Grip ili ptičiji grip?!


Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije tvrde da je tip ptičjeg gripa H5N1, koji je od 1997. zarazio više od 100 ljudi, najgori virus koji su do sada videli. Iako još nije zabeležen slučaj prelaska bolesti sa čoveka na čoveka,  postoji mogućnost da virus mutira. Predviđa se da bi ptičji grip (Avian influencae) mogao odneti daleko više života nego španska groznica, 1918, kada je umrlo 50 miliona ljudi. Svetska zdravstvena organizacija je upozorila na mogućnost da planetu pogodi pandemija mutiranog virusa, koja bi odnela do 100 miliona života.

Grip predstavlja akutno virusno oboljenje respiratornog trakta praćeno povećanom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, bolovima u grlu i kašljem i poznato je i u našem narodu od davnina. Kašalj je  vrlo često težak, može trajati duže, ali po pravilu svi znaci bolesti, pa i ozdravljenje, nastupaju za 3 do 7 dana. Oboljenje daje kliničku sliku prehlade, bronhitisa, virusne pneumonije ili nekog drugog nediferenciranog akutnog respiratornog oboljenja. Ponekad se mogu pojaviti simptomi od strane gastrointestinalnog trakta kao što su mučnina, proliv i povraćanje što je češće kod dece. Bolest se sa većom sigurnošću otkriva kod epidemijskog javljanja, a mnogo teže kod sporadičnih pojava. U toku velikih epidemija dolazi do povećanog letaliteta, zbog nastanka mnogih komplikacija posebno kod starih ljudi, hroničnih plućnih i srčanih bolesnika, dijabetičara, bubrežnih bolesnika i osoba sa smanjenim imunitetom. U tom periodu, što važi i za našu zemlju, dolazi do pojave tzv “viška smrtnosti” iz navedenih razloga, odnosno, povećanja prosečne stope umiranja u toku jedne godine.
  • Postoje tri tipa virusa gripa: A, B i C. Tip A obuhvata tri podtipa koji su povezani sa epidemijskim i pandemijskim pojavljivanjem ovog oboljenja. Tip B je važan za epidemijsko i regionalno širenje, a tip C je povezan sa sporadičnim oboljevanjem i malim lokalizovanim epidemijama. Čestim mutacijama gena, koji kodiraju stvaranje površinskih glikoproteina virusa gripa A i B, uzrokuje se stvaranje varijanti koje se nazivaju prema  geografskom mestu njihove izolacije, godini i broju kulture izolacije. Do nastanka potuno novih tipova dolazi samo kod A tipa i to u nepravilnim vremenski razmacima što dovodi do pandemije. Relativno male antigenske izmene, koje se nazivaju antigenski drift, karakteristika su i tipa A i B. Ovo je rezultat nepredvidive rekombinacije humanih, svinjskih ili ptičijih (najčešće pačijih) antigena. Ovo rezultira relativno čestim epidemijama, a kao odgovor medicine, i periodičnim reformulacijama vakcine protiv ovog oboljenja. Zbog ovoga se svake godine od strane Svetske zdravstvene organizacije preporučuje sastav trovalentne vakcine. Za period 2005/2006 godina predvidjena je trovalentna vakcina u sastavu: A/New Caledonia/20/99(H1N1), A/California/7/2004(H3N2) i B/Shanghai/361/2002. Data je mogućnost da zavisno od teritorije i prisutnog virusa, vakcina može sadržati umesto nekog od ovih virusa i A/New York/55/2004 ili B/Jiangsu/10/2003 i B/Jilin/20/2003 - kaže prof.dr Branislav Tiodorović, član Ekspertske grupe za zarazne bolesti Vlade Republike Srbije.


Velike pandemije koje su zahvatale skoro celu planetu, beleže se 1889.,1918.,1957 i 1968.godine, i one su  imale značajne posledice po zdravlje i naše populacije. Tipovi gripa koji su izazvali velike pandemije 1957. i 1968. godine posedovali su segmente gena koji su vrlo srodni virusu ptičjeg gripa.

Put prenošenja virusa

  • Vazdušni put prenošenja je dominantan, posebno kod gustog smeštaja u zatvorenim prostorima, a može doći i do prenošenja direktnim kontaktom, posebno sa sekretima obolelih, jer je virus relativno otporan, te može preživeti u spoljnoj sredini u uslovima niske temperature i niske vlažnosti. Inkubacija je kratka, obično 1 do 3 dana, dok je period trajanja zaraznosti 3 do 5 dana kod odraslih, a 7 dana kod dece, od pojave prvih kliničkih znakova. U pojedinim slučajevima bolesti moguća je zaraznost i 24 sata pre pojave znakova oboljenja. Osetljivost je opšta, ali su kod pojave novih tipova zabeležene pojave oboljevanja bez razlike na uzrast. Evidentirani su i slučajevi da su kod pojave starih tipova, otporni oni koji si preboleli ovu bolest u toku ranije epidemijske pojave- dodaje prof.dr Tiodorović.

Kako sprečiti prenošenje virusa?

Prevencija se sastoji od edukacije stanovništva kako bi se smanjilo prenošenje kašljanjem, lošom ličnom i opštom higijenom i pre svega vakcinacijom mrtvom vakcinom.

  • Savremene “split” vakcine omogućavaju vakcinaciju čak i dece iznad 2 godine starosti. Posebno se preporučuje vakcinacija najosetljivijih, hroničnih bolesnika i svih onih kod kojih može doći do težih komplikacija gripa zbog osnovnog oboljenja. Takođe, trebalo bi vakcinisati osobe iz važnih javnih službi kao što su zdravstveni radnici, policija, vojska kao i komunalnih službi. Vakcinacija se obavlja sa dve doze, za lica koja se prvi put vakcinišu, a sa jednom dozom kod onih koji su se i ranije vakcinisali. Kontraindikacije za vakcinaciju su povišena temperatura, postojanje neke druge zarazne bolesti, alergija na jaja, perije ili pak druge komponente vakcine.Zbog mogućnosti pojave epidemije ptičjeg gripa u humanoj populaciji, od velikog značaja je i vakcinacija što većeg broja ljudi protiv običnog gripa jer se na taj način preventivno dijagnostički može lakše prepoznati inicijalni slučaj ptičjeg gripa u dobro vakcinisanoj humanoj populaciji – ističe prof.dr Branislav Tiodorović.


Nažalost, ove godine daleko je aktuelniji ptičiji grip od običnog. Svet se priprema za moguću pandemiju, na šta ukazuju i sve veće porudžbine leka 'Tamiflu' čije su zalihe, na osnovu preporuke Svetske zdravstvene organizacije, počele da gomilaju svetske vele sile, ali i manje države, najveće multinacionalne kompanije i Organizacija Ujedinjenih nacija. Dok za uzgajivače živine na Tajlandu, Indoneziji, Kini, a sada i u Rusiji, ptičji grip predstavlja pravu katastrofu i ogromnu materijalnu štetu, u isto vreme farmaceutska industrija očekuje dobar profit. Ptičiji grip je do sada pogodio samo ljude koji su bili u kontaktu sa obolelim pticama, ali naučnici strahuju da bi virus mogao da mutira u formu koja se prenosi sa čoveka na čoveka, što bi dovelo do globalne epidemije. Britanski naučnici alarmirali su svetske zdravstvene zvaničnike time što su objavili izveštaj da je jedna Tajlanđanka koja je preminula od ptičjeg gripa krajem prošle godine najverovatnije zaražena virusom smrtonosne bolesti od svoje kćerke. Ukoliko izveštaj bude potvrđen, to će biti prvi zabeleženi slučaj interhumanog prenošenja virusa i definitivan dokaz da je virus mutirao.

  • Za razliku od humanog oblika gripa, kod koga ptice odnosno svinje, igraju ulogu u genskoj mutaciji, kod ptičjeg gripa se radi pre svega o primarnom oboljenju ptica selica, barskih ptica, a potom i živine, svinja, mačaka, ali ima podataka i o obolevanju tigrova i leoparda. Još od 1997. godine naučnicima su poznate veće ili manje epidemije različitih tipova ptičjeg gripa, pre svega na prostorima Jugoistočne Azije, a 2003. tip ovog gripa obeležen sa H7N7 pojavio se na živinarskim farmama u Holandiji i njoj bližim delovima Nemačke. Aktuelni tip ptičjeg gripa, obeležen kao H5N1, pojavio se 2003. godine, a do današnjih dana registrovan je u Vijetnamu, Kambodži, Tajlandu, Kini, Rusiji. Do sada je u zemljama Jugoistočne Azije obolelo oko 170, a umrlo oko 120 osoba. Sumnja se da je u nekim slučajevima obolevanja i smrtnog završetka u Vijetnamu postojalo interhumano prenošenje (4 osobe). Kapacitet i brzina mutagenosti i kod jednog i kod drugog gripa su veoma veliki. Vodeći put prenošenja ovog oboljenja je pre svega direktan i indirektan kontakt sa sekretima i ekskretima ptica i živine, kontaminirana voda, hrana živinskog porekla, zagađena oprema, odeća i na kraju i vazdušni put, koji je kod običnog humanog tipa gripa, na prvom mestu. Osobe koje obolevaju od ovog tipa gripa, po pravilu rade sa živinom, u klanicama ili na primitivnim seoskim farmama. Uzročnik ptičjeg gripa preživljava u ptičjem izmetu 3 meseca, u vodi 4 dana na 22 stepena, a preko 30 dana na 0 stepeni Celzijusa. Kao i virus gripa, osetljiv je na temperature više od 56 stepeni Celzijusa. Inficirane patke izlučuju virus ptičjeg gripa od 11 do 17 dana. Kao i kod gripa i kod ptičjeg oblika najosetljiviji su deca i hronični bolesnici, dok je virusna pneumonija najčešća komplikacija. Kontagioznost kod gripa je relativno visoka, od 10 do 20%, dok je kod ptičjeg gripa i 100% - dodaje prof.dr Tiodorović.


Posebno je od značaja na vreme diferencirati humani oblik gripa od moguće pojave ptičjeg gripa kod ljudi čiji početni simptomi, pa i dobar deo toka, mogu da se poistovete sa običnim gripom koji je humanoj populaciji poznat vekovima.

Inkubacija, simptomi i lečenje

  • Inkubacija i simptomi su slični kao kod humanog tipa gripa. Zaraznost bolesnika odrasle dobi kod gripa je 3 do 5 dana, a kod ptičjeg gripa 7 dana dok je kod dece u prvom slučaju 7 dana, a u drugom 21 dan. Stopa umiranja (letalitet) kod gripa je ispod 0,05%, ukoliko nije u pitanju velika i teška pandemija novim tipom virusa, a kod ptičjeg gripa 30 do 70%. Kod ptičjeg gripa obavezna je zaštitna oprema kod osoblja koje radi na suzbijanju epidemije i preporučuje se izolacija obolelih, što nije obavezno niti preporučljivo kod običnog gripa. Dezinfekcija nema značaja kod običnog gripa, a obavezna je kod ptičjeg oblika. Kod gripa je vakcinacija uspešno sredstvo prevencije dok još uvek nije proizvedena vakcina protiv ptičjeg gripa za humanu populaciju iako se na tome intezivno radi. Kod gripa se može koristiti antivirusna terapija (amantadin i rimantadin), dok ovi lekovi nemaju dejstva kod ptičjeg gripa. Od nedavno, u preventivne ili terapeutske svrhe za ptičji grip je na raspolaganju preparat firme 'Roche', 'Tamiflu' (oseltamavir) - navodi prof.dr Tiodorović.

Antivirusni lek 'oseltamivir', za sada je jedini lek koji je dokazano delotvoran u lečenju ptičjeg gripa kod ljudi. Proizvođač tog leka, švajcarski farmaceutski gigant, 'Roche', odlučio je da pokloni 30 miliona kapsula tog medikamenta, koje će biti pohranjene u rezervama SZO. Ta donacija je dovoljna za lečenje tri miliona ljudi. 'Roche' će, na drugoj strani, sigurno obezbediti veliku dobit pošto su do sada već dobili porudžbine iz više od 30 zemalja, uključujući SAD, Nemačku i Francusku, uz očekivanje da će ovogodišnja kupovina tog leka protiv običnog, ali i ptičjeg gripa dostići gotovo 580 miliona dolara. U konkurentsku bitku se uključila i čuvena britanska farmaceutska kuća 'Glakso Smit Klajn' sa svojim lekom 'zanamivir', čiji je komercijalni naziv 'relenca'. Studija stručnog časopisa 'Lanset' je, naime, pokazala da bi taj lek, koji se aplikuje pomoću inhalatora, u slučaju pandemije mogao biti još efikasniji od 'tamiflua', jer, kako su istakli naučnici, 'ima slično dejstvo, ali manje sporednih efekata'. 'Glakso' je već dobio i prvu veću porudžbinu vlade jedne zemlje, pošto je Nemačka naručila 1,7 miliona pakovanja 'relenze'.

Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Li Džongbuk je upozorio svetsku javnost da preti opasnost da se ptičji grip, ukoliko nastavi da cirkuliše sadašnjim tempom, počne prenositi sa čoveka na čoveka i da izazove svetsku epidemiju - pandemiju - koja bi mogla da usmrti milione ljudi širom sveta. Zbog toga, SZO je pozvala zemlje članice i njihove vlade da počnu da prave zalihe lekova protiv tog opasnog virusa. Doktor Li je napomenuo da će lekovi iz zaliha koje formira SZO biti upućeni najugroženijim oblastima gde izbije epidemija, a posebna pažnja bi bila posvećena pružanju pomoći siromašnim zemljama. Nadležni u Srbiji tvrde da se radi na prevenciji, ali pitanje je da li je to dovoljno.

  • U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i naša zemlja ima svoje planove za delovanje u slučaju pojave od ove opasne bolesti bilo medju pticama, živinom ili kod ljudi u Evropi, okolnim zemljama ili na području Srbije - zaključuje prof.dr Branislav Tiodorović.

Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde