Da li se u Srbiji dovoljno pažnje posvećuje dijabetesu?


U Srbiji više od 710.000 ljudi boluje od dijabetesa i on je peti uzrok smrtnosti u Srbiji. Šećerna bolest je bolest savremenog doba koja je u epidemiji, u stalnom porastu bez obzira na ogromna sredstva i velika tehnološka dostignuća, kako u dijagnostici, tako i u lečenju. Razlog nastanka šećerne bolesti nalazi se u načinu života.Više o statistici i stanju u Srbiji kada je dijabetes u pitanju govorio je prof. dr Nebojša M. Lalić, direktor za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma KCS, u emisiji „Vodič kroz dijabetes.“

Kakva je situacija u Srbiji kada je reč o dijabetesu, koliko ima obolelih u ovom trenutku?

Prof. dr Nebojša M. Lalić: Prema poslednjim istraživanjima zavoda Batut, instituta za zaštitu zdravlja, ukupan broj obolelih od dijabetesa je 9% od ukupnog broja stanovništva. To je procenat koji je na gornjoj granici i on je kompatibilan sa procentima zemalja koji se nalaze u okruženju. Ono što je jako zabrinjavajuće je da je šećerna bolest u porastu svuda, u evropskim zemljama, sa organizovanom zdravstvenom zaštitom u nešto sporijem porastu, ali u Africi ili u Aziji se računa da će broj obolelih od šećerne bolesti biti uvećan ukupno 50 % za narednih 20 do 25 godina. Šećerna bolest je bolest savremenog doba koja je u epidemiji, u stalnom porastu bez obzira na ogromna sredstva i velika tehnološka dostignuća, kako u dijagnostici, tako i u lečenju, pa čak dobrim delom i u prevenciji ovog oboljenja. To je danas slika dijabetesa, zbog toga što se koreni nastanka šećerne bolesti nalaze u načinu života. U zemljama u kojima je došla tzv. vesternizacija odnosno zapadni način života, koji donosi jedan konstantan stres, neredovne obroke, gojaznost koja proizilazi iz toga gde je opet bilo dovoljno hrane ali lošeg kvaliteta, to je sve pogodovalno razvoju šećerne bolesti i dovelo do ovog eksponencijalnog rasta. Zemlje koje su razvijene i bogate imale su tu mogućnost da velika sredstva odvoje da bi se onda šećerna bolest sprečila, ali generalno to je bolest koja zadire u način života čoveka i u tom smislu je vrlo teška i za lečenje i za prevenciju.

Gde se Srbija nalazi u odnosu na svet kada je reč o dijabetesu?

Prof. dr Nebojša M. Lalić: Mi smo zemlja jedne organizovane zdravstvene zaštite u kojoj se značajna sredstva ipak troše na sve oblike zdravstene zaštite. Možda ne dovoljna za svaku fazu dijabetesa, ali svi savremeni oblici prevencije, lečenja i dijagnostike dijabetesa su kod nas zastupljeni. Kada su u pitanju lekovi oni su registrovani ali mnogi od njih nisu na pozitivnoj listi, neki jesu, ali osnovnih lekova ima, sa te strane mi spadamo u zemlje razvije dijabetološke zaštite. Imamo insulinske pumpe koje pacijenti mogu dobiti i jedan niz obeležja jedne socijalizovane medicine koja je vrlo otvorena ka pacijentu i njegovim potrebama. S druge strane ako se uzmu u obzir kriterijumi razvijenih zemalja, tj. šta jedan pacijent npr. u Danskoj ili pacijent sa dobrim osiguranjem u Americi može dobiti, onda u Srbiji zaista ima situacija u kojima pacijent to ne može da ostvari. Kao i za mnoge druge stvari, nema dovoljno para za ono što bi savremena dijabetološka zaštita trebala da bude. Kao što nema dovoljno ni za savremenu zdravstvenu zaštitu u drugim oblastima.


Kakav je status savetovališta za dijabetes u Srbiji?

 
Prof. dr Nebojša M. Lalić: Savetovališta su u Srbiji postojala od 90-ih godina u između 60 i 70 domova zdravlja, ali su bila obaveza koja nije u potpunosti ostvarena. Onda je zakonom 2005. godine onemogućen njihov rad. Ona nisu direktno ukinuta, već zakon nije direktno propisivao da takav oblik organizovanja može postojati na primarnom nivou. Zbog toga su u domovima zdravlja ta savetovališta rasformirali izuzev u nekih 20 % domova zdravlja gde su ona nastavila da rade kontinuirano. Sada je donesen jedan vrlo značajan dokument, a to je izmena pravilnika o unutrašnjoj organizaciji zdravstvenih ustanova. Taj zakon je donet 2014. godine. U tom dokumentu napravljen je novi pristup u tom smislu da je to nova organizacija savetovališta, gde za razliku od onog ranijeg iz 90-ih godina postoji uloga izabranog lekara koji komunicira sa savetovalištem tako da je savetovalište pomoć izabranom lekaru i u tom smislu je to jedan novi organizacioni oblik gde je trebalo vreme za uvođenje. Nakon novembra 2014. godine bilo je potrebno da se prvo izrade uputstva, što je Republička stručna komisija uradila. Zatim je u maju napravljena edukacija za lekare koje će raditi. Od jula 2015. godine je počelo otvaranje i prilagođavanje tih novih savetovališta, prvo u Nišu, a onda i u drugim gradovima. Sada smo prešli brojku od 30 savetovališta. Predviđeno je da u prvom aktu tih savetovališta bude 40 ukupno, odnosno da bude u glavnim opštinama okruga i u beogradskim opštinama.

Koliko se u našoj zemlji obraća pažnja na dijabetes?

Prof. dr Nebojša M. Lalić: U Srbiji se na dijabetes gleda sa velikom ozbiljnošću, što se tiče profesionalne zajdnice mi smo među sobom dobro povezani. U vezi smo sa kolegama u inostransvu i sa međunarodnim asocijacijama koje su dosta aktivne i inicijativne u toj priči. Internacionalna federacija za dijabetes je uspela da UN donesu jednu posebnu rezoluciju koja se odnosi na neophodnost preduzimanja svega što je dostupno za prevenciju, rano otkrivanje i lečenje šećerne bolesti. Profesionalna zajednica je aktivna već nekoliko decenija a i sa druge strane nalazimo dobrog sagovornika u Ministarstvu zdravlja i u vlastima koje su prepoznale značaj dijabetesa, čak i među hroničnim nezaraznim bolestima. Postoji jedno vrlo ozbiljno shvatanje, postoji nacionalni program prevencije dijabetesa tipa 2 koji je usvojila Vlada Srbije 2009. godine. 

Da zakažete pregled popunite Kontakt formu u nastavku.



Podeli tekst:
Izvor: Emisija Vodič kroz dijabetes

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde