IBD podcast EP 022: Svetlana Rakićević, medicinska sestra


U dvadesetdrugoj epizodi IBD podkasta razgovaramo sa Svetlanom Rakićević, medicinskom sestrom KBC Dragiša Mišović o ulozi medicinske sestre u praćenju i nezi IBD pacijenata.

Milica: Dobar dan i dobrodošli u još jedan IBD podkast koji se bavi životom ljudi koji boluju od Kronove bolesti i ulceroznog kolitisa. Moje ime je Milica Milošević, ja sam direktor Stetoskop.info medicinske platforme i danas ću biti vaš domaćin. Danas u gostima imamo Svetlanu Rakićević, ona je medicinska sestra. Ona je inače glavna medicinska sestra IBD odeljenja Kliničko-bolničkog centra Dragiše Mišovića ili kako mi to popularno zovemo IBD sestra. Ceco, dobar dan i dobro došli. Hvala puno što danas govorite za IBD podkast.

Svetlana Rakićević: Hvala puno. Meni je zadovoljstvo da učestvujem u ovom Vašem projektu koji je fenomenalan i sa zadovoljstvom svaki Vaš podkast slušam i gledam.

Milica: Mnogo Vam hvala na tim rečima i što ste danas ovde. Verovatno zato što ste pratili znate da u podkastu imamo lekare različitih specijalizacija i upravo nam je cilj da IBD predstavimo iz svih tih uglova, iz svih grana medicine. Kada govorimo o medicinskoj sestri, kakva je njena uloga u timu tog medicinskog osoblja koji brine o jednom pacijentu koji boluje od Krona ili ulceroznog kolitisa?

Svetlana Rakićević: Upravo tako, kao što ste i rekli, ovo je multidisciplinarno lečenje i zapaljenske bolesti creva nažalost su u ekspanziji. To je jedna mlada populacija, jedan veliki broj pacijenata sa incidencom koja ide samo naviše i raste. Shodno tome, pojavila se potreba pre mnogo godina, više od deceniju, da se za zapaljenske bolesti creva formira tim, kako u svetu, tako i u Srbiji. U okviru napredovanja lečenja zapaljenskih bolesti creva i učestvovanju raznih specijalnosti i specijalista, pojavila se potreba da se u tim uključe i medicinske sestre koje će biti usko specijalizovane za lečenje, negu i za praćenje tih pacijenata u okviru njihovih specifičnih simptoma i načina života, a opet shodno inovacijama koje su u svetu i koje mi pokušavamo i mislim da uspevamo da pratimo. Mi u Srbji takođe možemo da se pohvalimo da smo unazad deset godina ili možda i koju godinu više napravili jedan tim, da svaki referentni centar koji se bavi intezivno lečenjem pacijenata može da se pohvali da ima svoj tim lekara za lečenje ovih pacijenata ali i svoju IBD sestru. Naša uloga je u tome značajna i višestruka, mnogobrojni su to zadaci koji nama pripadnu, ali to su i naše ambicije i naše zadovoljstvo tako da ne bih to nazvala obavezom. Lečenje ovih bolesnika, to jest nega iz naših aspekata jeste pre svega jedna velika ambicija i zadovoljstvo i ne mogu da zaobiđem a da ne kažem da se ovde biraju kadrovi, biraju se sestre. Od ambulantnog lečenja, od prvog dolaska pacijenta u ambulantu kod svog doktora pa na dalje, kroz dijagnostiku, kroz lečenje, kroz terapiju je medicinska sestra tu sa pacijentom. Njena uloga je od dolaska pacijenta u ambulantu pre svega upoznavanje, taj kontakt sa pacijentom koji je ja mislim jedan od ključnih momenata i predstavljanje sebe i upoznavanje pacijenta sa njegovim daljim protokolom i planom lečenja, naravno po izveštaju od doktora. Sestra je ona koja preuzima pacijenta i pravi monitoring, pravi plan lečenja i program daljeg razvoja njegove dijagnostike, lečenja, nege i naravno terapije.

Milica: Koliko je pacijentu bitna podrška medicinskog osoblja? Rekli ste da onog trenutka kada se postavi dijagnoza, pa i na dalje medicinska sestra je uz pacijenta. Koje su to njihove brige, šta oni Vas pitaju?

Svetlana Rakićević: Uh, to je lepo, a i teško pitanje. Mnogobrojni su tu problemi sa kojima se pacijenti susreću. Mislim da je najdominantniji strah, neizvesnost, nepoznanica šta je to što je njega snašlo. Obzirom da su to pacijenti mlađe populacije, dakle njihov socijalni i društveni život je poprilično disbalansiran. Kakav će to biti dalje socijalni i društveni život, porodični život, da li će moći da nastave sa svojim aktivnostima i da li će moći da idu u korak sa svojim prijateljima i drugarima, da li će moći imati potomstvo, dakle porodični aspekt. Kako su tu pitanja samog pacijenta, tu su i pitanja njihovih porodica. Dakle, sve ono što pacijent praktično ne može da stigne da se informiše od strane svog lekara u ambulanti, tu smo mi da im negde nadomestimo odgovore na ta njihova mnogobrojna pitanja i pokažemo im jedan momenat sigurnosti i opuštenosti da će kod nas i sa nama u svakom smislu moći da se osećaju bezbrižnije, sigurnije i opuštenije. Da ćemo moći da im pomognemo i pokažemo sve nedoumice sa kojim se susreću i tokom dijagnostike i kasnije terapije u našim sposobnostima i kompetencijama , ali da im pokažemo i kažemo koliko mogu da se oslone na taj tim, na svog lekara i svoje medicinske sestre. Da smo mi tu praktično u bilo koje doba dana, da ne moraju da se ograničavaju na naše radno vreme jer to je negde pravo vođenje i pravi monitoring IBD pacijenta tod strane IBD sestre.

Milica: Ovde je značajno pitanje, sada ste se dotakli toga pa da tako i uvedemo. Šta je ono što je najvažnije da pacijent  zna kada započinje lečenje?

Svetlana Rakićević: Da, pacijent apsolutno mora da bude upoznat sa svojom dijagnostikom i sa svojim lečenjem i da prihvati ono što ga čeka od svog doktora. Da se upozna sa svim onim pratećim  i problemima i efektima terapije. On je apsolutno upoznat od strane doktora sa dijagnostičkim procedurama koje nisu nisu ni malo jednostavne, naprotiv vrlo su za pacijenta i komplikovane i teške i kompleksne. Zato smo mi tu, da to pomognemo, da ubrzamo, da damo podršku. Obzirom da znamo kako je to u Srbiji, koliko se čekaju termini na raznorazne preglede, da im nekako pomognemo da što pre tu dijagnostiku završe i da se dijagnoza, a samim tim i terapija što pre uključi sve sa ciljem da se pacijent što pre uvede u tu mirnu fazu, u remisiju i da se njegov kvalitet života poboljša u odnosu na period pre uspostavljanja dijagnoze. Dakle, zajednički delujemo apsolutno u svakom segmentu.

Milica: Ovde nam je bitno pitanje, to ste u pripremi meni rekli, ta medicinska tajna. Moje pitanje jeste da li pacijenti imaju potrebu i ponekad zahtev, molbu prema medicinskom osoblju da možda ne komuniciraju njihovu bolest sa njihovim najbližim, porodicom, partnerom i tako dalje.

Svetlana Rakićević: Pa da, to je u startu etičko pitanje koje se nameće uopšte u medicini, a ovde pogotovo. Kao što rekoh, ovo su mladi ljudi i jedna specifična kategorija koja apsolutno ima pravo da ima mnogobrojne tajne po pitanju intimnog života. U svakom slučaju, neovisno koje su to tajne lične ili manje lične prirode, mi kroz razgovor i komunikaciju sa pacijentom ih upoznamo , predočimo da sve ono što mi razgovaramo sa pacijentom ostaje u okviru našeg tima, dakle nigde dalje. I to im i kažemo i pokažemo kroz naše odnose sa njima, tako da je to sigurno jedan etički problem koji ne sme da ide dalje.

Milica: Da li ima takvih zahteva od strane pacijenata, da se ne govori o njihovoj bolesti?

Svetlana Rakićević: Pa ne tako konkretno, ali mi to negde prepoznamo i znamo gde, kada i koliko možemo da idemo dalje u razgovoru i komunikaciji sa njima i dokle to može da se proširuje. Tako da naše iskustvo i profesionalnost i praksa nam je pomogla da znamo dokle to može da ide.

Milica: Ja znam da ste vi podrška jednom sjajnom timu lekara i znam koja su njihova pravila i put edukacije i znam da im je ta edukacija mnogo važna. Samim tim želim da Vas pitam, znam da ste Vi dobro edukovana IBD sestra,  da to tako kažemo i znam da idete na puno edukacija i ovde i u svetu. Zanima me koji je značaj dobro edukovane IBD sestre i šta to uopšte znači?

Svetlana Rakićević: Da, mi se zaista borimo da ta edukacija bude na najvišem mogućem nivou. Cilj je i pre i tokom i uvek pacijent kome će se kvalitet života poboljšati, kome će lečenje i terapijski pristupi omogućiti što lakši i komoditniji život. Dalje, s obzirom na inovativne terapije koje postoje i koje su u ekspanziji danas i koje napreduju vrlo brzo, mi moramo da budemo upoznate. Edukacija medicinskih sestara, IBD sestara, se u našoj zemlji značajno i povećala unazad desetak godina otkad smo se priključili ravnopravno i evropskom udruženju, gde možemo da pratimo šta se to novo dešava u svetu i koliko smo mi sa njima, koliko smo iza ili ispred. Ali svakako smo članovi evropskog udruženja i možemo da se pohvalimo da se nakon tog učlanjenja pojavila i ideja i potreba da mi formiramo i naše nacionalno udruženje koje postoji sad već nekoliko godina u Srbiji gde su IBD sestre vrlo uključene i aktivne. Tako da, sve je sa ciljem da se podrži i omogući što bolji kvalitet života pacijenta.

Milica: Sa tim u vezi, ja znam da postoji nacionalno udruženje IBD sestara. Ako možete malo više da mi kažete o tome kako ono funkcioniše i kako izgleda.

Svetlana Rakićević: Pa to je udruženje koje je nastalo pre nekih četiri ili pet godina i evo sad smo se zaustavili ove godine na neki način, mada u mislima nismo. I kao i svako udruženje, na početku ide teško, mada već unazad dve tri godine možemo da se pohvalimo da smo naše aktivnosti proširili i omogućili da nam na našim sastancima budu gosti predavači iz inostranstva. Tu možemo da razmenimo iskustvo i sa kolegama iz inostranstva a i u okviru našeg nacionalnog udruženja, da možemo da čujemo kakva su iskustva mojih koleginica u nekim drugim centrima referentnim za biološku terapiju. Tako da smo zaista krenuli punom parom, sada s obzirom na ove okolnosti je to malo stalo, ali promeniće se.

Milica: Znam da imate i sjajnu saradnju sa udruženjem za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije, UKUKS. To sam mogla da vidim i na sajtu i znam iz prakse da je tako.

Svetlana Rakićević: Da, apsolutno imamo vrhunsku saradnju i mislim da su oni zapravo prvi prepoznali tu potrebu i značaj nastanka udruženja i krenuli punom parom. Prateći naravno nacionalno udruženje lekara, a posle smo se i mi pridružili. I negde svi zajedno funkcionišemo kao jedan tim, opet sa raznoraznim našim i njihovim aktivnostima.

Milica: Vratimo se sada na pacijente. Šta obuhvata davanje terapije jednom pacijentu koji ima određenu terapiju od strane lekara? Tu je vaša uloga bitna, pa mi recite kako to izgleda.

Svetlana Rakićević: Tu je naša uloga najbitnija. Upravo je to naš najveći i najteži zadatak, ali opet ako smo toliko prisutne i toliko se trudimo bar da budemo edukovane i da upoznajemo novosti o IBD lečenju i vođenju pacijenta. Negde se čini da je to možda jednolično i da je svaki pacijent isti, međutim svaki pacijent je za sebe, drugačiji, svaki pacijent je individua za sebe i svakom pacijentu individualno pristupamo. Terapija, ako pričamo o biološkoj terapiji, ima svoje specifičnosti, svoj protokol lečenja. Naša uloga je tu od vođenja dokumentacije pre svega, pa do apliciranja leka, monitoringa i praćenja pacijenta kroz lečenje i dolaske. Dolaskom na prvi ciklus terapije mi se dogovoramo o njegovom lečenju i njegovim daljim dolascima. Da može doći i da se može javiti kad god želi i hoće. Ali, ono što bih najviše naglasila je da pacijenta moramo upoznati sa efikasnostima biološke terapije, ali takođe i sa komplikacijama koje ista može da izazove. Nažalost, neretko se te alergijske reakcije u sklopu biološke terapije mogu javiti i tu je ono što bih želela da naglasim naše učešće, znanje, sigurnost i brzina koja se apsolutno ogleda kod tih pacijenata. Jer alergijske reakcije mogu biti od blagih do težih i ukoliko ne reagujemo na adekvatan način tu može doći i do lošijih ishoda. Od pravilnog, brzog, sigurnog momenta reagovanja i upoznavanja doktora sa problemima, naša je tu jako bitna uloga.

Milica: Kada radite sa pacijentom, šta je Vama tokom njegovog lečenja najveći izazov, sada ste rekli da alergijske reakcije mogu biti različite, pa verujem da je to jedan od većih ako ne i najveći. Koji su to drugi izazovi sa kojima se susrećete na tom putu?

Svetlana Rakićević: Pa vidite, mi zaista pratimo pacijenta od ambulantnog lečenja pa dalje kroz dijagnostiku i terapiju i to je jedna dinamika koja naizgled ne izgleda takva. Dinamika od uočavanja problema pacijenta, do kasnije uočavanja poboljšanja vašeg pacijenta. Tako da vas to negde vodi i konstantno vam daje novu energiju i ambicije da budete što bolji i što bliži pacijentu i da date svoj maksimum.

Milica: Mnogo Vam hvala što ste danas bili naš gost. Uživala sam u razgovoru sa Vama i hvala Vam puno što brinete o IBD pacijentima na način na koji to radite.

Svetlana Rakićević: Hvala Vama, meni je bilo zadovoljstvo.

Milica: Vama hvala što ste i ovog četvrtka bili uz IBD podkast. Da podsetim, iza ovog podkasta stoji udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis, UKUKS i Stetoskop.info medicinska platforma, kao


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 0

Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde