčešći problemi govorio je dr Miodrag Đorđević u emisiji „Vodič kroz dijabetes.“

dr Miodrag Đorđević

Kakva je situacija kada je nega pacijenata u pitanju u Srbiji u odnosu na Evropu?

Dr Miodrag Đorđević: Slika Srbije kada je dijabetes u pitanju je znatno bolja nego što svi mislimo. Skrenuo bih pažnju na jednu stvar, pre par godina rađena je analiza toga šta se sve dobije od novca koji je uložen u dijabetes. Srbija u stvari za svotu novca koju daje po građaninu godišnje za brigu o zdravlju dobija 80 % onoga što bi inače dobila da ima sve pare ovog sveta. Za istu količinu zdravstvenih usluga, Grčka troši skoro 2000 eura, tako da mi u stvari za novac koji ulažemo u zdravlje, koji nije veliki, dobijamo jako mnogo. To je posledica prosečnih doktora i rezultat agilnih pacijenata. U svakom slučaju situacija nije idealna, nemamo mnogo lekova i kasnimo jako za svetom kada je terapija u pitanju pogotovo tipa 2 dijabetesa. Ali kada je u pitanju sistematizovanost lečenja, mi nismo tako strašno loši kao što bi mogli da budemo da nismo ličnim angažovanjem postigli da to bude bolje. Prisustvovao sam sastanku u Rumuniji na kome smo pričali o politici i brizi o dijabetesu u jugoistočnoj evropi. Na tom sastanku su predstavnici iz Bugarske, Rumunije i Srbije prikazali šta se dešava kada je dijabetes u pitanju. Kada analiziramo, u Rumuniji se mnogo više novca ulaže kada je dijabetes u pitanju ali su rezultati jako slični našim rezultatima. Bugari imaju čak mnogo manje para da investiraju nego što imamo mi. Tako da kada se uporedimo sa drugima koji su jako sličnog finansijskog statusu mi nismo toliko loši, ali kada se uporedimo sa Švedskom, Holandijom itd. mi jesmo daleko iza, ali oni ulažu dve do četri hiljade eura godišnje po građaninu kada je zdravstvo u pitanju dok mi ulažemo samo 200.

Koja pitanja najčešće roditelji postavljaju i zašto su neka deca gojazna a neka ne?

Dr Miodrag Đorđević: Kada je dijabetes kod dece u pitanju roditelji predstavljaju najveći problem. Oni se jako šokiraju kada njihovo dete dobije dijabetes i ti roditelji žele da su jako agilni, oni žele da nešto učine. Ako se ti roditelji ne organizuju na adekvatan način da učine ono što je realno i što može da se učini, oni mogu da naprave velike štete i deci i brizi o dijabetesu kao takvoj. Mi iz saveza pokušavamo da ubedimo roditelje da oni moraju imati realnu priču, da moraju znati koliko novca ima država i da se zna da se taj novac usmerava na način koji nama najviše odgovara. Lepo je da svako dete ima libre aparat za merenje glikemije, ali to nije realno niti je potrebno svima. Bitno je da dete što pre uđe u remisiju, da ima male doze insulina, da bude godinama u remisiji, a ne da bude loše regulisano sa libre aparatom. Tako da su nama te tračice koje smo dobili pre godinu dana u stvari jako važne i te trake su znatno poboljšale brigu o dijabetesu i kod dece i kod ostalih. Deca su dobila tri puta više traka nego što su imali. Roditelji dece sa dijabetesom kada su organizovani i kada su u međusobnom kontaktu, oni mnogo bolje mogu da pristupe brizi o dijabetesu nego kad su sami i kad sami smišljaju šta bi mogli da urade. Postoje dva tipa dijabetesa, tip 1 i tip 2. Tip 1 dijabetes je autoimuna bolest, imate gen za dijabetes i rizik je 1 prema 16 da dobijete dijabetes i ako prođe nešto kroz vaš organizam, neki virus ili nešto drugo, vi ćete ga dobiti. Nema veze da li ste gojazni ili ne ili koliko imate godina možete dobiti tip 1 dijabetes. Kada je u pitanju dijabetes tip 2 njega obično dobijaju odrasle, starije osobe ali mogu i deca ako su gojazna i ako imaju jaku genetsku predispoziciju. Tako da moramo razlikovati gojaznu decu koja dobiju dijabetes tip 2, što treba sprečiti načinom ishrane i fizičkom aktivnošću i tip 1 koji nema nikakve veze sa težinom. Dobićete dijabetes, jer imate faktor koji je aktivirao vaš gen za dijabetes.

Koja pitanja najčešće postavljaju roditelji tinejdžera kada se ustanovi dijabetes?

Dr Miodrag Đorđević: Ono što roditelje najviše zanima je koliko će njihovo dete primati insulin. Kada im kažemo zauvek, oni se šokiraju i budu jedno vreme jako depresivni, pa se onda naviknu. Kada neko dobije tip 1 dijabetes najbitnije je da imate dobrog lekara koji će brzo regulisati vaš šećer kako biste ušli u remisiju. Remisija je kratkotrajni prestanak dijabetesa, kada primate insulin 10, 15 dana smanji se potreba i posle dve, tri nedelje budete bez insulina i praktično ste izlečeni. To traje kratko, nekoliko nedelja, nekoliko meseci, nekoliko godina i vidite da imate vremena da uzmete vazduh, da se navknete, da se raspitate, da vidite kod drugih ljudi šta se dešava i da sačekate sledeću priliku da krenete sa lečenjem. Ako zatim krenete da se lečite na vreme ponovo možete biti na jednoj dozi insulina ili na malim dozama jako dugo, više godina. Najbitnije je da se ranim otkrivanjem dijabetesa i ranim lečenjem što više pacijenata uvede u što dužu remisiju i da ta remisija bude parcijalno što duža. Jer ako se čoveku upropasti pankreas onda izgubite remisiju, posle toga pacijent ima velike doze svakodnevno, nema vremena da se koncentriše i to su osobe koje vrlo lako uđu u depresiju. Dijabetes ima tu mogućnost da se kratkotrajno izleči i vrlo je važno da se to uspostavi što češće moguće.


Podeli tekst:
Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde