Sindrom X


Rizične grupe



  • bolesnici koji imaju šećernu bolest tip 2;

  • bolesnici s povišenim vrednostima krvnog pritiska;

  • bolesnici s abdominalnim oblikom gojaznosti;

  • bliski rođaci bolesnika sa šećernom bolesti tipa 2;

  • članovi porodice mršavih bolesnika s hipertenzijom;

  • članovi porodice bolesnika s povišenim vrednostima triglicerida u krvi.

 

Klinička slika


Osnovna karakteristika sindroma X je to što se metabolički poremećaji ne javljaju pojedinačno kao što se nekad smatralo, nego istovremeno i tako zajedno povećavaju rizik za pojavu koronarne bolesti.

Gojaznost-stanje koje sasvim sigurno doprinosi povećanju ugroženosti krvnih sudova. Mnogobrojna su ispitivanja pokazala da bolesnici s centralnim tipom gojaznosti imaju povećano lučenje kortizola (hormona nadbubrežne žlezde). Povećan odnos struk/bokovi povezan je sa smanjenim stvaranjem polnih hormona, kao što je testosteron kod muškaraca, i sa smanjenim lučenjem hormona rasta.

Dislipidemija-za sindrom X nije karakterističan samo jedan poremećaj nivoa lipida, nego se govori o dislipidemiji, pod kojom se podrazumevaju prvenstveno povišene vrednosti triglicerida u krvi, ali i snižen nivo "zaštitnog" HDL-holesterola. U sindromu X postoji veća količina lipoproteina male gustine tzv.subtipa B, koji sadrži veći broj malih gustih LDL-čestica (small dense LDL). U nastanku koronarne bolesti ti lipoproteini male gustine deluju zajednički s poremećajima u zgrušavanju krvi i metaboličkim poremećajima.

Povišeni krvni pritisak (hipertenzija)- jedan od najvažnijih simptoma u sindromu X. Hipertenzivne osobe su jače otporne na insulin i imaju veće vrednosti insulina od osoba koje imaju normalne vrijednosti krvnog pritiska, a postoji i pozitivna veza između stepena hipertenzije i stepena insulinske rezistencije.

Dijagnoza 

    
Prvenstveno je to porodična anamneza, u kojoj se traga za bolesnicima s oblikom šećerne bolesti tipa 2 u porodici i kao i za bolestima krvnih sudova. Tokom kliničkog pregleda važno je paziti na ove pokazatelje: krvni pritisak, telesna masa i visina bolesnika, indeks telesne mase (Body mass index - BMI) i izračunavanje odnosa struk/bokovi.
Od biohemijskih parametara važni su: merenje nivoa insulina natašte i dva sata nakon opterećenja glukozom, određivanje nivoa triglicerida i holesterola natašte i mokraćne kiseline i albumina u mokraći.

Lečenje


Smanjenje telesne težine, odnosno dijeta, prva je mera u lečenju sindroma X. Fizička aktivnost je odmah na drugom mestu među nemedikamentnim oblicima lečenja. Od lekova su, s obzirom na već spomenutu hipertrigliceridemiju, na prvom mestu fibrati, od kojih je na našem tržištu zastupljen gemfibrozil i fenofibrat, a takođe i lekovi koji snižavaju holesterol tzv. statini. Najbolji lekovi za lečenje hipertenzije u sindromu insulinske rezistencije inhibitori enzima koji konvertiraju angiotenzin (ACE inhibitori) i blokatori alfa-adrenergičkih receptora, koji istovremeno povećavaju toleranciju glukoze, smanjuju vrednosti insulina u serumu i povećavaju osetljivost na insulin.


Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 1

  1. mama72 03.06.2009

    Sve je to jako lepo ali jako tesko izvodljivo. Da je skidanje kilograma takolako ne bi toliko gojaznih ljudi bilo. Nije toliko problem skinuti kile nego ih ne vratiti i to jos duplo.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde